U Subotičkoj sinagogi održan je komemorativni skup povodom 82. godišnjice deportacije Jevreja iz Subotice i okoline u nacističke logore smrti. Okupljeni su odali poštu stradalima i poslali poruku da sećanje na žrtve Holokausta mora ostati trajna opomena budućim generacijama. Komemorativni skup okupio je predstavnike Jevrejske zajednice, Grada Subotice, verskih institucija i građane koji su odali poštu žrtvama Holokausta.

“Mislim da su komemoracije, kao što je i ova današnja, izuzetno značajne. Zbog čega? Zbog toga što su način ponašanja, etički, moralni kodeks nešto što mora da bude prisutno u svako doba, na svakom mestu. A ono o čemu pričamo sada, ono što je bilo ’44. godine, jeste upravo posledica nedostatka morala, nedostatka kodeksa, nedostatka pristojnog ponašanja i odgovornosti za drugog”, ističe Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine Subotica.

Pre Drugog svetskog rata Jevrejska zajednica bila je važan deo društvenog i privrednog života Subotice. Deportacije i stradanja ostavili su posledice koje se ni danas ne mogu nadoknaditi.

“Prema našim podacima, u geto je prilikom deportacije iz Subotice, odnosno okoline Subotice, u logore smrti odvedeno 6.600 Jevreja, od kojih je svega 1.500 preživelo. Danas Jevrejska opština ima približno 250 članova. Nažalost, nisu svi članovi prisutni, ne žive u Subotici. To je veoma veliki gubitak, koji nikad neće moći da se nadoknadi, zato i treba da se sećamo tih tragičnih događaja”, objašnjava Robert Kovač, član Jevrejske opštine Subotica.

Učesnici skupa poručili su da je negovanje kulture sećanja važno ne samo zbog poštovanja prema žrtvama, već i kao upozorenje da se zločini iz prošlosti ne ponove.

Sa samo šest godina, Klara Jurić, rođena Klauber, posle boravka u getu, ukrcana je u vagon za deportaciju u koncentracione logore. Preživela je, ni sama ne zna kako, i dan danas čuva sećanja na Holokaust, najveću jevrejsku golgotu.

Ona je bila među četiri hiljade subotičkih Jevreja koji su na današnji dan, pre 82.godine,deportovani u koncentracione logore.
“Najpre smo bili u Austriji, u blizini jednog imanja, a potom su nas odveli u Nemačku, u Bergen-Belsen na severu zemlje. To je bio svojevrsni pokazni logor i verovatno mi je kao detetu, pošlo za rukom da preživim. Iz mnogih drugih nemačkih logora deca se nisu vraćala” seća se Klara.

“Svoj sedmi rođendan dočekala sam u aprilu 1945. godine, u severnoj Nemačkoj. Iako su mnogi verovali da se rat bliži kraju, oslobođenje još nije bilo stiglo. Nemci su nas potom terali prema jugu, pa smo tako dospeli do Slovačke, gde smo 9. maja dočekali slobodu” dodala je Klara.

„Kako vreme protiče, sve je više rupa u sećanju, tako da je potrebno obeležavati ove tužne događaje da bismo znali zašto se to desilo i ko su bile žrtve, da bismo u budućnosti mogli da izbegnemo da se takve situacije ponove. Jer sloboda se zaista teško stiče, ali se veoma lako gubi. A sećanje je veoma važno. Pogledajte kako su danas vaskrsle opet te avetinjske teorije za koje smo mislili da je s njima gotovo”, opominje Isak Asiel, vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji.

Poruka komemoracije je jasna – sećanje na stradale mora da ostane živo, kao opomena da mržnja, diskriminacija i ravnodušnost nikada više ne dovedu do tragedija kakve je Evropa doživela tokom Holokausta.

Izvor: Novosti/B92, fotografije: Subotica.com