Komemoracije

Oktobar 1939. Iz Trećeg rajha svesni opasnosti koja im preti, oko 1.200 Jevreja pokušalo je da, preko Beča i Bratislave, Dunavom stigne do Crnog mora, a potom i do, za njih, obećane zemlje, Palestine, koja je u tom trenutku bila utočište i mesto koje je moglo da im pruži slobodu i mir. Na žalost, do Palestine nisu stigli, a na tom putu jedina mirna luka bila je Kladovo u kome su bili od januara do septembra 1940. godine.

„Ovo je mesto koje je od januara do septembra 1940. godine bilo jedina mirna luka na putu za obećanu zemlju Jevreja, žrtava nacizma“, napisano  je na spomeniku žrtava Kladovskog transporta na Dunavskom keju u Kladovu, podignutom u ovom podunavskom gradu 2002. godine u znak sećanja na stradale Jevreje u Kladovskom transportu.

Istorija je zabeležila da je krajem oktobra 1939. godine iz Nemačke, Austrije i Čehoslovačke oko 1.200 Jevreja, preko svojih i organizacija koje su se posebno bavile pokušajem spasavanja Jevreja, organizovano krenulo na veliko putovanje do Palestine, kako bi se spasili od nacističkog pakla u Nemačkoj, budući da su se našli na udaru antisemitskog zakonodavstva.

Stanice na tom putovanju bili su najpre Beč, a potom i Bratislava gde su se početkom decembra ukrcali na brod Uranus i krenuli niz Dunav. Odredište je bila Sulina odakle bi prekomorskim brodom putovali do Palestine.

Morali su i da plate za svoju slobodu i dozvolu za iseljavanje koja je iznosila 10 RM u devizama i novac se predavao vođama puta. Iako su Treći Rajh napustili osiromašeni jer su sa sobom mogli da ponesu samo jedan ranac, ne teži od osam kilograma u kome su mogli da budu samo najnužniji predmeti za ličnu upotrebu, verovali su da će stići do, za njih obećane zemlje.

Najveći deo transporta činili su mlađi ljudi. Zabeleženo je da je trećina bila stara između 18 i 35 godina, trećinu su činili deca i mladi do 17 godina – deo je bio sa roditeljima, a deo pod zaštitom raznih cionističkih omladinskih udruženja. Parovi i stariji ljudi činili su preostali deo grupe.

Uranusom su plovili kratko, samo do Budimpšete gde su na sred reke izbeglice prebačene na tri jugoslovenska broda: Car Nikola, Car Dušan i Кraljica Natalija. Put je nastavljen ali ne za dugo. Samo do Prahova odnosno tromeđe Jugoslavije, Rumunije i Bugarske jer su rumunske vlasti zabranile prolazak brodova preko svoje teritorije.

Dalje se nije moglo, a kako je velika reka krenula da se ledi, vratili su se do Kladova u kome su jevrejske izbeglice trebalo da ostanu dok se led ne otopi.

O tome kako su ih Kladovljani prihvatili dovoljno govori podatak da su jedna ulica i trg u gradu Kfar Saba u Izrealu dobili ime Kladovo.

Kladovo jeste bilo mirna luka za izbeglice Kladovskog transporta, ali ne zadugo jer su 19. septembra 1940. godine napustili Kladovo. Putovali su opet Dunavom, ovog puta uzvodno, da bi nekoliko dana kasnije stigli u Šabac.

Jedna manja grupa iz Kladovskog transporta uspela je da dobije ulazne vize za Palestinu i otišla iz Šapca, oni koji su ostali nisu dočekali živi kraj rata. Deo je streljan oktobra 1941. u Zasavici, a januara iduće godine jevrejske žene i deca su iz logora u Šapcu upućeni u jevrejski logor na Sajmištu koji nisu preživeli.

U vreme prvomajskih praznika u Kladovu se tradicionalno održava porodični seminar tokom kojeg se članovi Saveza jevrejskih opština Srbije druže, upoznaju i uče o svom poreklu i judaizmu, druže se sa meštanima Kladova i kroz priču o Kladovskom transportu ne zaboravljaju žrtve i plemenitost Kladovljana koji su jevrejskim izbeglicama makar na nekoliko meseci, pružili utočište.

I ovogodišnji porodini seminar ima bogat program, a 2. maja biće položeni venci na spomenik Kladovskom transportu na dunavskom keju.

Izvor: Danas.rs, Foto: Centar za kulturu Kladovo, Wikipedia