Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd

Vesti iz sveta i Izraela

Ernest Herzog: Izjednačavanje fašizma i komunizma grubi je revizionizam

Ovih dana pažnja javnosti bila je usmerena na 75. godišnjicu kraja Drugog svetskog rata, ali i na obeležavanje stradanja u Blajburgu koje je kulminiralo famoznom misom u Sarajevu. U te su se komemoracije uključili i državni čelnici, dok su na odavanje počasti partizanskim oslobodiocima i žrtvama okupatora i njihovih slugu poslali  svoje izaslanike. O tim događajima, kao i o antisemitizmu u Evropi i odnosu prema prošlosti, novinar portal novosti.com razgovarao je sa Ernestom Herzogom, izvršnim direktorom u Svetskom jevrejskom kongresu, krovnoj organizaciji jevrejskih zajednica u preko sto zemalja koja ima kancelariju i u Zagrebu.

Kako Kongres 75 godina od Drugog svetskog rata ocenjuje situaciju u Evropi oko veličanja nacista i njihovih saradnika i negiranja zločina koje su počinili?

Iako su neki elementi negiranja i iskrivljavanja istine o Holokaustu prisutni u zapadnoj Evropi, to tamo nije tako veliki problem. Glorifikacija nacista i njihovih saradnika mnogo je veći problem postkomunističkih zemalja u kojima ova vrsta delovanja dobija aktivnu podršku vlasti i državnih institucija. To je fenomen koji se širi od Baltika do Balkana u gotovo svim zemljama. Gledajući što se događalo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini proteklih dana, verovatno niste mogli pronaći bolji primer za to. Doslovno je celi svet pozvao hrvatske vlasti da preispitaju svoj stav oko komemoracije i da odustanu od veličanja poraženih ustaških vojnika i stvaranja slike o njima kao o nekakvim mučenicima. Osim Svetskog jevrejskog kongresa i naših prijatelja iz lokalne zajednice u BiH pod vodstvom Jakoba Fincija, reagovale su brojne druge međunarodne i lokalne institucije: ambasade Izraela i SAD-a, poverenik Veća Evrope za ljudska prava, gradonačelnik Sarajeva, Srpska pravoslavna crkva,, antifašističke organizacije i druge organizacije civilnog društva, kao i dobar deo hrvatske javnosti. Međutim, predstavnici hrvatskih vlasti i Katoličke crkve u Hrvatskoj i BiH odlučili su sve to zanemariti i tvrdoglavo nastavili pokušavati stvoriti ostrvo hrvatske istorije u moru svetske istorije koji nema nikakve veze s morem u kojem se nalazi. Odlučili su pritom optuživati svakoga ko  pokuša da se suprostavi misi kao nekoga ko je antikatolik i ko pokušava da oduzme verske slobode Katoličkoj crkvi. Jasno je da to nema nikakve veze s verskim slobodama, ali ima veze s revizijom istorije i veličanjem onih koji su počinili strašne ratne zločine.

Očito je zašto vlasti i institucije u tim postkomunističkim zemljama slede ove iskrivljene narative. Za veliki broj Litvanaca, Ukrajinaca, Hrvata i drugih, Hitler nije bio najveći neprijatelj njihovog naroda u 20. veku,  njihove tadašnje vlade su zapravo sarađivale s Trećim Rajhom, već su to bile komunističke vođe koje su došli nakon rata. Računica je jasna – ko se borio protiv Staljina i Tita automatski postaje heroj, čak i ako je učestvovao u ubijanju i slanju Jevreja u koncentracione logore jer, konačno, takvi nisu učinili ništa loše Litvancima, Ukrajincima, Hrvatima i drugima, osim ako su baš bili protiv režima. Vlasti u tim zemljama često će pokušati prikazati svoj narod žrtvom ‘totalitarnih režima’, mešanjem i izjednačavanjem ili upoređivanjem Hitlerovog fašizma s komunizmom koji je usledio nakon toga. To su grubi pokušaji vlasti ovih zemalja da naprave reviziju istorije i da predstave svoje zemlje u isključivo pozitivnom i herojskom istorijskom svetlu.  Činjenica da razumemo zašto ove države to rade nikako ne upućuje na to da se ne bismo trebali tome usprotiviti.

Imaju li reakcije Kongresa odjek s obzirom da u njima naglašavate da su osim Jevreja žrtve bili i drugi narodi?

Primarni cilj Kongresa je zaštita interesa jevrejskih zajednica u celom svetu. Sastavni deo toga je i naša dužnost da zauzmemo stav svaki put kada se bilo koja manjina, a ne samo jevrejska, suoči s progonom ili nepravdom. To važi i za reviziju istorije i relativizaciju zločina. Važno je podsetiti vlade da se lanac uvek kida na najslabijoj karici, a snaga društva i njegova sposobnost za napredak meri se najslabijom karikom – odnosom društva prema siromašnim, manjinama, podcenjenima i obespravljenima, a ne njegovom vojnom snagom niti najjačim karikama u društvenom lancu. NA kraju će od zemalja u regiji zavisiti hoće li naše reakcije uticati na odluke donesene na terenu. Mi smo samo tu da pokušamo pomoći – vođeni principom tikkun olam (popravljanje sveta) da ovaj svet učinimo malo boljim mestom za buduće generacije. U kontekstu naše nedavne reakcije o Blajburgu, bez ikakvog ćemo oklevanja slediti istorijsku istinu i nećemo prihvatiti očigledno lažne narative nacionalista koji su stvoreni u dnevnopolitičke svrhe, ali su i po svojoj prirodi vrlo opasni.

Koliko u Evropi ima antisemitizma i kakva je situacija u odnosu na pre deset godina?

Postoje loše i dobre vesti što se tiče ovog pitanja. Loša vest je da Evropa svedoči velikom porastu antisemitizma u poslednjih deset godina, a ogromna količina statističkih podataka koji podržavaju ovu tvrdnju je zastrašujuća. Pozitivno je to što je područje bivše Jugoslavije u velikoj meri pošteđeno ove pojave, pa iako antisemitizam beleži izvestan porast ne možemo reći da prati trendove strmog rasta kao u nekim drugim delovima Evrope gde se Jevreji ne osećaju sigurno i dosta ih razmišlja o odlasku zbog antisemitizma. Drago mi je što mogu reći da to zaista nije slučaj s ovom regijom. Jevreji se osećaju  sigurnima na području bivše Jugoslavije i ako razmišljaju o odlasku iz matičnih zemalja to je uglavnom zbog ekonomskih poteškoća, a ne zbog antisemitizma.

Kako komentarišete dodelu ordena Vitez od Ladina episkopu pakračko-slavonskom Jovanu Ćulibrku za doprinos očuvanju uspomene na Jasenovac i očuvanju jevrejske kulture?

Vladika Jovan je napravio puno toga dobroga za očuvanje istinite uspomene na Jasenovac. Radeći to, naravno, stvorio je mnoge neprijatelje i na hrvatskoj i na srpskoj strani. Držanje ovog stava na njegovoj trenutnoj poziciji treba pohvaliti i ne uzimati zdravo za gotovo. Za to je potrebna velika doza hrabrosti. Siguran sam da on već zna da verovatno radite nešto ispravno kada vas istovremeno kritikuju i hrvatski i srpski ultranacionalisti koji se nikad ni u čemu ne slažu. Znam da vladika Jovan takođe dobija oštre kritike iz ekstremnijih krugova unutar Srpske pravoslavne crkve i to mu sigurno ne pada lako. Nadam se da neće popustiti pred pritiscima i da će nastaviti podupirati istinu o onome što se dogodilo u Jasenovcu.

Kako uopšteno komentarišete odnos hrišćanskih crkava prema Jevrejima?

Svetski jevrejski kongres ima dobre odnose i međureligijski dijalog s katoličkim i pravoslavnim crkvama širom sveta. S vremena na vreme desi se problem kao ovaj u Sarajevu prošle subote. Ponekad u pravoslavnim crkvama postoje sveštenici koji su opasno bliski lokalnim ultranacionalistima, koji su ujedno i antisemiti, ali moram reći da su to retki slučajevi. Ipak pratimo njihov rad jer pojedini sveštenici često mogu biti veliki centri uticaja i njihove bi se problematične ideje potencijalno mogle širiti daleko. Gore navedeni slučajevi doista su retki i moram reći da je sveukupni odnos s pravoslavnim crkvama u svetu dobar. Svakako postoji još prostora za bližu međureligijsku suradnju, posebno u borbi protiv rasizma, antisemitizma, islamofobije, ksenofobije i ostalih oblika mržnje. Dozvolite mi da parafraziram predsednika Kongresa Ronalda Laudera koji je rekao da nijedan oblik mržnje nije prihvatljiv, a da je najbolji način borbe protiv mržnje kad hrišćani vode borbu protiv antisemitizma i islamofobije, kad muslimani staju u obranu Jevreja i hrišćana, i kad Jevreji povedu borbu protiv onih koji mrze muslimane hrišćane.

Izvor: PortalNovosti


Parašat Noah: Obraćanje rabina (VIDEO)

Poslušajte ovonedeljno obraćanje rabina na temu Parašat Noah. Obraćanje možete pogledati na linku...

DETALJNIJE
Važno obaveštenje: Hardšip fond

Kao rezultat pregovora Klems Konferensa i nemacke vlade, odobrena je dodatna isplata iskljucivo korisnicima koji su u proslosti primili jednokratnu...

DETALJNIJE
O radu Saveza Jevrejskih opština prvih dana po oslobođenju Beograda

Dana 20. oktobra, 1944 godine, oslobođen je Beograd od nemačkog okupatora. Samo dva dana nakon oslobođenja Beograda, tačnije 22. oktobra 1944. godi...

DETALJNIJE
Predstavnici ambasade SAD u poseti Savezu jevrejskih opština Srbije

U sredu, 14. oktobra, 2020 godine, Savez jevrejskih opština je ugostio predstavnike ambasade SAD u Beogradu. U posetu Savezu došli su...

DETALJNIJE