Svečanom ceremonijom koja je u organizaciji Haver Srbija, Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Beograd održana 5. jula, obeleženo je postavljanje prvih 10 "Kamena spoticanja - Stolpersteine". Postavljanjem ovih spomen obeležja, Beograd je postao deo najvećeg decentralizovanog memorijala na svetu koji u ovom trenutku broji 27 država.

Ceremoniju je otvorio hor Braća Baruh, nakon čega se okupljenim članovima, građanima i predstavnicima ambasada obratila Sonja Viličić, izvršna direktorka organizacije Haver Srbija.

"Velika mi je čast i odgovornost da ovde sa vama ispred organizacije Haver Srbija na ulicama Beograda postavljam spomen obeležje kamen spoticanja. Autor ovog spomen obeležja gospodin Ginter Deming bio je vođen jevrejskom knjigom Talmudom u kojoj piše "Čovek je zaboravljen tek kada se zaboravi njegovo ime" rekla je Viličićeva.

Prvi kamen spoticanja postavljen je ispred kuće u kojoj je nekada živela aškenaska porodica Dajč, roditelji Emil i Avgusta i njihova deca Hilda i Hans. Svi su ubijeni na Starom Sajmištu 1942. godine.

“Kamen spoticanja”- “Stolpersteine” je veliki međunarodni globalni projekat nemačkog umetnika Gintera Deminga i predstavlja najveći decentralizovani memorijal na svetu posvećen žrtvama Holokausta, a svaki kamen je sećanje na jednu žrtvu.

"Pozivajući se na princip 'jedna žrtva – jedan kamen' umetnik smatra da da nacističke zločine treba pamtiti u svakodnevici, na ulici, da se o kamen sa imenom žrtve na pločniku, trotoaru ispred kuća u kojima su živeli 'spotaknemo' i počnemo da razmišljamo o pojedincima koji su nestali. Spomen obeležje predstavlja betonsku kocku (96x96 mm) s mesinganom pločicom i ugraviranim ličnim podacima na vrhu. Kocke se postavljaju u pločnik ispred kuće u kojoj je žrtva živela. Do sada je u svetu ugrađeno više od 80.000 "Kamenova spoticanja".

Okupljenima se obratio i predsednik Saveza jevrejskih opština Robert Sabadoš koji je istakao da je kamen spoticanja u stvari i kamen podsticanja.

"Stojimo pred kućom gde je nekad živela porodica Dajč. Zapisom u kamenu sa imenima iz svojih domova izvučenih, izmučenih i opljačkanih sa simboličnim nazivom kamen spoticanja je u stvari kamen podsticanja, da zapišemo svako ime žrtve Holokausta i otrgnemo ih od nestanka i izmaglice zaborava. Kamen je tu da podstakne prolaznike, komšiju, mene, vas, sve nas da zastanemo, pročitamo zapis i nemilicom se osvrnemo oko sebe i zapitamo se večito pitanje - Da li je moguće da se to dešavalo? Da, jeste, desilo se i kamen sada svedoči. Kamen spoticanja u meni i dalje izaziva žalost nevericu i tugu jer spadam  u naraštaj kome su retki preživeli svedočili o zverstvima i brutalnim ubistvima. Ali veći značaj je u poruci sledećoj generaciji koja stvarno treba da se spotakne, potom podstakne i zamisli, da li sve ovo može da se ponovi. Da, može.  Ali ovaj kamen i sadašnje generacije sa spoiznajom grešaka iz prošlosti mogu biti brana i garant da se osećamo bezbedno i da različita verska, rasna i nacionalna pripadnost ne bude ponovo razlog sukoba progona i mržnje" rekao je Sabadoš i zahvalio se Gradu Beogradu na učešću i saradnji u postavljanju kamena spoticanja.

Okupljenima su se obratili predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks kao i nemački ambasador gospodin Tomas Šib, i Maaian Ben Tura, zamenik šefa misije, ambasada Izrael.

Organizovanim prevozom, okupljeni su nastavili dalje do Dobračine 30 gde su postavljena dva kamena spoticanja ispred kuće u kojoj su nekada živeli Geca i Elza Kon.

Postavljanje prvih 10 kamena spoticanja završeno je u 14 časova u ulici Andre Nikolića 29 gde su postavljena obeležja za Bril Simona i Evegeniju.

Tekst i fotografije: Isidora Bijelić