U prepunom Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, u utorak 2.aprila, održano je divno veče posvećeno Amosu Ozu, nedavno preminulom izraelskom književniku. Program je počeo od 18h tribinom na kojoj su o Ozovom stvaralaštvu govorili književnici: Vida Ognjenović, Ivan Ivanji i Filip David.
"Kao strastveni čitalac njegovih dela, mogla bih ispisati stranice i stranice o njemu. Podjednako majstor u svim proznim žanrovima, on je pisac koji se odupreo svakoj pomodnoj prečici do čitaoca. U svom postupku činjenicama daje punu važnost, da bi bile vidljive, jasne i odgovorne. Ponekad mi se ipak čini da se mnogo šire i detaljnije analizira njegovo životno iskustvo koje se iščitava iz njegovog dela. Autobiografski pristup u njegovoj prozi s pravom se najviše vezuje za roman ’Priča o ljubavi i tami’, no moje je mišljenje da je roman ’Juda’ takođe književni životopis svoje vrste. Dok je u ranijem romanu opisivao svoj život, u ovom je na vrhunski način prikazao jednu razuđenu mapu svojih ideja, zamisli, zaključaka i dokaza, izvedenih kako na osnovu sopstvenog životnog iskustva tako i iz istorijskih i mitskih primera. Amos Oz mi je učitelj i uzor, i svaki njegov poštovalac dragi istomišljenik" završila je Ognjenović i dodala da Oza svrstava među deset najvećih pisaca na svetu.
Foto: Biljana Rakočević, NBS
Književnik Ivan Ivanji je istakao da mu je žao što nikada nije upoznao Oza.
"Iako je on bio deset godina mlađi od mene, činilo mi se da je iz neke druge generacije velikana, gde su Man ili Tolstoj. ’Priča o ljubavi i tami’ je prva njegova knjiga na koju sam naišao. Oz je poricao da je ona autobiografska, iako naravno da jeste, ali poručio je čitaocima da traže vezu između glavnog lika i njih samih. Kada je reč o njegovoj političkoj misli, zalagao se za civilizacije bez nacionalnih država, smatrao je da sukob Izraela i Palestine nije priča o dobru i zlu, nego o jednom pravu i drugom pravu i zalagao se za dve države. Ne znam da li se iko bavio delima Amosa Oza sa stanovišta psihoanalize, cela knjiga bi mogla da se napiše o njegovim ženskim likovima i odnosu sa majkom i njenom samoubistvu, koje je na njega ostavilo traga" rekao je Ivanji.
Foto: Biljana Rakočević, NBS
Govoreći o Ozovom stvaralaštvu, književnik Filip David je dodao da smatra neverovatnim da se Oz smatra vrhuncem proze na hebrejskom jeziku, iako samo sto godina ranije, početkom veka, hebrejska književnost nije ni postojala.
"Oz nam kroz svoja dela ostavlja poruku da je ponekad korisno biti nazvan izdajnikom. Ako radite dobro za sredinu i narod u kojem živite, to se preživi, ali morate biti pravedni. On je bez svake sumnje zadužio svetsku literaturu" naglasio je David.
Foto: Biljana Rakočević, NBS
Nakon tribine, od 20h, u Amfiteatru, prikazan je izraelski dokumentarni film Priroda snova (režija Jonatan Cur i Maša Cur, 2009), ostvarenje u kome se prikazuju dve godine života Amosa Oza, njegovog druženja sa kolegama piscima i čitaocima u Izraelu i širom sveta kao i rada na promovisanju ideje o dvodržavnom rešenju izraelsko-palestinskog konflikta.
Foto: Biljana Rakočević, NBS
Podsetimo, Amos Oz rođen je 1939. godine u Jerusalimu, gde je studirao filozofiju i književnost na Hebrejskom univerzitetu. Smatra se jednim od najvećih izraelskih pisaca i intelektualaca savremenog doba. Pored književnosti, posvetio se i stalnom promišljanju izraelsko-palestinskih odnosa; bio je zagovornik mira na Bliskom istoku. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih nagrada i autor književnih dela, među kojima su romani: Crna kutija, Poznavati ženu, Fima, Ne odlazi noćas, Isto more, Moj Mihael i Juda; romansirana autobiografija: Priča o ljubavi i tami; dokumentarna prozna dela: Na tlu Izraela, Padine Libana, Izrael, Palestina i mir i Početak priče. Preminuo je 28. decembra 2018. godine.
Ovaj događaj su organizovale Ambasada Izraela, izdavačaka kuća Laguna i Narodna biblioteka Srbije.
Sedište
