Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd

Kultura

Stefan Sablić: Jevrejska kultura je deo naše opšte kulture
25.10.2021.

Nedavno je u Beogradu, „u Jevrejskoj ulici koja svojim imenom i istorijom predstavlja simbol nekadašnjeg jevrejskog Dorćola, u zgradi sefardskog društva Oneg Šabat, koja je do 1941. između ostalog bila i mesto okupljanja dorćolskih Jevreja, druženja i zajedničkog čitanja knjiga“, otvoren Jevrejski kulturni centar Oneg Šabat.

Ovo zdanje je podignuto je 1923. godine, po projektu arh. Samuela Sumbula. U njoj se nalazio dom za stare i prostorije omladinskog kluba, kao i sala za obavljanje verskih obreda. U periodu od 1993-2018. o zgradi su se brinuli Radio B92 , Kulturni centar REX i Fond B92. Na fasadi su postojala dva natpisa koja su označavala njenu namenu; Oneg Šabat i Gemilut Hasadim, kao i natpis koji i danas stoji: Ne odbaci me pred starost kad me izda snaga ne ostavi me (Ps.71). Nakon rata, komunističke vlasti su nacionalizovale zdanje, a jevrejskoj zajednici vraćeno je po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Odlukom skupštine Jevrejske opštine Beograd, u zgradi Oneg Šabat osnovan Jevrejski kulturni centar.

O novom konceptu Jervrejskog kulturnog centra razgovaramo sa Stefanom Sablićem, umetničkim dirketorom.

-Nadam se da će novi koncept biti novi stari koncept jer nekako iz iskustva vidim da u starim konceptima nalazimo mnogo više kvaliteta, naravno sve treba da bude u duhu vremena, ali ja ulažem u to da dobro proučim stare koncepte i mislim da tim putem mogu da dobijem prave rezultate. Biće to mesto gde će se okupljati članovi jevrejske zajednice, i time hoću da kažem da su oni pripadali svojoj zajednici ali nikada se nisu izdvajali iz svoje sredine, smatrali su se delom ove nacije, čak su sebe uvek nazivali Srbi mojsijeve vere. Jevreji su oduvek kao narod bili okrenuti prepoznavanju vrednosti kulture i duhovnosti. I jevrejska kulturu sa ovih prostora je deo naše opšte kulture, ona je primila mnoge lokalkne boje a puno toga je i doprinela i obogatila. Ja bih pokušao da to sprovedemo ovde na ovome mestu kroz teatarske predstave, koncerte, izložbe, predavanja itd.

Šta znači Oneg Šabat?

U bukvalnom prevodu znači subotnje uživanje ili užitak šabata. Šabat (subota) je jedan od najsvetijih jevrejskih praznika, jevrejski hram u vremenu, praznik odmora, traje od petka uveče to subote uveče. Tradicionalno taj termin se koristio za okupljanje članova zajednice koji zajedno proslavljaju šabat.

Koji izazovi stoje pred umetničkim direktorom JKC?

Iskreno da vam kažem veliki su to izazovi, svaki dan prikupljam novu snagu, pošto to nije moj poziv, nekad se veoma radujem. Veoma je važno da oprezno razmislim i okupim nekoliko ljudi oko sebe jer nikada nije dobro da jedan čovek upravlja sam bilo čim pa čak ni jednim ovako skromnim kulutrnim centrom kakav je JKC, dakle da okupim ljudi sa kojima sam blizak i gde ćemo se uzajamno proveravati u potezima koje ćemo povčlačiti. Nadam se da ću u svemu imati podršku nove uprave Jevrejske Opštine Beograd kao i do sada.

Kulturno nasleđe beogradskih Jevreja je bogato. Kako ga predstaviti i približiti savremenim generacijama?

Mislim da jedino kroz iskrenost i jednostavnost. Ne razmišljati mnogo o tome, biti prisutan u stvarnosti i biti iskren. Bez nekih modernih poteza a sa druge strane i ja sam još uvek mlad čovek i sam sam okrenut vremenu u kome živim. Tako da svaki program koji tu bude bilo da je u pitanju teatar, muzika ili predavanje sve je to na jedan spontan način treba da bude prilagođeno vremenu.

Kako zainteresovati beogradsku publiku za jevrejsku kulturu i umetnost?

Iz iskustva znam da kada nešto novo pokrećeš nije lako šta god da je u pitanju, privući ljude i zainteresovati ih za jevrejsku kulturu i umetnost je verovatno još teže. Ali takođe znam iz iskustva da su beograđani rado dolazili i pronalazili prijateljstva bez razlike na mnogim „jevrejskim“ događajima na kojima sam bio ili koje sam organizovao. To se svakako može učiniti dovođenjem kvalitetnih, značajnih ljudi iz svih polja umetnosti i nauke, predstavljanjem profesionalnih i savremenih programa koji su drugačiji od onoga što nas okružuje. Ne sumnjam da će ljudi starije generacije biti zainteresovani da dolaze ali nadam se da ćemo programima uspeti da privučemo omladinu. To mora biti mesto koje je okrenuto mladim ljudima, jer sve je na njima, od osnovaca, pa čak i segment koji će biti okrenut predškolskoj deci za koje će se kreirati posebni događaji, male predstave, okupljanja i druženja.

Kako vidite kultura sećanja u Srbiji? Kako je neguje jevrejska zajednica?

Jevrejska zajednica se trudi i dalje uspeva u tome, jer to je jedno od glavnih stubova opstanka, sve je posvećeno kulturu sećanja. Jevreji kao narod su se uvek okretali vrednostima generacija, „mudrostima otaca“ kako se to kaže u jevrejskoj tradiciji. Jedna od njih svakako je da se ništa ne zaboravi, da se ne zaborave ljudi i progoni, i da se ne zaboravi najstrašniji događaj Holokaust u kome je nestalo šest miliona jevreja. Sećanje na Holokaust treba ponavljati svaki dan jer nažalost čovečanstvo je ponovo u podelama, mržnji i tragedijama, jer šta su izbeglice koji plivaju po morima da stignu do Evrope. Svuda su velike podele i pohlepa za novcem. Inače jevrejska kultura sećanja obuhvata i jednu širu kulturu sećanja na ovim prostorima kojom se nažalost u našem vremenu često manipuliše u dnevno političke svrhe.

Kakva iskustva nosite sa postdiplomskih studija na univerzitetu u Tel Avivu?

I dan danas ne znam da li mi je žao što nisam ostao tamo. Režija kao i gluma često zahtevaju maternji jezik, ja odlično govorim Hebrejski ali razumevanje mentaliteta je problem jer potrebno je da živiš dugo tamo da bih mogao da postaneše deo i pronikneš u mentalitet društva. Da li je potrebno ovde to što sam tamo naučio je drugo pitanje.

Pored režije Vaša velika ljubav je muzika. Da li ćete organizovati i muzičke programe?

Naravno. Tu sam svoj na svome. Tu ću da se opustim i radujem.

Koji programi nas očekuju u narednom periodu?

Pre svega moram da se pohvalim da sam u trijumfu ove pandemije uspeo da otvorim kulturni centar. Ono prvo što sledi je mali festival muzika manjina Ethno Fusion Fest koji se inače održava obično u junu u dvorištu sinagoge. Više informacija o tom festivalu i koncertima koji se ovog vikenda održavaju mogu se naći na www.ethnofusionfest.com dakle sledi muzički festival, zatim jedna pozorišna predstava, adaptacija romana „Život je pred tobom“ Romana Garija. Održaće se veče koje je posvećeno istoriji JKC-a, seminar organizacije Haver „Koraci prošlosti, sadašnjosti, budućnosti“ kao i deo muzičkog festivala Ring Ring.

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Tanja Drobnjak, Jevrejski kulturni centar arhiva

Izvor za tekst i fotografiju: Mediasfera.rs


Tagovi

Delegacija ambasade Velike Britanije u poseti sinagogi (FOTO)

U sinagogi Sukat Šalom, 22. oktobra, održan je radni sastanak delegacije ambasade Velike Britanije u Beogradu sa vrhovnim rabinom Srbije Isa...

DETALJNIJE
Ambasada Izraela obeležila godišnjicu napada Hamasa:Dan koji će zauvek ostati u našem kolektivnom sećanju

Povodom obeležavanja godišnjice napada palestinskog Hamasa na Izrael, ambasadorka Izraela u Beogradu Avivit Bar-llan, zahvalila se Vladi Srb...

DETALJNIJE
Predsednik Srbije čestitao rabinu praznik Roš Ašana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je rabinu Isaku Asielu praznik Roš Ašana. Srbe i Jevreje vezuju duboke veze, toliko puta ...

DETALJNIJE