Kultura

U organizaciji ambasade Švedske i Teraforming organizacije u Jevrejskoj opštini Beograd održana je međunarodna konferencija na temu "Aktivna kultura sećanja – zajedno do rezultata", u okviru predsedavanja Švedske Međunarodnom alijansom za sećanja na Holokaust (IHRA).
Konferenciju je otvorila ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David koja je pozdravila okupljene i najavila predsednika Jevrejske opštine Beograd, Arona Fuksa koji je poželeo svima dobrodošlicu i istakao zašto je sve što IHRA radi veoma bitno za zajednice širom sveta. 

"Ovakva inicijativa je veoma bitna jer zajednice poput naše u Srbiji i u drugim zemljama su male i nemaju mnogo resursa za borbu protiv antisemitizma” porućio je Fuks i dodao da Međunarodna alijansa za sećanja na holokaust (IHRA), podstiče da ljudi prave razliku između dobra i zla.

Da tema Holokausta zahteva svu našu moguću pažnju i odgovornost podsetio je i državni sekretar u Ministarstvu kulture Miodrag Ivanović:
"Ova tema zahteva i razgovore kao što je ovaj danas u cilju pronalaženja novih uglova posmatranja, istraživački rad kao i lična propitivanja u cilju razvijanja kapaciteta mehanizama i nastavnih metoda i obrazovanja kojima se kroz polje obrazovanja čuva sećanje. Samo na taj način možemo biti sigurni da se ništa slično i tako strašno ne može ponoviti. Holokaust zahteva pomno čuvanje istine o stradanju kroz konstantu borbu protiv antisemitizma i pokušaja zaborava" rekao je Ivanović.

Švedska ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava Sesilija Rutštrem-Ruin navela je da je rad sa mladima i obrazovanje važan deo politike Švedske, jer to obezbeđuje da se nikada ne ponove zverstva iz prošlosti.
“Naš moto “Zajedno do rezultata”, se ne odnosi samo na države, već i na zajednice, istraživače, eksperte. Zajedno radimo na sećanju, edukaciji” istakla je Rutštrem-Ruin.

“Iskrena smislena i hrabra kultura sećanja na Holokaust tretira zločine iz prošlosti kao upozorenje da smo i kao pojedinici i kao društvo odgovorni i obavezni da aktivno negujemo jačamo i branimo one društvene vrednosti i prava koja su žrtvama bila uskraćena” podsetio je Miško Stanišić iz Teraforminga i dodao da je politizacija Holokausta zajednički problem sa kojim se suočavaju sva društva.
“Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom, iskrivljenje je uvek u svojoj srži izraz antisemitizma i to savremenog antisemitizma koji se ne odražava samo na slobode i prava jevrejskih zajednica nego je i direktna opasnost po opstanak demokratije i znak da u društvu postoje antidemokratske, ksenofobne i rasističke snage protiv kojih se moramo suprostaviti” rekao je Stanišić.

Obraćajući se prisutnima ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da ova konferencija podseća na sve užase zla, konferenciju čija nas tema opominje na ljudsku sposobnost u činjenju bestijalnosti svakojakih zala, konferenciju koja nam nanovo govori o hiljadama razloga zašto na zlo u našim životima ne treba pristajati.
„Naime, sećanje na nedužne, a stradale ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najgoreg oblika diskriminacije, kao što su na Jevreji, Romi, a ovde ćemo reći i Srbi, treba da bude stalna opomena i živa obaveza svih nas da se svakodnevno borimo da se ovakvi zločini nikada ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasečemo svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina”, kaže Žigmanov i nastavlja: „Čovečanstvo, suočeno s genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima tokom Drugog svetskog rata, odgovorilo je odlučnim zahtevom da se ponovo potvrdi dostojanstvo, sloboda i ravnopravnost svakog čoveka kao najviše vrednosti u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Ona i danas, 75 godina od usvajanja, stoji pred svima nama kao svakodnevna opomena da se nikakvi zločini ne smeju ponoviti, zbog čega afirmacija kulture ljudskih prava i zalaganje za vrednosti na kojima ona počiva mora biti i dalje svima prvorazredni zadatak”, rekao je Žigmanov obraćajući se prisutnima.

Kroz dve panel diskusije koje su moderirali Nevena Bajalica i Miško Stanišić, osnivači Terraforminga i članovi IHRA delegacije Republike Srbije, razgovarali su sa švedskim i srpskim stručnjacima o edukaciji o Holokaustu i stradanju Roma u Drugom svetskom ratu, odnosno, o suočavanju sa savremenim antisemitizmom u našim društvima.

Učesnici u panelima su bili:
•    Cecilija Rutstrom-Ruin, ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske, i šefica švedske IHRA delegacije,
•    Petra Marselius, direktorka Foruma za živu istoriju (švedska državna agencija za edukaciju o Holokaustu),
•    Ketrin Hauptman, direktorka Švedskog muzeja Holokausta,
•    Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica i predsednica Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Republike Srbije
•    Ladislav Trajer, potpredsednik Saveza jevrejskih opština Srbije
•    Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište,
•    Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti,

Među panelistima bila je i Noa Fišer, članica Jevrejske opštine Sombor, i učesnica projekta "My Story Is Your Story", Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Kako je objasnila, cilj ovog projekta je povezivanje studenata širom sveta sa preživelima Holokausta i prezentovanje njihovih životnih priča putem društvenih mreža. Noa predstavlja Srbiju i jedna je od 22 studenta širom sveta koji učestvuju u ovom projektu a okupljenima je u kratkom govoru predstavila važnost ovog projekta.

"Preživeli Holokausta imaju tendenciju da zakopaju svoja sećanja, kako bi se spasili od bola zbog onoga kroz šta su prošli, neki čak i ne žele da govore o toj temi jer je to previše. Ali ako niko ne govori o užasnim stvarima tako im dajemo moć da se ponove. Kada se mi sećamo, onda podsećamo i druge. Na taj način istorija nikada ne može biti dovedena u pitanje" zaključila je Noa.

Ova konferencija je označila simboličan kraj predsedavanja Švedske IHRA-om, Međunarodnom alijansom za dan sećanja na Holokaust, koje se zvanično završava krajem meseca. Podsetimo, IHRA, čiji je suosnivač Švedska, broji preko 35 država članica i deluje kao međuvladino udruženje koje ima za cilj da podigne svest o pitanjima ljudskih prava i da osigura da sećanje na Holokaust nikad ne zamre.

Tekst: I.B, Fotografije: Zoran Stojičić