Kultura

U subotu, 27. marta 2021, dnevni list Politika je u kulturnom dodatku objavila prikaz knjige Tijane Sorgić, "Terorizam kao oruđe palestinskih ekstremista", izdavač Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd 2021. U nastavku prenosimo prikaz iz Politike.

Vest objavljenu u Politikinom dodatku - KULTURA UMETNOST NAUKA od 27.03.2021. možete pogledati i na linku.

U knjizi Tijane Sorgić dominantna je usredsređenost na optužbe protiv Izraela, kojim se međunarodna zajednica veoma površno bavila.

Prikaz: Jovana Pešić

Kada su Goldu Meir pitali kada će stići mir na Bliski istok, prva izraelska premijerka dala je odgovor koji je međunarodnu zajednicu naterao na razmišljanje: „Imaćemo mir s Arapima kada oni budu više voleli svoju decu nego što mrze nas.” Ta izjava valjda najbolje oslikava izraelski pogled na najduži i najkomplikovaniji sukob na svetu, a istraživačka knjiga "Terorizam kao oruđe palestinskih ekstremista" autorke Tijane Sorgić srpskim čitaocima pružiće novi uvid u višedecenijski sukob između Izraela i Palestine i terorističke akcije palestinskih ekstremista, ali i odgovor na pitanje zašto palestinski terorizam nalazi opravdanja na međunarodnoj sceni.

Knjiga će verovatno otvoriti polemike o ulozi palestinskih terorista, korenima njihovih organizacija i načinima na koji instrumentalizuju medije. Autorka, koja se dubinski bavi ovom temom, prikazuje i genezu samog sukoba, opisuje kako su kroz istoriju do danas Jevreji demonizovani s posebnim osvrtomna ulogu muftije Hadž Amina el Huseinija, koji će tokom Drugog svetskog rata postati liderna arapskim prostorima, a u komunikaciji s Hitlerom i njegovim režimom otvoreno podržavati genocid nad Jevrejima. Za muftiju Huseinija, čije se ime nezasluženo retko spominje u analizama današnjeg konflikta, vezuje se i glavna kleveta prema kojoj je Jevrejka otrovala proroka Muhameda, a na toj kleveti su nikli i neki od dubokih korena današnjeg animoziteta muslimana prema jevrejskom narodu.

U knjizi Tijane Sorgić dominantna je usredsređenost na optužbe protiv Izraela, kojim se međunarodna zajednica veoma površno bavila. Teroristički napadi na izraelske civile, prema tvrdnji autorke u uvodu dela, tumačeni su kao radikalizacija borbe za formiranje palestinske države na teritoriji Izraela, iako način na koji se ta borba vodi ukazuje da je krajnji cilj zapravo ukidanje države Izrael.

U istraživanju se pravi razlika između terorizma, čije se prve karakteristike uočavaju kod ekstremne levice, i drugih oblika političkog nasilja, objašnjava se značenje pojma džihad i njegov razvoj kroz vekove, faze razvoja islamskog prava, kao i reforma islama za koju se vezuje organizovanje radikalnih islamista. Predočeni su i ciljevi islamskih terorističkih organizacija u okruženju Izraela, te ratni zločini koje su počinili.

U knjizi se opisuje kako terorističke organizacije pokušavaju da se sakriju iza slike boraca za slobodu čiji je cilj da uspostave kontrolu nad određenom teritorijom, iako se, po definiciji, terorističkim organizacijama moraju smatrati one koje za cilj imaju napade na civilno stanovništvo i objekte.

Kada je reč o džihadu, autorka se osvrće na tradicionalno shvatanje, prema kojem ta reč predstavlja muslimansko osvajanje kroz bitke i način borbe muslimana protiv nemuslimana, dok je šehid predstavljao mučenika koji je umro u borbi za svoju veru, ali od Alaha za to dobija mnoštvo darova u raju. Autorka navodi da se slična shvatanja neguju i u palestinskom društvu, koje veliča „bombaše samoubice”, jer verski autoriteti smatraju da je žrtvovanje svog da bi se oduzeli tuđi životi zapravo dar, dok u školama decu uče da su bombaši samoubice heroji čijim stopama treba da idu.

Država Izrael, prema objašnjenju u knjizi, tokom vojne operacije „Zaštitna ivica” 2014. godine, našla se na udaru optužbi terorističke organizacije Hamas, koja je svetu predstavila da je izraelska vojska napala palestinske civilne objekte, iako je Hamas civilne objekte namerno koristio u vojne svrhe i u njima skladištio oružje ne bi li izgledalo da je izraelska vojska namerno žrtvovala građane.

U knjizi se opisuje kako su internet i društvene mreže omogućile širenje radikalnih islamskih ideja zloupotrebljavajući zapadnjačke liberalne principe, kojima je osnov sloboda mišljenja i izražavanja, te se krvavi napadi postavljaju na društvene platforme s ciljem pridobijanja što više pristalica. U knjizi su predstavljeni i primeri u kojim palestinski mediji teroriste nazivaju herojima, što se posebno očituje na primerima napada na Izrael, kojim se krše sporazumi iz Osla iz 1993. i 1995. godine, u kojim se palestinska uprava obavezala da neće koristiti terorizam. Palestinski teroristi su, kako piše autorka, pozivajući se na podatke izraelskog ministarstva spoljnih poslova, od 1993. do 2000. godine prouzrokovali smrt više od 269 osoba u Izraelu. Palestinska televizija je, potom, 2000. godine emitovala, kako autorka tvrdi, montirani snimak na kom izraelski vojnik puca devojčici u leđa. Takvo izveštavanje predstavlja huškanje palestinskog stanovništva na nove napade na Jevreje.

Poslednja poglavlja otvaraju još jednu kontroverzu – o ulozi Irana u finansiranju, logistici i obuci palestinskih terorističkih organizacija. Analizira i nuklearni sporazum Irana, pet zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Evropske unije, koji je potpisan 2015. godine. Autorka tvrdi da taj sporazum može biti poguban jer potencijalno omogućava Iranu da za dve i po decenije praktično postane legalna nuklearna sila u regionu.

Povezivanjem istorijskih činjenica, autorka stavlja sukob između Izraela i Palestine u sadašnji kontekst, s ciljem da napravi jasnu razliku između terorizma s ekstremnom verskom dimenzijom i oslobodilačkog pokreta. Ovo polemičko i podsticajno delo sadrži viđenja koja bacaju novo i zanimljivo svetlo na najsloženiji sukob u današnjem svetu, i zato može biti od značajne koristi za novo razumevanje uloge i položaja učesnika u tom konfliktu.