Dr Moše Kantor, predsednik Evropskog jevrejskog kongresa (EJC), rekao je danas da je već u prvih nekoliko meseci od globalnog izbijanja koronavirusa došlo do porasta manifestacija antisemitizma koje se odnose na širenje bolesti i ekonomsku recesiju koju je izazvala pandemija.

Danas je 35 država članica Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) izdalo saopštenje kojim se osuđuju „svi pokušaji rehabilitacije osoba koje su bile umešane u zločine Holokausta i genocida nad Romima“. Ovim saopštenjem se iskazuje odlučnost IHRA-e da se uhvati u koštac sa ovim fenomenom unutar samih zemalja članica IHRA-e.

Predsednik Evropskog jevrejskog kongresa dr. Moše Kantor uputio je pismo Eduardu Feru Rodrigezu, predsedniku Skupštine Portugalske Republike, u kome ga poziva da obezbedi da zakon donesen 2013. godine kojim se sefardskim Jevrejima pruža mogućnost da podnesu zahtev za dobijanje portugalskog državljanstva ne bude ugrožen nedavnim pokušajima da se usvoje amandmani koji bi naneli štetu u smislu primenljivosti, namere i duha originalnog zakona.

DEKLARACIJA IHRE O REHABILITACIJI – Usvojena na plenarnom sastanku u Berlinu ( 29.jun – 2. jul 2020), za vreme predsedavanja Nemačke

Aristides de Sousa Mendes, portugalski konzul u Bordou, u junu 1940. suočio se sa moralnom dilemom: da li slušati vlast ili sopstvenu savest?

Atmosfera u velikoj dvorani rezidencijalne palate u Briselu 19. januara bila je napeta od uzbuđenja, ali i srdačna. Oko dugog stola, sedeli su ministri i predstavnici 35 zemalja i međunarodnih organizacija. Iza njih, bez ograničenja socijalne distance, sada tako uobičajenih, pomoćnici i savetnici zauzeli su sve do poslednje stolice u prostoriji.

Deklaracija Međunarodnog foruma o Holokaustu iz štokholma (ili „štokholmska deklaracija“) je osnivački dokument Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) kao trajna potvrda posvećenosti zajedničkim principima svih zemalja članica ove Alijanse.

Svetski jevrejski kongres pozdravio je usvajanje rezolucije o zabrani blajburške komemoracije u austrijskom parlamentu. Ova komemoracija se svake godine održava u znak sećanja na hrvatske pronacističke vojnike i civile koje su krajem Drugog svetskog rata ubili partizani.

Većina stranaka u austrijskom parlamentu izjasnilo se danas protiv ustaške komemoracije na Lojpaškom polju kod Blajburga, koja se održava svake godine.

Ovih dana pažnja javnosti bila je usmerena na 75. godišnjicu kraja Drugog svetskog rata, ali i na obeležavanje stradanja u Blajburgu koje je kulminiralo famoznom misom u Sarajevu. U te su se komemoracije uključili i državni čelnici, dok su na odavanje počasti partizanskim oslobodiocima i žrtvama okupatora i njihovih slugu poslali svoje izaslanike. O tim događajima, kao i o antisemitizmu u Evropi i odnosu prema prošlosti, novinar portal novosti.com razgovarao je sa Ernestom Herzogom, izvršnim direktorom u Svetskom jevrejskom kongresu, krovnoj organizaciji jevrejskih zajednica u preko sto zemalja koja ima kancelariju i u Zagrebu.

Protekla misa za stradale u događajima u Blajburgu u sarajevskoj katedrali uvreda je za sve one koji veruju u vrednosti hrišćanstva jer postavlja ustaše na pijedestal i slavi ih gotovo kao hrišćanske mučenike, kaže glavni savetnik Svetskog jevrejskog kongresa Menachem Rosensaft.

Cherrie Daniels, specijalni izaslanik Stejt Departmenta za pitanja Holokausta, 9.maja na Dan pobede nad fašizmom obratila se na Tviteru video porukom i poručila da na današnji dan odajemo počast oslobodiocima i preživelima i oplakujemo one koji su izgubili živote.

Izrael, srećan 72 rođendan!

Pandemija COVID-19 stvorila je globalnu krizu bez presedana. Stotine hiljada ljudi je umrlo, milioni su oboleli, a milijarde ljudi su prinuđene da ostanu u svojim domovima. Zdravstveni i privredni sistemi su nategnuti i preopterećeni, a mnoge nacije su suočene sa iskušenjima sa kakvim se nisu susretale od 1945. godine.

U znak sećanja na žrtve Holokausta širom Izraela tačno u 10 sati oglasile su se sirene i time označile početak ceremonija povodom Dana sećanja u senci pandemije koronavirusa. Na zvuk sirena uobičajeno je da na dva minuta pešaci zastanu na ulicama, autobusi, kamioni i automobili se zaustave, a vozači izadju iz vozila i stanu pored puta pognutih glava.

Žrtvama nacističkog koncentracionog logora Buhenvald, na 75. godinu njegovog oslobađanja

Izrael je jedna od prvih zemalja koje će dobiti jedan japanski lek za grip da bi ga testirao u bolnicama za lečenje obolelih od koronavirusa, objavilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova.

Na održanom Zoom konferencijskom savetovanju predstavnika Opšte bolnice i Zavoda za javno zdravlje iz Kikinde sa prestižnim jerusalimskim univerzitetsko-zdravstvenim Centrom Hadasa (Hadassah), razmenjena su iskustva i preporuke u praktikovanju zaštitnih mera, opreme, lečenja i statusa napretka preventivne medicine po predmetu COVID-19.

Glavni rabin Izraela Davida Lau, obratio se putem video poruke svim vernicima uoči praznika Pesah. Njegovu poruku možete pročitati u nastavku:

„Gospodin P.“, kako su ga nazvali u javnosti da mu zaštite identitet, hospitalizovan je prošle nedelje u Riminiju zbog Covida 19, ali je u sredu pušten kući pošto je pobedio virus, prenosi portal Jewishjournal.

Povodom Međunarodnog dana žena, u Jevrejskoj opštini Split otvorena je berlinska izložba o prvoj ženi rabinu Regini Jonas, koja šalje snažnu poruku o rušenju stereotipa da žene ne mogu da budu verske vođe. Izložba je otvorena 10. marta a posetioci će imati prilike da je posete do kraja aprila.

Savez jevrejskih opština Srbije objavljuje pismo izvršnog potpredsednika Svetskog jevrejskog kongresa Menahema Rozensafta, u vezi sa premijerom filma Jakova Sedlara “Zagrljaj sudbine” prikazanog u New Yorku 25.2.2020. Pismo prenosimo u celosti:

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na Konferenciji Američko-izraelskog saveta za javne poslove (AIPAC) u Vašingtonu poručio je da je ponosan na na istorijsko prijateljstvo sa jevrejskim narodom, i najavio otvaranje zvaničnog diplomatskog predstavništva Srbije u Jerusalimu.

Papa Franja dozvolio je da se otvore tajni arhivi Vatikana iz vremena Drugog svetskog rata kada je papa bio Pije XII. Dokumenta iz perioda od 1939. do 1945. godine će naučnicima biti dostupna od marta sledeće godine. Izraelska vlada i Memorijalni centar Holokausta „Jad Vašem“ pozdravili su tu odluku.

Svetski jevrejski kongres oštro je protestovao zbog prikazivanja dokumentarnog filma Jakova Sedlara o stradanjima Jevreja na Kosovu i Albaniji „Zagrljaj sudbine“ na Festivalu sefardskog jevrejskog dokumentarnog filma u Njujorku, ocenjujući da se u filmu iznose niz laži i krivotvorenja činjenica o Holokaustu.

Na ceremoniji u Ministarstvu spoljnih poslova Izraela je inaugurisan počasni konzul Srbije Aleksandar Nikolić. Tim povodom na svečanosti je šef državnog protokola Meron Reuven pročitao ekzekvaturu predsednika Izraela Reuvena Rivlina,a njegova ekselencija ambasador Srbije u Tel-Avivu Milutin Stanojević, patentno pismo prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.

Borbala Igumanović, rođena Levi, imala je 22 godine kada su je s majkom, ocem i dvanaestogodišnjim bratom Tiborom odveli iz kuće u ÄŒantaviru kod Subotice i potrpali sa ostalim Jevrejima u teretne vagone. Borbala se još seća tog voza, 13. maja 1944. godine, koji je išao samo u jednom smeru – u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau.

U svetu je 27. januara obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kao uspomena na oslobođenje zloglasnog koncentracionog logora Aušvic, u Poljskoj.

Desetine svetskih lidera okupilo se u Jerusalimu na Petom svetskom forumu o Holokaustu, najvećoj ikad održanoj komemoraciji Holokausta u okviru borbe protiv antisemitizma.

Uoči Međunarodnog dana sećanja na Holokaust i obeležavanja 75 godina od oslobođenja koncentracionog logora Aušvic, Svetski jevrejski kongres i ove godine je pokrenuo globalnu kampanju #WeRemember koja podstiče milione ljudi da na društvenim mrežama govore o Holokaustu. Kampanja je pokrenuta u znak borbe protiv antisemitizma, svih oblika mržnje, genocida i ksenofobije.

U naredne dve godine, oko 120.000 knjiga iz Narodne biblioteke Izraela biće dostupno javnosti online. Ovaj projekat, koji će omogućiti online pristup knjigama koje su pisane na hebrejskom, jidišu, ladinu kao i na engleskom, arapskom, francuskom i turskom jeziku, deo je jedinstvene saradnje između Narodne biblioteke Izraela i Gugla. Kako su objavili na sajtu biblioteke, odabrane knjige nisu zaštićene autorskim pravima, tako da bez posledica mogu biti deljene sa širom javnosti. Po završetku projekta, datoteke će biti dostupne na sajtu Narodne biblioteke kao i na lokaciji Google book.

U periodu od 31. oktobra do 4. novembra, u hotelu “Avala” u Budvi održana je sedma po redu konferencija “Mahar 2019 – Jevreji danas – Izazovi i mogućnosti”. Konferenciju, u organizaciji Jevrejske zajednice Crne Gore otvorio je predsednik Milo Đukanović koji je istakao da se “Crna Gora ponosi što je država u kojoj nikad nije bilo antisemitizma”.

Lider jevrejske zajednice u Nemačkoj poručio je Jevrejima da izbegavaju nošenje tradicionalnih kapica (kipa) nakon antisemitskih napada u toj zemlji. Jozef šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, rekao je za berlinski radio da Jevreji treba da budu oprezni u velikim gradovima.

U Izraelu je 8. maja posle obeležavanja tužnog Dana sećanja na poginule vojnike i žrtve terorizma započela proslava 71. godišnjice od osnivanja Izraela.

Rafi Eitan, bivši izraelski ministar i agent Mosada koji je 1960. godine u Argentini uhapsio nacistu Adolfa Ajhmana umro je u subotu u Tel Avivu u 92. godini. Eitan, kojeg su često nazivali “ocem izrealske tajne službe”, 1960. godine je predvodio grupu od osam agenata koji su u Buenos Ajresu uhapsili Ajhmana.

Izraelski reditelj i unuk preživelog Holokausta, Guy Nattiv osvojio je Oskara za kratki igrani film pod nazivom “Koža (Skin)”. Ovaj 20 minutni film, govori o zločinima iz mržnje prateći uticaj skinheda na dvojicu dečaka od kojih je jedan crne a drugi bele puti.

Izraelski svemirski projekat SpaceIL, spreman je da uđe u istoriju tako što će prvu privatnu kosmičku letelicu lansirati put Meseca.

U Belgiji, u flamanskoj regiji, od 1. januara 2019. godine stupila je na snagu zabrana košer klanja. Ova mera preti da ograniči jevrejsku praksu obrednog klanja u mnogim evropskim zemljama jer po propisima kašruta, životinje ne smeju biti omamljene pre klanja.

Uoči Međunarodnog dana sećanja na Holokaust koji se obeležava 27. januara, Svetski jevrejski kongres i ove godine je pokrenuo globalnu kampanju #WeRemember koja podstiče milione ljudi da na društvenim mrežama govore o Holokaustu. Kampanja je pokrenuta u znak borbe protiv antisemitizma, svih oblika mržnje, genocida i ksenofobije.