Ivan Ivanji, pisac jevrejskog porekla objavio je kolumnu u nedeljniku Vreme pod nazivom “Ko su i čiji su jevrejski pisci”?

Duboko zagledana u kulturu i umetnost, Čedomila Marinković istražuje različite vidove stvaralačkog izraza u dugom vremenskom rasponu; Judaizam od njegovih početaka do danas, preko vizantijske i srednjovekovne umetnosti, do savremene umetnosti. Poznavalac jezika kultura koje kao istoričar umetnosti proučava, muzičar, sa stečenim praktičnim znanjem nekoliko tradicionalnih zanata i gastronomije, ona nije samo naučnik, harizmatični erudita i pripovedač, već i stvaralac.

Sabina Vajrača, bosansko-američka rediteljka, osvojila je nagradu Claims Conferencea za film “Sevap/Mitzvah”. Prema kriterijumu, svi filmovi su tematski morali biti fokusirani na Holokaust. Ukupno je pristiglo 39 prijava iz sedam država.

Ljubaznošću g. Dušana Opačića, urednika edicije „Stradanja i otpori“, koju je pokrenu SUBNOR Novog Sada, i g. Marijana Kubika, člana GO SUBNORA Novi Sad, Savez JO Srbije je dobio na poklon za svoju i biblioteku Jevrejskog istorijskog muzeja, nekoliko primeraka knjige pod naslovom „Racija 80 godina 1942-2022“.

Profesor istorije i kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu Branko Onjin pokrenuo je inicijativu da se jedna ulica u ovom gradu nazove po Viktoru Eleku, prvoj žrtvi Holokausta u Zrenjaninu. Ovu inicijativu podržala je i predsednica Jevrejske opštine, Ljiljana Popov.

Članica Jevrejske opštine Sombor, Noa Fišer, u narednih godinu dana učestvovaće u projektu “My Story Is Your Story”, Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Cilj projekta koji će trajati narednih godinu dana je povezivanje studenata širom sveta sa preživelima Holokausta i prezentovanje njihovih životnih priča putem društvenih mreža. Noa predstavlja Srbiju i jedna je od 22 studenta širom sveta koji učestvuju u ovom projektu.

Saradnja Jevrejske opštine Novi Sad i Turističke organizacije Grada Novog Sada doprinela je da se u javni prostor grada uvedu aktivnosti koje afirmišu jevrejsku baštinu, istoriju, tradiciju na način da je približe stranim posetiocima i rezidentima. Publikacija „Novi Sad – Pogled na jevrejsku kulturnu baštinu” (Jevrejska opština Novi Sad 2012), otvaranje Sinagoge uz stručno tumačenje i promotivne ture „Novi Sad iz jevrejskog ugla” deo su tog plana koji je danas sasvim prihvaćen, objavila je Turistička organizacija Novog Sada.

U utorak 26. aprila u Jevrejskom kulturnom centru “Oneg Šabat” od 18 časova će se održati promocija knjige “Enriko Josif – viđenja i snoviđenja”, autora Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića.

Jevrejska opština Beograd u saradnji sa Izraelskom ambasadom u Srbiji, 7. aprila u Jevrejskom kulturnom centru obeležila je “30 godina od obnavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Izraela”.

Promocija knjige “Sinagoge u Vojvodini – Svedoci prošlosti” održana je u utorak, 22. marta u Klubu Jevrejske opštine Novi Sad, u Jevrejskoj 11 (I sprat).

Ružica Lihtner Krndić, jedna od najstarijih članica naše Zajednice u Srbiji, 23. februara 2022. godine proslavila je 102. rođendan. Rođena je 1920. godine u Osijeku, kako kaže u doba fijakera. Živela je u pet društvenih uređenja: kraljevini, komunizmu, socijalizmu, demokratiji, i „ovome sada“ kako definiše sadašnji trenutak naše stvarnosti. Rano je izgradila životne principe, etičke vrednosti, moralne stavove kojih se i danas postojano se drži.

„Jevrejska zajednica je dragulj Beograda i ponosni smo na doprinos jevrejske zajednice razvoju našeg društva”, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Promocija knjige “Crveni bicikl – Dnevnik Eve Hejman” biće održana u ponedeljak 20. decembra, od 18 časova u klubu Jevrejske opštine Novi Sad (Jevrejska 11, I sprat).

Kratak, ali važan i dinamičan period u kojem je fokus stavljen na recepciju i percepciju fašizma u jugoslovenskom susedstvu, tema je kojom se u svojoj novoj knjizi bavi redovni profesor i šef Katedre za opštu savremenu istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

U Narodnoj biblioteci u Boru predstavljen je projekat i vebsajt „Jevreji iz Bačke i Mađarske u Borskim rudnicima“. Ovaj naučno istraživački projekat sproveden je u cilju istorijskog istraživanja nacističkog radnog logora „Borski rudnik“ kroz koji je, na 33 lokacije u Boru i okolini, tokom Drugog svetskog rata, prošlo više od 30 hiljada zatočenika, među kojima je bilo 6.000 Jevreja iz Bačke i Mađarske. Putem veb sajta koji će uskoro biti dostupan javnosti, mapirane su lokacije radnih logora, digitalizovana istorijska građa, fotografije, prikupljena svedočanstva, kako bi arhivska građa bila trajno očuvana, sistematizovana i lakše dostupna.

U nedelju 28. novembra u sinagogi u Novom Sadu, hor Jevrejske opštine Novi Sad “Hašira”, održao je tradicionalan godišnji koncert.

Promocija knjige “Zlo se ne guši ćutanjem”, autorke Ruže Perunović, održaće se u ponedeljak 15. novembra sa početkom tačno u 18 časova u klubu Jevrejske opštine Novi Sad, na adresi Jevrejska 11, I sprat.

U četvrtak, 4. novembra 2021. u 17 časova, u Spomen sobi Norme i Preparandije Pedagoškog fakulteta, održano je predavanje pod nazivom “Jevrejska kultura kao vitalan element identiteta lokalne zajednice”. Predavanje je predstavljalo prvu od planiranih aktivnosti u okviru projekta koji podržava TOLI Institut (The The Olga Lengyel Institute for Holocaust Studies and Human Rights) iz Njujorka. Na realizaciji projekta angažovane su prof. dr Mila Beljanski i doc. dr Snežana štrangarić. Predavanje se sastojalo iz dva dela, pri čemu je prvi deo bio posvećan osnovama jevrejske religije i istorije, dok je u drugom delu fokus bio na istoriji jevrejske zajednice u Somboru, kao i na izazovima u oblasti učenja i podučavanja o Holokaustu. Predavanju su prisustvovali zanteresovani studenti, asistenti i profesori Pedagoškog fakulteta.

Koreni i posledice Holokausta u kulturno-istorijskoj perspektivi

Jevrejska opština Novi Sad (JONS) pripremila je za novembar bogat kulturni program koji se, većinom održavaju u njihovom Klubu, Jevrejska 11, a pojedini i u drugim kulturnim institucijama u gradu.

Nedavno je u Beogradu, „u Jevrejskoj ulici koja svojim imenom i istorijom predstavlja simbol nekadašnjeg jevrejskog Dorćola, u zgradi sefardskog društva Oneg šabat, koja je do 1941. između ostalog bila i mesto okupljanja dorćolskih Jevreja, druženja i zajedničkog čitanja knjiga“, otvoren Jevrejski kulturni centar Oneg šabat.

Savet za kulturu i informisanje Skupštine Novog Sada prihvatio je inicijativu Jevrejske opštine da u tom gradu bude podignuto spomen-obeležje novosadskim Jevrejima koji su bili aktivni učesnici Narodnooslobodilačke borbe i koji su poginuli u antifašističkoj borbi od 1941. do 1945. godine. ÄŒlanovi Saveta su na sednici razmatrali i inicijativu novosadske Kancelarije za inkluziju Roma za postavljanje biste “oca romske pismenosti” Trifuna Dimića u Novom Sadu.

“Geca Kon je bio brat moje bake sa očeve strane, Blanke. Živeli smo u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. Moj otac, Hugo Rajs, držao je “Đačku knjižaru” u glavnoj ulici. Moguće je da je to bila i neka filijala Gecine knjižare. Geca je jako voleo mog oca i majku. Sećam se da je pre rata dolazio nekim velikim kolima, pa bi vozač, kad stignu, išao iza njega ka našoj kući i nosio ogromnu kartonsku kutiju punu čokolada i bombona. ”

Jesenji festival jevrejske kulture počinje u nedelju u 19 časova, koncertom jevrejskih kantora u Sinagogi, a u ponedeljak, 18. oktobra održaće se veče posvećeno jevrejskom humoru sa Branetom Popovićem.

U nedelju 3. oktobra, u 19:30 časova, na adresi Jevrejska 16, održaće se otvaranje Jevrejskog kulturnog centra “Oneg šabat”.

Manifestacija “Vinaverov svet 2021” svečano je otvorena u Dvorani “Vinaver” Aneksa Biblioteke šabačke.

Fondacija „Subotička Sinagoga” organizovala je u Sinagogi svečani koncert povodom predstavljanja obnovljenih orgulja pod nazivom „Od Baha do Cimera, na obnovljenim Vegenštajn orguljama”. Predsednik Skupštine grada Subotice i predsednik Upravnog odbora „Fondacije Sinagoga“, dr Balint Pastor (Dr. Pásztor Bálint) je, obraćajući se prisutnima uoči koncerta, rekao da je subotička Sinagoga možda najlepša sinagoga u Evropi i da ona krasi ovaj grad na divljenje kako Subotičana tako i svih onih koji posete Suboticu.

U okviru obeležavanja Evropskog dana jevrejske kulture, gradonačelnik šapca dr Aleksandar Pajić u Dunjića kući ugostio je predstavnike Jevrejske opštine Beograd i Pančevo, Jevrejskog istorijskog muzeja Beograd gde su razgovarali o značaju kulture sećanja i poveznosti srpskog i jevrejskog naroda kroz istoriju.

Naročit povod za realizaciju ovog programa jeste obeležavanje Evropskog dana jevrejske kulture, kao i proslava prvog dana Roš Hašane, 5782. jevrejske Nove godine, dana rađanja sveta prema Talmudu.

Povodom Evropskog dana jevrejske kulture Gradski muzej u Somboru u saradnji sa Jevrejskom opštinom Sombor, upriličiće 7. septembra u 19 časova otvaranje izložbe pod nazivom TRAGOVI U 30 SLIKA. Od kratkog istorijata somborskih Jevreja, izložba vodi od običaja vezanih za životni i godišnji ciklus jevrejske kulture sve do jevrejskih porodica koji su svojim delovanjem u kulturi, ekonomskom jačanju grada ili delovanju u mnogobrojnim udruženjima ostavile trag u istoriji grada.

Povodom obeležavanja Evropskog dana jevrejske kulture, 4. i 5. septembra u kulturnoj stanici Eđšeg (Novi Sad), održaće se radionice za decu i koncerti.

Posle skoro potpunog uništenja jevrejske zajednice u Holokaustu, za vreme nemačke okupacije Srbije, Jevrejsko groblje u Beogradu ostalo je jedno od najvažnijih svedočanstava o njenom postojanju.

Izložba “Elekova fabrika – 110 godina šećerane u Zrenjaninu” biće otvorena u sredu 18. avgusta, s početkom u 12 časova, u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.

Sredinom 2019. godine na inicijativu troje entuzijasta, članova jevrejske opštine Beograd, osnovano je neprofitno Udruženje i elektronska onlajn baza pod nazivom Jevrejska digitalna biblioteka (JDB).

Letnji operski program Rosi festa biće otvoren u petak, 6. avgusta, i trajaće do 18. avgusta, saopšteno je danas iz Narodnog pozorišta u Beogradu.

Film o Peteru Rosenfeldu Spanu, koji je producirao Jad Vašem, možete pogledati na sledećem linku.

Zadovoljstvo nam je pozvati vas na promociju knjige „Apostoli“, autora Živojina Ivkovića, koja je kao roman na 64. nagradnom konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije, osvojila Prvu nagradu „Ženi Lebl“.

U Jevrejskoj opštini u Novom Sadu prikazan je izraelsko-nemački dokumentarni film “Hitlerova deca”, reditelja Hanoha Zevija. Tema filma je na koji način se rođaci Hitlerovog uskog kruga nose sa teretom porodičnih veza i strahotama Holokausta.

U Jevrejskoj opštini u Novom Sadu prikazan je izraelsko-nemački dokumentarni film “Hitlerova deca”, reditelja Hanoha Zevija. Tema filma je na koji način se rođaci Hitlerovog uskog kruga nose sa teretom porodičnih veza i strahotama Holokausta.

Ana Frank je u istoriji ostala poznata po svom dnevniku, koji je pisala za vreme skrivanja od nacista u Drugom svetskom ratu, ne sluteći da će njene beleške čitati milioni širom sveta kao svedočanstvo jedne devojčice o surovom vremenu progona, straha i smrti.

U organizaciji SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI – akademijskog Odbora za srpsko pitanje, 1. i 2. juna 2021. održan je naučni skup pod nazivom Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Na svečanom otvaranju naučnog skupa, uvodne govore održali su gospođa Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja Republike Srbije, predsednik SANU, akademik dr Vladimir Kostić, i dopisni član SANU, predsednik Odbora, dr Dragan Vojvodić.

U okviru emisije “Kulturni dnevnik” koja se emituje na RTS-u, Maja Slater govorila je o projektu “Mali prozor u Moj svet”.

U okviru projekta “Mali prozor u Moj svet”, realizovana je prva pilot epizoda u trajanju od 25 minuta.

“Mali prozor u Moj svet” predstavlja psiho-socijalnu analizu dečijeg odrastanja u vremenu korone. Tom prilikom analizirani su likovni radovi, crteži i slike dece različitih uzrasta. Ovi radovi nastali su pre, tokom prvog i drugog talasa korone. Radovi predstavljaju i dečiju viziju budućnosti, života nakon korone.

U subotu, 27. marta 2021, dnevni list Politika je u kulturnom dodatku objavila prikaz knjige Tijane Sorgić, “Terorizam kao oruđe palestinskih ekstremista”, izdavač Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd 2021. U nastavku prenosimo prikaz iz Politike.

Film “130 godina Stanislava Vinavera” posvećen je poznatom srpskom piscu, prevodiocu, diplomati i novinaru jevrejskog porekla. Stanislav Vinaver je rođen u uglednoj jevrejskoj porodici 1891. godine u šapcu, a umro je 1955. godine u Niškoj Banji. Učestvovao je u balkanskim i Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac. Sa vojskom je preko Albanije stigao na ostrvo Krf, gde je radio kao službenik državnog Presbiroa. Informativno-diplomatske poslove obavljao je u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Petrogradu. Nakon rata bio je zaposlen u Ministarstvu prosvete, a potom se posvetio novinarskoj karijeri. Pripadao je talasu modernističkih srpskih pisaca i bio je utemeljivač ekspresionističkog pokreta. Skoro čitav Drugi svetski rat proveo je u koncentracionom logoru u Nemačkoj. Poslednjih deset godina svog života posvetio se profesionalnoj književnoj karijeri. Na srpski jezik je prevodio dela sa engleskog, francuskog, poljskog, češkog, ruskog i nemačkog jezika.

Imam sedamdeset godina, posle logora se nisam ubio i nisam poludeo, niti sam se propio. Više puta sam se zaljubio i skoro svaki put se oženio. Klonio sam se ljudi kad su me spopadali košmari i pokušavao sam da pišem. Od pisanja sam živeo, pa sam pisao svašta. Ja sam svoje odradio – rezimirao je Dorđe Lebović, negde pred kraj, svestan da treba da se oprosti od burnog żivota.

Imam sedamdeset godina, posle logora se nisam ubio i nisam poludeo, niti sam se propio. Više puta sam se zaljubio i skoro svaki put se oženio. Klonio sam se ljudi kad su me spopadali košmari i pokušavao sam da pišem. Od pisanja sam živeo, pa sam pisao svašta. Ja sam svoje odradio – rezimirao je Dorđe Lebović, negde pred kraj, svestan da treba da se oprosti od burnog żivota.

SUBOTICA: Svakodnevni život Jevreja u Subotici tema je zložbe koju je priredio Gradski muzej Subotice u okviru projekta INTEREG Dunavskog transnacionalnog programa „Rediscover – Ponovno otkrivanje, izlaganje i korišćenje skrivenog jevrejskog nasleđa Podunavlja”.

Biografija generala, akademika i profesora dr Izidora Papa, jednog od pionira hirurgije srca u Srbiji, ikona je koja svedoči o naporima i dometima u periodu rađanja naše kardiohirurgije, i njenim uspesima u zemlji i svetu.

Povodom obeležavanja 11. novembra Dana primirja u Prvom svetskom ratu,Jevrejska opština Beograd organizuje dve manifestacije.

Jesenji festival jevrejske kulture u Subotici završio se 24.10.2020. Za deset dana oktobra izvedeno je šest programa. Festival je otvoren pozorišnom predstavom „Lažljivica” u režiji Stefana Sablića, i sa glumicama Goricom Popović i Jelisavetom Sablić.

Kada su Đorđa Lebovića u Izraelu pitali zašto se sve to dešava u Jugoslaviji, odgovarao je: „ Kažite vi meni, a zašto leminzi, miroljubive, ljupke životinjice kada polude plivaju u duboka mora i dave se?”, priseća se njegova supruga Zlata. Najvažnija knjiga Đorđa Lebovića „Semper idem” (Laguna) prevedena je i na hebrejski jezik, u izdanju jerusalimske izdavačke kuće „Karmel”, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, a autorka prevoda je Dina Katan Ben Cion.

Nekrunisani kralj američke vajmarske inteligencije bio je Tomas Man. On je živeo u prostranoj vili belih zidova u delu grada Pacifik Palisejds, koju je po njegovoj zamisli projektovao arhitekta (i imigrant) Dž. R. Dejvidson. Man je odlazio na projekciju Diznijevog filma „Bambi” Foks bioskop Vestvudu; voleo je kinesku hranu; na radiju je slušao emisije komičara Džeka Benija; potajno se divio zgodnim mladićima u vojničkim uniformama;nije mogao da se načudi rastućoj popularnosti Frenka Sinatre, koga je svom dnevniku nazvao „Bariton-Dečko”. Kao većina drugih emigranata, nije pokušao da piše romane samoj Americi. Završavao je pisanje svoje tetralogije ,Josif njegova braća”, koja je istinski mnogo zanimljivija nego što bi se na prvi pogled reklo na osnovu njenog obima. Biblijski Josif je opisan kao prepreden privlačan mladić koji svojom umešnošću spektakularno beži sopstvenoj sudbini, na kraju se pojavljuje u službi Faraona, kao sposobni birokrata posvećen društvenim reformama..

Obaveštavamo sve zainteresovane da je u toku Jesenji festival jevrejske kulture koji od 2015. godine organizuje Jevrejska opština Subotica.

Ove godine navršava se 75 godina od oslobađanja zloglasnog nacističkog logora Aušvic i proboja ustaškog logora Jasenovac. Na oba mesta ubijeno je nekoliko miliona ljudi samo zato što su bili Jevreji, Romi ili Srbi.

U spomen parku šumarice, u Muzeju 21. oktobar u Kragujevcu u subotu, 5. septembra biće otvorena najveća izložba o Jasenovcu u Srbiji posle Drugog svetskog rata pod nazivom „Jasenovac, pravo na nezaborav“. Veliki školski čas o Jasenovcu održaće se na platou i u muzeju Velikog časa u Kragujevcu. U okviru svečanog otvaranja izložbe predviđeni su i prateći događaji:

Pozivamo sve zainteresovane da putem ZOOM-a u nedelju 16.8.2020. od 19 časova po našem vremenu pogledaju intervju sa gospodinom Saulom Drejerom (95 god), osnivačem muzičke grupe Preživeli Holokausta. Ovaj intervju je organizovala Grupa meksičkih Jevreja koja je osnovala fondaciju Instrumenti nade i koja je otkupila klavir prof. Teodora Kovača. Na snimku će pored razgovora biti i muzike u izvođenju Drejerovog orkestra.

Jevrejska opština Subotica u periodu od 28. juna do 5. jula 2020. godine na Kopaoniku je organizivala “šemeš – dečiji jevrejski edukativni kamp”. Uz finansijsku podršku Holandskog humanitarnog fonda i participaciju roditelja, održan je program koji je obuhvatao jevrejsku edukaciju kao i aktivnosti u prirodi. Učestvovalo je jedanaestoro dece, uzrasta od 4 do 14 godina, u pratnji svojih roditelja iz Jevrejske opštine Subotica.

U okviru projekta Evropske unije “Rediscover” (Otkrijmo ponovo) u Subotici se planiraju predstavljanja lične istorije, izložbe, pešačke ture po gradu i groblju.

Haver Srbija poziva sve zainteresovane na online konferenciju “Kako možemo prevazići traumu izazvanu događajima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata“, koja se organizuje na inicijativu gospodina Danija Novaka. Konferencija se sastoji iz dva dela, prvi deo će se održati 19. jula a drugi 26. jula, oba sa početkom u 17 časova. Konferencija sadrži tri celine: istorijski okvir, komemoraciju i pomirenje.

Obaveštavamo sve zainteresovane da je evropski koordinator tradicionalne manifestacije „EVROPSKI DAN JEVREJSKE KULTURE 2019“, AEPJ (Association Europeenne pour la preservation et la valorisation de la Culture et du Patrimoine Juifs), postavio elektronsko izdanje svoga informativnog glasila u kome je dat kompletan pregled dešavanja povodom ove manifestacije u zemljama Evrope, za 2019. godinu.

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda usvojila je na današnjoj sednici inicijative da se na Savskom keju imenuje park Diane Budisavljević, kao i da centralni park na prostoru Beograda na vodi ponese naziv Savski park.

Haver Srbija i Ambasada Izraela u Srbiji Vas pozivaju na seriju virtuelnih predavanja tokom meseca maja.

Film “Dnevnik Diane Budisavljević” rediteljke Dane Budisavljević imaće svoju televizijsku premijeru u sredu, 22. aprila 2020. u 21 čas na RTS-u, na dan kada se obeležava sećanje na proboj poslednje grupe zatvorenika logora Jasenovac, kao i dan sećanja na sve žrtve i preživele zatvorenike tog ustaškog logora.

U organizaciji Arhiva Vojvodine danas se održava onlajn međunarodni projekat o Holokaustu. U naredna 24 meseca učesnici iz 13 zemalja razmeniće iskustva i uporediti arhivsku građu.

šta je koncentracioni logor? šta je to Holokaust? Da li je Ana Frank bila uplašena tokom boravka u Tajnom aneksu? Kako je Anin otac Oto Frank preživeo? Kakva je bila sudbina Aninih drugarica?

ÄŒedomila Marinković, istoričarka umetnosti i autorka knjige „Jevreji u Beogradu“, koju je nedavno na engleskom i srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Kreativni centar u Ediciji „Ovako se živelo“ u intervjuu za list Danas govorila je više o svojoj knjizi kao i o doprinosu Jevreja srpskoj kulturi i tradiciji. Intervju prenosimo u celosti.

Povodom 77. godišnjice stradanja i deportovanja pirotskih Jevreja, učenici Gimnazije Pirot pripremili su multimedijalnu izložbu „Dobre komšije“ u Galeriji „ÄŒedomir Krstić“ koja je namenjena pirotskoj javnosti, đacima osnovnih i srednjih škola. Izložba koja je deo istraživačkog projekta i programske nastave istorije o životu i stradanju pirotskih Jevreja održana je uz podršku Udruženja istoričara Pirota, Muzeja Ponišavlja, Galerije „ÄŒedomir Krstić“ i Jasne Ćirić, predsednice Jevrejske opštine Niš.

Jevrejska opština Beograd (Kralja Petra 71a) obaveštava sve članove da se do daljeg otkazuju sve zakazane manifestacije. Ova odluka je doneta zbog novonastale situacije oko korona virusa i preporuke državnog vrha da se izbegavaju sva zatvorena okupljanja. JOB obaveštava da se predavanje vladike Jovana Ćulibrka koje je zakazano za večeras neće održati kao ni Zlatno srce koje je zakazano za sutra.

Тradicionalni “šOLET” jevrejskih zajednica održan je 07.03.2020. na Novosadskom sajmu uz prisustvo 230 članova iz Sombora, Zrenjanina, Beograda, Subotice, Novog Sada Osjeka i Doboja.

Jevrejska opština Beograd poziva sve zainteresovane na predavanje Vladike Jovana Ćulibrka na temu “Istoriografija Holokausta u Jugoslaviji”. Predavanje će se održati u Galeriji Jevrejske opštine Beograd, ulica Kralja Petra 71a, u sredu 11.03.2020. godine u 20 časova.

Centar za primenjenu istoriju i Prva beogradska gimnazija pozivaju Vas na otvaranje izložbe „Holokaust u Srbiji“, u ponedeljak 2. marta s početkom u 9.45 časova.

U subotu 22.02.2020. u galeriji JOB održano je Mocae šabat druženje, prvom nakon zaista mnogo vremena. Oko 80 članova i prijatelja JOB su sa velikim oduševljenjem propratili Jevrejske viceve i zanimljive anegdote koje je pričao Brane Popović, potpredsednik Jevrejske opštine Beograd.

Skupština grada Niša usvojila je predlog “Nišvil” džez festivala da jedna ulica u gradu ponese ime istaknutog umetnika kontrabasiste, kompozitora, pedagoga i publiciste Mihajla Miše Blama. Odluka je ozvaničena danas u “Službenom listu” grada Niša, a ime Miše Blama poneće nekadašnja Skopljanska ulica. U obrazloženju je navedeno da je Blam dao nemerljiv doprinos razvoju džeza u Srbiji, ali i u Nišu. Na “Nišvilu” je bio i učesnik, muzičar, kompozitor, voditelj tribina i programa, predavač na radionicama, a 2010. je dobio nagradu za životno delo koju dodeljuje festival.

U prepunoj svečanoj sali Jevrejske opštine Beograd, u nedelju 26. januara sa početkom u 11 časova, održana je beogradska premijera kratkometražno dokumentarnog filma “Porajmos”.

Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju beogradskoj premijeri kratkometražno dokumentarnog filma “Porajmos” koja će se održati u nedelju 26. januara sa početkom u 11 časova u Jevrejskoj opštini Beograd (Kralja Petra 71a).

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, 27. januara 2020. u Art bioskopu Kolarac biće prikazana dva filma Gorana Musića : “Prvih sto godina” (sa početkom u 18h 30 časova) i “Amos Oz, priroda snova” (sa početkom u 20 i 30 časova).

Povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Radio-televizija Srbije, uz podršku ambasada Izraela i Nemačke, prikazuje dokumentarni film „šalom Italija“.

Centar za primenjenu istoriju (CPI) poziva sve zainteresovane da se u nedelju, 26. januara 2020. pridruže obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Jevrejska opština Zrenjanin i ove godine obeležava 27. januar Medjunarodni dan secanja na žrtve Holokausta. Povodom toga, na sceni Narodnog pozorista “Tosa Jovanovic” u Zrenjaninu biće premijerno prikazana predstava “Adresat nepoznat” u nedelju, 26. januara od 20h.

U petak 24.01.2020. sa početkom u 11 časova u Muzeju “21. oktobar” u Kragujevcu, povodom Medjunarodnog dana sećanja na Holokaust biće održan program “Holokaust: nasleđe fašizma 2”.

Srpsko – jevrejsko pevačko društvo, hor Braća Baruh bio je ovogodišnji učesnik festivala Luis Lewandowski, najvećeg festivala sinagogalne muzike u Evropi, koji se održavao od 18. do 23. decembra u Berlinu.

U saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, u Beogradu, 16. decembra 2019. svečano je predstavljen projekat Jevrejskog istorijskog muzeja pod nazivom “Istraživanje i digitalizacija dokumenata o iseljavanju jugoslovenskih Jevreja u Izrael 1948 – 1952/3”.

Grad Leskovac je jevrejskoj zajednici Srbije posebno prepoznatljiv i blizak zbog našeg sunarodnika, rođenog Leskovčanina dr Žaka Konfina. Ovaj lekar i pisac svojim je profesionalnim ali i spisateljskim radom ostavio nesumnjiv trag u leskovačkoj, srpskoj i jevrejskoj zaostavštini, posebno kao autor skoro dvadeset knjiga, pripovedaka, romana, humoreski i pozorišnih dela. I upravo zbog toga predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i predsednik Robert Sabadoš, pozvani su na Svečanu akademiju povodom obeležavanja 140 godina bibliotekarstva i biblioteke u Leskovcu.

ÄŒuveni violinista Jovan Kolundžija, u okviru velike koncerte turneje po Srbiji, 7. decembra u 19.30h nastupiće u subotičkoj Sinagogi. Na repertoaru će biti najlepša dela Vitalija, Ramoa, Sen-Sansa, Hesa, šumana i Legrana. Kolundžija će nastupiti uz klavirsku pratnju mlade pijanistkinje Milice Zakić.

U Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, 5. decembra sa početkom u 19 časova, održaće se promocija knjige „Balkan i Mediteran: Kulturni transfer i vizuelna kultura u srednjovekovno i rano moderno doba“ autorke Jelene Erdeljan (izdavač knjige je Evoluta, 2019).

U prostorijama Kulturnog centra Beograda, u Galeriji Artget (Trg republike 5/I) svi zaintersovani , u periodu od 7 do 28. novembra će imati prilike da posete izložbu francuskog fotografa Frederika Brenera – Dijaspora.

„Zvao sam se Johan Fišer. Živeo sam u Pančevu. Imao sam ženu i dvoje dece. Tek što sam napunio 42 godine. Krenuo sam po hleb i mleko kad su me Nemci uhapsili zato što sam Jevrejin. Odveden sam u istražni zatvor Gestapoa, gde sam danima brutalno mučen. Nas 20 spavalo je na podu uske, memljive prostorije. Sutra me vode na vešanje. Odnesite mojoj porodici hleb i mleko, ako su živi. Tata se neće vratiti.“

Jevrejska opština Novi Sad, Ledor Vador, obrazovni projekat Saveza jevrejskih opština Srbije, i Limmud ExYu vas pozivaju na zajedničko učenje i druženje povodom Svetskog dana jevrejskog učenja, u nedelju 17. novembra 2019. sa početkom u 11 časova, u prostorijama Jevrejske opštine Novi Sad.

Centar za primenjenu istoriju poziva sve zainteresovane na konferenciju za štampu koja se organizuje 28. oktobra 2019. u maloj sali Medija centra (Terazija br.3). Tema konferencije je predstavljanje inicijative za očuvanje nekadašnjeg logora Topovske šupe, koja se sprovodi u okviru projekta “Mapiranje Holokausta – očuvanje logora Topovske šupe”.

Jevrejska opština Subotica poziva sve zaintersovane na Jesenji festival jevrejske kulture koji će biti održan u Subotici od 23. do 31. oktobra 2019. godine. Program festivala možete pogledati u nastavku. Svi koji su zainteresovani za mesto za koncerte ili za pozorišnu predstavu potrebno je da do 15. oktobra kontaktiraju opštinu mejlom ili telefonom.

U sredu 9.10.2019, u svečanoj sali Jevrejske opštine Beograd biće održana promocija knjige “Kuće beogradskih Jevreja” autora Mirjane Roter Blagojević i Harisa Dajča.

Svečanom ceremonijom na Filološkom fakultetu, 26.9. 2019. otvoren je Lektorat za hebrejski jezik, osnovan zahvaljujući protokolu o saradnji između Filološkog fakulteta i ONO Akademik koledža iz Izraela. Ceremoniju otvaranja je organizovala dr Ljiljana Nikšić, načelnik Odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume u Ministarstvu spoljnih poslova a na istoj su govorili : Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela u Srbiji , dr Ljiljana Marković, dekanka Filološkog fakulteta, profesor Gideon Grajf, istoričar i istraživač Holokausta iz Izraela, Majkl Frojnd, osnivač i predsednik Udruženja izraelsko srpskog prijateljstva , i profesor Albašan Juval, dekan Pravnog fakulteta na ONO Akademik koledžu u Izraelu.

Evropska međunarodna kulturna manifestacija Evropski dan jevrejske kulture (EDJK) i ove godine je obeležen u nažoj zemlji od strane pojedinih jevrejskih opština, ali i šire. Tema ovogodišnje manifestacije bila je Dvadesetogodišnjica od kada se ona organizuje i održava, a svi učesnici pozvani su da sami odaberu temu kojom će u ovoj jubilarnoj godini široj javnosti prezentovati raznovrsno jevrejsko kulturno, istorijsko, običajno i materijalno nasleđe.

U periodu od 19. do 22. septembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda (Kolarčeva 6), biće održan festival Dani Izraelskog filma. Ovogodišnji program festivala u organizaciji Ambasade Izraela i Kulturnog centra Beograda čini šest nagrađivanih, stilski i tematski različitih ostvarenja koja publici nude uvid u tendencije savremene izraelske kinematografije.

Povodom 20 godina postojanja manifestacije Evropski dan jevrejske kulture, Jevrejska opština Novi Sad poziva sve zainteresovane na svečanost koja će se održati u nedelju, 1. septembra, u sali na prvom spratu opštine (Jevrejska 11/I) sa početkom u 18 časova.

U periodu od 1. do 6. septembra, u šapcu će se prvi put održati manifestacija Evropski dani jevrejske kulture. Za datum otvaranja odabran je 1. septembar, čime se ova manifestacija i njeni organizatori pridružuju centralnoj proslavi Evropskih dana jevrejske kulture koji se već dvadeset godina održavaju u prvoj nedelji septembra. Aktivnosti manifestacije odvijaće se u Muzeju šabačkih Jevreja, Narodnom muzeju šabac, šabačkom pozorištu i Biblioteci šabačkoj, pod pokroviteljstvom Grada šapca.