Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd

Investicija u reviziju istorije

HOĆE LI SARADNIK GESTAPOA DOBITI ULICU ZA FABRIKU U PANČEVU

Pančevačka lokalna samouprava je imala više od deset meseci da makar „progugla" ko je bio Maks Brose pre nego što je pokušala da ulicu dodeli čoveku koji je bio član Nacionalsocijalističke partije, važan šraf ratne industrije Trećeg rajha i čelnik kompanije sa 260 prisilnih radnika.

Kao i svaki pravi džumbus, i ovaj pančevački počeo je tiho, jednim mirno intoniranim novinskim tekstom.

„Skupština Grada Pančeva odlučiće da se deo ulice u Severnoj privrednoj zoni nazove po Maksu Broseu (1884-1968), osnivaču nemačke kompanije 'Brose', koja u Pančevu gradi, ali još nije otvorila fabriku delova za automobile. Saglasnost na ovu inicijativu kompanije 'Brose' dao je nadležni pokrajinski sekretarijat. Prethodno se sa tim morala složiti pančevačka gradska Komisija za podizanje spomenika i određivanje naziva ulica i trgova, kao i Gradsko veće Pančeva”, pisao je pančevački portal 013 info 30. marta.

Ima u toj vesti žaoke o „kompaniji koja gradi, ali još nije otvorila fabriku", i drugih korisnih podataka o firmi i lokalnim funkcionerima, ali ako čovek čita letimice, neće ni videti šta je navelo čelnike jevrejskih opština da se hitno konsultuju.

„Pozvao me je David Montijas, predsednik Jevrejske opštine Pančevo, i 24 sata pre zasedanja pančevačke skupštine rekao mi je šta je na dnevnom redu. Preko interneta sam pribavio informacije o kompaniji i njenom osnivaču”, kaže za NIN Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština.

Robert Sabadoš je seo pred kompjuter i potražio biografiju Maksa Brosea. Potom je verovatno još hitnije uzvratio poziv.

„Jevrejska opština Pančevo uputila je dopis gradskoj skupštini, i zatražila da se odluka odloži dok se ne provere sve okolnosti u vezi sa Maksom Broseom. Tog dana je bila i sednica, i skupština je prihvatila naš zahtev.”

Čitalac se do sada nestrpljivo pita ko je bio taj Nemac. Bićemo fer, i odgovore ćemo prepustiti samoj kompaniji „Brose”, to jest brošuri pod nazivom Maks Brose i njegov politički položaj u eri Trećeg rajha, kojom je nemačka centrala kompanije odgovorila na pitanja NIN-a.

„Porodica je užasnuto posmatrala uspon nacionalsocijalizma. Nacistički gradonačelnik Franc Švede primorao je 1933. Maksa Brosea, kao najuglednijeg poslovnog čoveka Koburga, da se učlani u Nacionalsocijalističku partiju. Protivljenje bi imalo ozbiljne posledice za samog Maksa Brosea, njegovu kompaniju i njegove zaposlene”, tako počinje kratka biografija sa štambiljom kompanije.

Maks Brose je, dakle, makar i užasnut, postao član NSDAP prve godine nacističkog režima. Brošura veli da je partija sumnjala u njegovu lojalnost, no to ga nije omelo da napreduje u poslovnoj hijerarhiji.

„Maja 1933. Maks Brose je izabran u Komoru industrije i trgovine u Koburgu, i postao njen predsednik 1934. Nakon što je preuzeo tu honorarnu funkciju, hteo je da zaštiti komoru i koburški biznis od uticaja radikalnih nacionalsocijalista.”

„Radikalnih, ne bilo kakvih, što verovatno znači da je Brose štitio biznis od onih nacionalsocijalista koji su „socijalistički” deo imena svoje partije greškom shvatili ozbiljno. To je bilo poslednje što je Hitler želeo nakon što je dobio kolektivnu podršku krupnog kapitala, pa je ta zbunjena bulumenta već 1934. nestala iz istorije (a u velikoj meri i iz života). Maks Brose izvesno nije učestvovao u tom obračunu, ali posla mu nije manjkalo. Kritikovao je partiju, kaže brošura, javno se zgražavao zbog zločina nad Jevrejima, a uprkos tome nekako postao „vervirtšaftsfirer”. Tu je klasično nemački kabastu titulu režim dodeljivao čelnicima industrija važnih za ratnu opskrbu. „To nije bio odraz njegovih ideoloških sklonosti; svaki bavarski predsednik komore nosio je to zvanje”, ne predaje se brošura.

Maks Brose je u narednim godinama, prema brošuri, „pokazao jasan smisao za društvenu odgovornost”, „povećao plate radnicima i branio ih od političkih progona”, a dobio je i nove radnike. „Vladine službe dodelile su prisilne radnike gotovo svim industrijskim kompanijama kako bi obezbedile proizvodnju oružja. U kompaniji 'Brose' je od 1939. do 1945. radilo oko 260 ratnih zarobljenika i prisilnih radnika. Prema svedocima, tretirani su natprosečno dobro. Maks Brose je lično intervenisao protiv zlostavljanja upozoravajući krivce i javno ih osuđujući”, piše u brošuri.

Ako je nekome promakao cinizam opaske o „natprosečno dobro tretiranim” robovima, neka mu ne bude teško da pronađe detaljnije informacije o „prosečnom tretmanu” roblja u nemačkoj industriji od 1939. do 1945, i neka se sam uveri da je svaki nesrećnik koji je nekako preživeo prisilni rad, i iz fabrike po oslobođenju izašao na svojim nogama, bio „natprosečno dobro tretiran”.

„Ponašanje Maksa Brosea u Trećem rajhu detaljno su istražili denacifikacioni sudovi u Koburgu, Bambergu i Nirnbergu. Na kraju je presuđeno da je bio 'pasivni sledbenik' - što je bio najniži stepen krivice. U sve tri instance je rečeno da Maks Brose nije bio 'nacistički aktivista'. Gde god je bilo moguće, štitio je one koji su proganjani zbog političkih uverenja ili rase”, zaključuje brošura.

Analiza prethodnog pasusa pojela bi ovaj primerak NIN-a. Ponudićemo umesto toga još jedno mišljenje. Andreas Dornhajm, profesor moderne i savremene istorije na Univerzitetu u Bambergu, 2015. je upozoravao da je dodela ulice Maksu Broseu u Koburgu sumnjiva rabota. Dornhajmov odgovor za NIN kratak je, istina, ali upečatljiv.

„Maks Brose je imao zvanje 'agenta za odbranu' u svojoj kompaniji. Na tom položaju morao je da sarađuje sa Gestapom.”

Zbog svega što je ostalo van brošure 2015. se bunilo i u Koburgu i u okolini i u ostatku Nemačke, i na ulicama i u novinama, bunile su se, između ostalih, i protestantske i jevrejske zajednice, pa i Centralni jevrejski savet, krovna organizacija nemačkih Jevreja.

„Centralni savet razmenio je mišljenja sa lokalnom samoupravom u Koburgu, i 2015. Maks Brose nije dobio ulicu. Nekoliko godina kasnije jeste. Od Centralnog saveta sam dobio interesantnu informaciju - nisu uspeli da dođu do osnovnih dokumenata sa suđenja Maksu Broseu. Rade i dalje na tome da ih dobiju”, kaže za NIN Robert Sabadoš.

I opet - nema ovde mesta da se predstave svi sporedni rukavci neuspešnog i uspešnog pokušaja kompanije „Brose” da njen osnivač dobije ulicu u Koburgu. Pisali su o tome i Zidojče cajtung i Velt i Fokus, i objavljuju i dalje, jer je koburška ulična tabla sa imenom Maksa Brosea nestala krajem prošle godine, i sve to zainteresovani mogu da pronađu na internetu, koji ne pominjemo zabadava. Jer NIN je dobio još jedan odgovor, od Uvea Baldera, zaduženog za korporativnu istoriju unutar sektora komunikacija i marketinga „Brose grupe”, čime se vraćamo u Pančevo. ,,'Brose' je podneo molbu za preimenovanje ulice pančevačkoj gradskoj skupštini, to jest Komisiji za podizanje spomenika i određivanje naziva ulica i trgova, 21. maja 2020. Time želimo da podvučemo posvećenost regionu i izrazimo svoju dugotrajnu orijentaciju... Ulice sa imenom osnivača kompanije Maksa Brosea možete naći u sedam zemalja, na gotovo svim kontinentima”, odgovorio je NIN-u Uve Balder. I možemo ih naći, zaista, od Taskaluze u Alabami do Prjevidze u Slovačkoj, mada ne i u Rusiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Mađarskoj, Indiji, Južnoj Africi, gde „Brose” takođe ima pogone ili predstavništva. Uve Balder nije propustio da doda kako je kompanija „duboko ožalošćena zločinima Trećeg rajha, i da se od njih apsolutno distancira”. Rekao je i da će prvi pogon u Srbiji zvanično otvoriti u oktobru. I da će zaposliti hiljadu i sto ljudi, i uložiti... No ovde nas interesuje nešto drugo. Balder je rekao da je kompanija molbu podnela 21. maja prošle godine. A to znači da je pančevačka lokalna samouprava imala više od deset meseci da makar „progugla” ko je bio Maks Brose. Ako to niko nije uradio - to je strašno. Ako jeste - to je još strašnije, jer je onda Pančevo, ništa ne pitajući građane, pokušalo da ulicu dodeli čoveku koji je - sve i da je svake noći od 1933. do 1945. plakao od muke - bio član Nacionalsocijalističke partije, bio važan šraf ratne industrije Trećeg rajha, bio čelnik kompanije sa 260 prisilnih radnika.

Odgovore iz Pančeva NIN nije dobio, a Robert Sabadoš džentlmenski dopušta bizarnu mogućnost da je sve ovo bio nehat.

„Kada smo mi reagovali, reagovao je i Grad. Verovatno je reč o ogromnom propustu. Ali revizija istorije jeste vaskolika. Ne bi ova nesmotrenost trebalo da se ponovi. Puzeća je relativizacija kada ljudi shvate da Maks Brose može da ima ulicu.”

Autor teksta: Marko Lovrić

Izvor za tekst: NIN

Izvor za fotografiju: 013info.rs
 


Revolucionarni potez Beograda: Simbol strašnog zločina umesto tržnog centra

Razum je nadvladao, ovo je revolucionarna odluka, jako nas ohrabruje ovaj potez Grada Beograda, umesto tržnog centra, u Topovskim šupama na ...

DETALJNIJE
Čas istorije: logor Topovske šupe

O nacističkom koncentracionom logoru za Jevreje i Rome iz Banata i Beograda i dalje se malo zna, lokacija je odavno privatizovana a izgradnja memor...

DETALJNIJE
Parašat Emor 5781: Obraćanje rabina (VIDEO)

Poslušajte ovonedeljno obraćanje rabina na temu Parašat Emor 5781. Obraćanje možete pogledati u sledećem videu. ...

DETALJNIJE
U Novom Sadu obeležena je 77 godišnjica deportacije novosadskih Jevreja

U Novom Sadu obeležena je 77 godišnjica deportacije novosadskih Jevreja. Prema dostupnim podacima, za vreme Drugog svetskog rata u logorima ...

DETALJNIJE