Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd

Intervju Robert Sabadoš: Jevreji u Srbiji danas - kako očuvati identitet

Jevrejska zajednica na Balkanu predstavljala je sve do tridesetih godina prošlog veka značajan i prosperitetni deo društva. U Srbiji je ta zajednica gotovo potpuno uništena tokom Drugog svetskog rata. Stoga se i često govori da Srbi i Jevreji imaju istoriju zajedničkog sećanja na tragične događaje. O položaju Jevreja u Srbiji danas, pitanju očuvanja jevrejskog identiteta, i problemima sa kojima se suočava jevrejska zajednica, za Dojče Vele govori Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije:

Kao izvestan kuriozitet se može navesti činjenica da je broj Jevreja u Srbiji po poslednjem zvaničnom popisu svega 787, ali članovi jevrejske zajednice navode da ih ima oko 3.000. Kako je došlo do tog nesklada zvaničnih i nezvaničnih brojki, i šta nam to govori?

Razlika je nastala u statistici i kako se ko na popisu izjasnio kao Jevrejin. Mi imamo 3.000 članova jevrejskih opština i na osnovu toga baratamo sa tom brojkom. Ustavno pravo je svakoga da se slobodno izjašnjava kom etnikumu pripada na popisu, ali mogu da kažem da svakako postoje i neki razlozi za to. Još uvek se pomalo vuče onaj zaostatak prošlosti u kojoj izjašnjavanje kao Jevrejin nije značilo neku posebnu nagradu, ili društveno priznanje.

Kada se kaže da je broj Jevreja u Srbiji mali, istovremeno se može čuti da su pripadnici jevrejske zajednice dali ipak značajan doprinos srpskom društvu?

Zavisi koji period posmatramo. Očito je da postoje razlike pre i posle Drugog svetskog rata. Pre II svetskog rata u Srbiji su Jevreji bili veoma vidljivi u javnom, privrednom i kulturnom životu, i njihov doprinos je bio izrazito veliki. Nakon Drugog svetskog rata neki uticaj Jevreja na privredne tokove je znatno smanjen, prosto zbog brojnosti. Ali, neki uticaj u javnom, naučnom i kulturnom životu je ostao, jer je to prosto bila tradicija da deca imaju podsticaj iz porodice da se školuju i preko obrazovanja traže neku svoju afirmaciju u društvu.

Koliko su u svemu tome Jevreji uspeli da sačuvaju svoj identitet u Srbiji?

Samosvesnost da pripadaju jevrejskom narodu se nosi iz porodice. Jevreji su se sa druge strane uvek trudili da budu lojalni građani države u kojoj se nalaze. Ta samosvest o pripadnosti jevrejskom narodu se više manifestuje u okviru unutrašnje organizacije jevrejskih opština. Jevreji u Srbiji, ali i u ovom delu Evrope, organizuju se po principu opština, dakle na teritorijalnom principu. To su i mesta gde se nalaze i gde praktično svoje jevrejstvo, ili pripadnost jevrejskom narodu, međusobno pokušavaju da očuvaju kroz negovanje tradicije, jezika, kulture i običaja.

Pitanje stapanja, ili asimilacije, jeste pri tome trend koji je prisutan i u Srbiji. Ali, delimično i zbog toga što je reč o pojavi koja se ne dešava samo među Jevrejima, nego je to svetski trend kome je popularno ime globalizacija stvorilo jedan prostor od čitave planete.

Rast desnice i desničarskih pokreta u Evropi kao prateću pojavu ima i porast antisemitizma. Da li je neka refleksija svega toga stigla i do Srbije i ima li antisemitizma u Srbiji?

U nekom javnom manifestacionom obliku to nije nešto što bismo videli u novinama ili u elektronskim medijima u nekoj alarmantnoj meri. Ali, internet je postao stecište svih antisemitskih pojava. Počevši od komentara pa do posebnih sajtova koji se bave, ili su baš posvećeni antisemitizmu. Tu ne postoji neki konkretan lik koji iznosi svoje mišljenje, i na osnovu toga mogu da kažem da postoji neki latentni antisemitizam u Srbiji. Svodi se na to da ako ja imam nekih problema onda je za to neko drugi kriv- najlakše je kazati da su za to krivi Jevreji, da je to neke svetska jevrejska zavera, i da su svi protiv nas. On postoji i u svim okolnim državama i društvima, u kojima za sve nedaće krive druge, a najlakše je okriviti Jevreje.

Dosta nesporazuma sa srpskim vlastima izazvali su i slučajevi logora Staro sajmište i Topovske šupe. Na prostoru Topovskih šupa predviđena je izgradnja šoping centra. Kakva je danas situacija sa rešavanjem tih slučajeva?

Postoje veoma pozitivni pomaci. Početkom decembra su predstavnici srpskih vlasti upoznali Međunarodnu alijansu za sećanje na Holokaust o Zakon o memorijalu Staro sajmište. Na taj način je zapravo međunarodna javnost upoznata sa nacrtom tog zakona. U okviru memorijalnog centra Staro sajmište predviđena su praktično dva memorijala, i mi u Savezu jevrejskih opština Srbije smo saglasni sa tim rešenjima, jer smo bili uključeni u rad te radne grupe i neke naše sugestije su prihvaćene. U to su uključene i Topovske šupe, koje pripadaju memorijalnom centru Staro sajmište, i tu ima određenih pomaka. Videćemo kakvo će rešenje biti za ta dva objekta na prostoru Topovskih šupa, ali pitanje šoping mola je na neki način odloženo dok se ne razreši pitanje Starog sajmišta i u okviru toga i Topovskih šupa.

Šta vidite kao neke najveće probleme jevrejske zajednice u Srbiji danas, ili šta je ono što je danas najviše opterećuje?

Jevrejska zajednica je dugo na putu neke tihe asimilacije, i to je za mene jedan od glavnih problema u očuvanju etničke i verske pripadnosti u okviru jevrejske zajednice. Dakle, obrazovanje, svest o pripadnosti, i stvaranje uslova za to da se jevrejske vrednosti mogu ostvariti u okviru jevrejske zajednice bilo gde da se nalazimo. I da pri tome mi osiguramo uslove da deca mogu da uče o svojoj istoriji, da mogu da imaju slobodan osećaj pripadnosti jevrejskom narodu, i da slobodno praktikuju svoju veru. U vezi toga nema nikakvih problema, ali mislim da je važno da pripadnici jevrejske zajednice osećaju potrebu da je to bitno zbog njih samih.


Parašat Pinehas: Obraćanje rabina (VIDEO)

Poslušajte ovonedeljno obraćanje rabina o Parašat Pinehas. Obraćanje možete pogledati na sledećem linku...

DETALJNIJE
64. nagradni konkurs SJOS za 2020. godinu

Savez jevrejskih opština Srbije raspisuje 64. nagradni konkurs za radove sa jevrejskom tematikom iz oblasti:1) KNJIŽEVNOST (roman, pripovetk...

DETALJNIJE
Kviz SJOS: Regionalno takmičenje počinje 28. juna!

Prvi opštinski krug kviza Upoznajte naše korene završen je u utorak učešćem ekipe JO Beograd 2. Predstavnici opš...

DETALJNIJE
Kako je portugalski diplomata spasao na hiljade Jevreja u Drugom svetskom ratu

Aristides de Sousa Mendes, portugalski konzul u Bordou, u junu 1940. suočio se sa moralnom dilemom: da li slušati vlast ili sopstvenu savest...

DETALJNIJE