Knjiga Radivoja Davidovića „Falaši - odlazak u obećanu zemlju”, objavljena u izdanju „Čigoja štampe”, zanimljiva je za čitaoce, pre svega jer im pruža priliku da upoznaju deo jevrejskog naroda za koji se nije znalo da postoji do sredine 19. veka. Kao dugogodišnji istraživač jevrejske populacije autor je došao do podataka da su Falaši crni Jevreji, njih pola miliona, živeli u velikom Etiopskom carstvu. Ko su oni, ni do danas nije sasvim rasvetljeno, mada istorija njihovog postojanja datira hiljadama godina.
Ono što se tačno zna jeste da su Falaši jedna od najstarijih jevrejskih zajednica izvan Izraela. Pominju se od 15. veka pod ovim imenom što na etiopskom liturgijskom jeziku – gez, znači emigrant. U novije vreme govore amharskim jezikom koji je zvanični jezik Etiopije. Falaši se po mnogo čemu razlikuju od ostalih Jevreja u svetu.
Može se reći da su misionari „zaslužni” za saznanje o njima tokom 19. veka. Oni su nastojali da ih preobrate u hrišćansku veru, što uglavnom nisu uspevali. Najveće interesovanje za život Falaša i njihovo postojanje izazvala su istraživanja i objavljivanja profesora Žozefa Halevija i još više dr Žaka Faitloviča – „Oca Falaša”, kako su ga nazivali.
Glad koja je zavladala osamdesetih godina 20. veka u Etiopiji, pretila je da pomori Falaše. Srećom, to se nije dogodilo i više desetina hiljada je stiglo u Izrael. Stiglo je u Obećanu zemlju. Od tad do danas oni su priznati kao etiopski Jevreji.
Njihov put od Etiopije preko Sudana do Izraela bio je dug i mukotrpan. Trajao je više od šest meseci. Prešli su pešice oko 800 kilometara do Sudana. Tu su ih čekali avioni koji su ih prebacili u Izrael zahvaljujući Mosadu i mnogim jevrejskim organizacijama. Usput ih je ostalo 4.500, ali oni koji su stigli u novu domovinu opstali su i ostali u njoj.
Bilo je više uzroka zbog kojih su Falaši odbacivani od drugih „pravih” Jevreja. Najveći razlog je bila boja njihove kože – tamna, gotovo crna. Zatim što nisu obeležavali sve jevrejske praznike i nisu znali običaje, način života... Pod pritiskom misionara koji su po svaku cenu hteli da ih pokrste oni su se borili svim silama i načinima, ne odstupajući od svoje vere.
Ta uzbudljiva priča napisana je na 95 stranica ove knjige, uz dodatak rečnika manje poznatih reči, i navođenje bogate korišćene literature, strane, jer kod nas se o njima malo, gotovo ništa nije pisalo. Takođe, nisu izostali ni nazivi rukopisa ni članaka prilikom pisanja.
Za istraživanje, ona je putokaz onima koji to rade, kojim putem mogu da krenu u traganju za ovom tematikom, a obične čitaoce da kroz osamdeset celina mnogo saznaju o crnim Jevrejima. Te celine su između ostalih: kraljica od Sabe, porodični i verski život, priznanje Falaša za Jevreje, operacije spasavanja, novi život u Izraelu…
Treba na kraju dodati da je ova knjiga Radivoja Davidovića, bogato ilustrovana fotografijama, nastala na osnovu proširenog rukopisa „Falaši nekad i sad”, nagrađenog na 63. Nagradnom konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije 2019. godine u Beogradu. Virus korona je malo odužio izlazak iz štampe ovog dela, ali ono je na kraju ipak stiglo pred čitaoce.
Kako izgleda originalni članak objavljen u listu "Politika", možete pogledati na linku.
Izvor za tekst: Politika
Sedište
