Izveštaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u Srbiji i zvaničnici jevrejske zajednice ukazuju na porast netrpeljivosti tokom pandemije.
Porast antisemitizma u Srbiji, posebno tokom pandemije korona virusa, tokom koje se mržnja i netrpeljivost prema jevrejskoj zajednici širi najviše putem društvenih mreža, zabeležen je u godišnjem Izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju verskih sloboda, a primećuju ga i čelnici jevrejske zajednice.
Izveštaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu u delu o Srbiji upozorava na porast antisemitizima kao i na brojne antisemitske incidente koji su zabeleženi u Srbiji. Jedan od njih, koji se posebno ističe u izveštaju, zabeležen je u Novom Sadu, u februaru prošle godine, kada su nepoznate osobe ispisale antisemitske poruke i nacističke grafite na više zgrada. Takvih i sličnih incidenata u Srbiji je u periodu od 2009. i 2019. godine bilo ukupno 30, prema izveštaju Agencije Evropske unije za osnovna prava, objavljenom u septembru, a koji je i Stejt department uzeo u obzir. Od 30 antisemitskih incidenata, samo je 11 rezultiralo krivičnim prijavama, preneo je Stejt department.
Zvaničnici jevrejske zajednice u Srbiji, izvestili su Stejt department o rastu antisemitizma na društvenim mrežama kao i da je antisemitska literatura i dalje dostupna u nekim knjižarama.
Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji, kaže za Danas da se nada da će se ovakav trend smanjiti sa završetkom pandemije i normalizacijom života.
“Internet je prepun antisemitskih izjava i to su stvari koje uznemiruju svakog, to se ne odnosi samo na Jevreje. Ako pokažeš prst prema nekome on postaje neprijatelj. To pripisujem uticaju pandemije, to što smo bili zatvoreni i okrenuli se mrežama koje obezbeđuju anonimnost, tu neki nekontrolisani porivi izbijaju na površinu. Smatram da će se sa otvaranjem i normalizacijom života smanjivati i ta tenzija i ljutnja, to će se kanalisati na druge načine”, naveo je Sabadoš.
U izveštaju o spornim pitanjima koja se tiču jevrejske zajednice posebno se ističe i da je dobro što je Vlada Srbije nastavila da vraća imovinu za koju ne postoje naslednici i imovinu zaplenjenu tokom Holokausta, koju niko ne potražuje, kao i crkvenu imovinu oduzetu 1945. godine ili kasnije.
Sabadoš takođe ističe da je ovo dobro ali da bi svakako bilo bolje ako bi taj proces mogao brže da se završi.
“Mi uvek smatramo da bi trebalo malo brže, ali svesni smo da su to dokumenti koji zahtevaju proveru i vreme i da nije poenta da se samo izvrši restitucija a da neko u tome bude oštećen, to nije svrha”, naveo je on.
Stejt department je registrovao u svom izveštaju i da je Parlament Srbije u februaru usvojio zakon o osnivanju memorijalnog kompleksa na Starom Sajmištu, mestu koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata u Beogradu. Zakonom je, navodi se, i drugi bivši koncentracioni logor u Beogradu, Topovske Šupe, postao spomen obeležje. Ovim su članovi jevrejske zajednice posebno zadovoljni.
“Sajmište i Topovske šupe su nova pitanja koja su regulisana ovim zakonom i naročito je važno što su naši napori oko Topovskih šupa prepoznati i sada to na šta smo ukazivali ima odjeka. Ovaj kompleks je ušao u program za urbanističko uređenje i izuzet je od komercijalnog dela koji se tu planira, ostaće deo memorijalnog centra. Za ovu godinu je predviđeno i da se krene sa izradom projekta za Staro sajmište i eventualno renoviranjem centralne kule”, naveo je on.
U izveštaju Stejt Departmenta podseća se da je Vlada Srbije u februaru usvojila radnu definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.
Piše: A. Popović
Izvor za tekst: Danas.rs
Izvor za fotografiju: Danas.rs
Sedište
