Dvir Abramovič kaže: „Igra je dokazala da smo dostigli stravičan minimum i da zloupotreba Holokausta ne može biti vulgarnija.”
Iako je izdavač igrice najavio, posle snažne reakcije jevrejskih grupa u Australiji, da će ukloniti lik Adolfa Hitlera iz svoje video-igre, ostaje činjenica da je mračna istorijska figura bila deo zabave namenjene mladima sve dok nije reagovala jevrejska zajednica, kao i da je baš Hitlerov animirani lik bio među onima koji su izabrani za trejler za igricu na “Jutjubu”, a bio je nezaobilazan i u mnogim recenzijama ove video-igre. Hitler je, dakle, bio deo reklame za igricu.
Ni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš nema nikakvu dilemu u vezi sa ovakvim poigravanjem Hitlerovim likom.
“Najblaže rečeno, to je neprimereno, uvoditi ovako nešto u svet dečjih video-igara ili bilo kakvih igara. Reč je o bizarnoj temi, bizarnom liku, o nečemu što ne može da se svrsta niti da se približi bilo kakvom sistemu vrednosti. Ako se Hitler kao čovek koji je otelotvorenje zla, patnje, smrti, svega lošeg uvodi u svet igara, zabave, strašno je i pomisliti kakav to uticaj ima na nove generacije koje srećom nisu bile svedoci užasa koji se desio, ali mi imamo obavezu da im kažemo da to ne ulazi u naš sistem vrednosti, da to nije dobro” kaže Sabadoš.
Igrica u kojoj Holokaust i stradanje u Drugom svetskom ratu postaje deo nečega što je s njegovom suštinom nespojivo, zabave i popularne, komercijalne kulture, podseća na podjednako neprimeren fenomen o kojem se pre nekoliko godina oglasila i uprava muzeja nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau: slikanja selfija u logoru smrti. Tada su rekli da ne mogu da zabrane fotografisanje, ali da su svedoci toga da se mladi često slikaju u neprimerenim pozama na mestima stravičnih stradanja i patnji bez imalo svesti o tome gde su došli. Pre nekoliko godina istim povodom se javnosti obratila i uprava Spomen-parka „Kragujevački oktobar”, pozivajući posetioce da kada snimaju fotografije, poštuju žrtve na koje područje čuva sećanje.
“Ima i primera da ljudi doživljavaju kako istorija počinje od njih. Ako nije bilo u mom vremenu, onda kao da nije ni postojalo. Šta za takve znači Aušvic? Zar zato što sa druge strane nema ljudi u prugastim odelima koji se drže za žicu i gledaju da li će ikada izaći napolje, to znači da toga nije bilo? To je simbol, ostavljen zbog toga da nas opominje, a ne da se od toga pravi nešto što bi bilo zabavno ili interesantno u nekom malom krugu. Svako vreme nosi svoje izazove i sisteme vrednosti. Međutim, u vezi s ovim ne može i ne sme biti kompromisa. Toliko stotina hiljada ljudi je između 1941. i 1945. nestalo s ovog područja, to je nešto što mora ostati zauvek zapamćeno. Tada je zaista pakao sišao na zemlju, nije to bila neka video-igrica” ističe Sabadoš.
Izvor za tekst: Politika.rs
Izvor za fotografiju: Novosti.rs
Sedište
