Vesti iz sveta i Izraela

Ove godine označava se tridesetdvogodišnjica od globalne inicijative “Svaka osoba ima ime” – gde se imena žrtava Holokausta čitaju naglas tokom specijalne ceremonije koja se održava širom sveta. Tim povodom, a u susret 8. aprilu kada se obeležava Yom Hashoah – Dan sećanja na žrtve Holokausta, Yad Vashem objavio je publikaciju u kojoj su nalaze ispovesti i lična pisma žrtava i preživelih.

U produžetku pročitajte ispovest Dine Levin Bitler, a ceo prikaz pogledajte na ovom linku.

“Marširali smo ulicom, okruženi nacistima sa psima i puškama. Nismo znali gde nas vode. Hodali smo skoro čitav dan, dok nismo stigli do Ponara. Nacisti su bili svuda oko nas sa njihovim oružjem i psima, i već smo mogli da vidimo jame. Panika, vrištanje, plakanje ka nebesima… tamo je bilo strašno. Svi su počeli da beže… možda su mogli da pobegnu – ali bilo je jasno da bega nema. Onda su nam rekli da skinemo odeću, pa su počeli da odvode ljude, deset po deset, postavljaju ih na ivicu jame, i pucaju u njih. Ipak sam nekako uspela da se oprostim sa svojim bratom, koji je odveden do druge jame, za muškarce. Mahnula sam mu rukom u znak pozdrava – to je sve što sam mogla da uradim. Bila sam među poslednjima za odvođenje. Kada su me upucali, ranili su mi nogu, ali metak nije prošao dublje. To je bila moja sreća, samo su me ranili. Nisam imala nikakav izbor osim da se prevrnem preko mrtvih tela, ležim na ivici, i posmatram. I onda sam… onda sam videla… šta su nacisti radili devojkama. Sa šibama. Šibali su ih, a zatim ubijali. Moj stariji brat Moše, baka Čaina i tetka Sara Gitel, ubijeni su u toj jami. Ostala sam sama, jedina preživele iz cele moje porodice.”

Izvor za fotografiju: Yadvashem.org