Predsednici Izraela, Nemačke i Poljske poručili su iz Varšave na 80. godišnjicu Ustanka u Varšavskom getu da su dužni ustanicima i žrtvama nemačkih zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu da kažu zajedno “nikada više” a ta lekcija znači takođe to da u Evropi nema više nikada mesta za ubilački rat kakav je povela Rusija napadajući Ukrajinu.
“Kada bi neko ustanicima i Jevrejima u getu tada šapnuo u uvo da ćemo ovde stajati zajedno, predsednici Izraela, Nemačke i Poljske da im odamo poštu govoreći isto: nikad više”, kazao je ispred Spomenika herojima geta predsednik Izraela Izak Hercog.
Komemoraciji je prisustvovao i predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari.
Predsednik Izraela apelovao je da se i danas zajedno svet bori protiv svih manifestacija rasizma i antisemitizma iz sve snage a da je zajednička odgovornost i obaveza da se sećanje na Ustanak u Varšavskom getu prenosi dalje na nove generacije.
“Teško je da vam se danas kao Nemac obratim sa ovoga mesta. Stravični zločini koje su Nemci tu izvršili ispunjavaju me dubokim stidom a zahvalnošću to što mogu da učestvujem u obeležavanju ove godišnjice kao prvi predsednik Nemačke. Tu sam da kažem da mi Nemci jesmo svesni odgovornosti, svesni misije koju su nam predali preživeli. Naša odgovornost za istoriju nema kraja”, kazao je nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer.
Najveći jevrejski ustanak tokom Drugog svetskog rata i prvi veliki u okupiranoj Evropi diglo je u Varšavskom getu oko 1.500 slabo naoružanih ustanika koji su skoro mesec dana uspevali da pružaju otpor tenkovima, artiljeriji i trupama od oko 2.000 vojnika Vermahta, trupa SS i pomoćnih ukrajinskih, litvanskih i letonskih jedinica.
U trenutku izbijanja Ustanka u bunkerima i skrovištima u getu u kojima su se krili od transporta u logore nalazilo se oko 56.000 Jevreja, pošto je oko 20.000 uspelo tajno da se prebaci na “arijsku” stranu Varšave.
Tokom borbi poginulo je oko 6.000 žitelja geta, 7.000 su ubili nemacki vojnici, isto toliko odvukli u Treblinku, dok je preostalih oko 36.000 Jevreja završilo u logorima smrti Aušvic i Majdanek.
Nemci su nakon gušenja ustanka 16. maja 1943. godine digli u vazduh u znak odmazde Veliku sinagogu.
Sedište
