Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd

Vesti iz sveta i Izraela

Nemačka sudi stogodišnjaku zbog učešća u nacističkim zločinima

Nemačka će na sud izvesti stogodišnjaka optuženog za saučesništvo u ubistvu dok je bio stražar u nacističkom koncentracionom logoru, dok se vlasti trkaju s vremenom da izvedu pred pravdu ostarele naciste i pošalju upozorenje za učešće u sadašnjim i budućim zločinima protiv čovečnosti širom sveta, pišu svetski mediji.

Jedno od poslednjih suđenja nacistima

Stogodišnjaku osumnjičenom da je bio čuvar u koncentracionom logoru Zahsenhauzen biće suđeno u Nemačkoj za saučesništvo u 3.518 ubistava, prenosi BBC navode tužilaca.

Osumnjičeni bivši čuvar kojem nije objavljeno ime zbog nemačkih zakona o privatnosti, optužen je za saučesništvo u ubistvu zatvorenika između 1942. i 1945. godine u logoru koji se nalazio blizu Berlina. Među zločinima koji mu se stavljaju na teret su saučesništvo u pogubljenjima streljanjem i otrovnim gasom.

Tužioci su u ponedeljak, 2. avgusta, rekli da će suđenje početi u oktobru, pošto je stogodišnjak prošao lekarsku procenu koja je, uprkos njegovim godinama, ustanovila da je sposoban da se pojavljuje na sudu dva i po sata dnevno.

Nemački list Welt am Sonntag preneo je izjavu zastupnika podnosioca žalbi Tomasa Valtera koji je rekao da su mnogi njegovi klijenti „stari isto koliko i optuženi i da očekuju da će pravda biti zadovoljena“.

Nemački mediji navode da se očekuje da će suđenje biti jedno od poslednjih u vezi sa zločinima počinjenim u doba nacista, pošto su i preživeli i počinioci veoma stari.

Oko 200.000 ljudi bilo je zatvoreno u logoru Zahsenhauzen između 1936. i 1945. Među zatvorenicima su bili politički protivnici nacista, ratni zarobljenici kao i pripadnici progonjenih grupa.

Upozorenje za sadašnje i buduće zločince

Istoričari i grupe za zaštitu prava kažu da je slučaj stogodišnjaka, verovatno jedan od poslednjih te vrste, podsetnik da svi nacistički zločinci moraju biti izvedeni pred lice pravde, bez obzira na njihovu starost, kao upozorenje za sadašnja i buduća kršenja ljudskih prava širom sveta, ističe The Wall Street Journal.

Nekoliko osumnjičenih nacističkih zločinaca, uključujući i ljude koji su imali manje od 20 godina tokom Drugog svetskog rata, ostalo je živo, ukazuje list, dodajući da je nekolicini nedavno suđeno pošto je sudski presedan otvorio vrata za progon najnižih članova, koji su često bili najmlađi, nacističkog represivnog aparata.

Ljudi koji su kao nacisti radili za režim Adolfa Hitlera na nižem nivou komande u Nemačkoj mogu biti optuženi samo za ubistvo ili saučesništvo u ubistvu zbog zastarelosti zločina kao što su nanošenje telesnih povreda ili nezakonito zatvaranje.

Mnogi nacisti i njihovi saradnici nikada se nisu suočili s pravdom i umrli su prirodnom smrću, dok tužioci često teško nalaze preživele svedoke koji bi im pomogli u sudskim procesima.

„Naša je dužnost da učinimo sve kako bismo istražili ove zločine i izveli na sud odgovorne – to dugujemo njihovim žrtvama“, rekao je Horst Zeferens, portparol Memorijala i muzeja Zahsenhauzen, dodajući da se ne zna tačan broj žrtava u tom logoru jer je nacističko rukovodstvo pre kraja rata uništilo dosijee u kojima su dokumentovana masovna ubijanja zatvorenika.

Trka s vremenom

Krivično gonjenje stogodišnjaka odražava kako se pravosudne vlasti trkaju s vremenom kako bi doneli neku pravdu osobama koje su preživele Holokaust i njihovim porodicama, kako sve više nacista i njihovih žrtava umire u starosti, ocenjuje The Washington Post.

Sve do ključne sudske presude 2011. godine, nemački tužioci su generalno bili dužni da dokažu da su optuženi počinili konkretna dela protiv konkretnih žrtava da bi bili osuđeni za ratne zločine u doba Drugog svetskog rata, ali je to, kako ukazuje list, bilo gotovo nemoguće dostići pošto žrtve generalno nisu poznavale stražare, kao i zbog sve manjeg broja svedoka u decenijama posle rata.

Sud u Minhenu je, međutim, 2011. proglasio Ivana Demjanjuka krivim za saučesništvo u ubistvu jer je bio čuvar u koncentracionom logoru Sobibor u Poljskoj pod okupacijom nacista. Odluka je otvorila put za presude koje su se uveliko zasnivale na tome da je optuženi služio u nacističkom logoru smrti.

Sada se ovaj 100-godišnji optuženik pridružio mnoštvu starijih osumnjičenih koji su nedavno izvedeni na sud zbog sumnje da su služili nacističkom režimu u koncentracionim logorima.

Irmgard Furšner, 96-godišnjakinja za koju tužioci kažu da je bila sekretarica komandanta koncentracionog logora Štuthof u Poljskoj ove godine će se suditi zbog navodnog saučesništva u ubistvima više od 11.000 ljudi, navodi nemački časopis Der Spiegel.

Prošle godine je sud u Hamburgu proglasio krivim Bruna Deja u 90-im godinama koji je služio kao stražar takođe u Štuthofu, zbog saučesništva u više od 5.200 ubistava od 1944. do 1945.

Prema podacima centra Simon Vizental, vlasti u Severnoj Americi i Evropi su između 2001. i 2018. godine, osudile, deportovale, denaturalizovale ili izručili najmanje 105 osoba zbog navodnog učešća u nacističkim ratnim zločinima.

Model za nacističke logore

Zahsenhauzen, u kojem je služio optuženi stogodišnjak, osnovan je 1936. godine kao prvi novi logor nakon što je Adolf Hitler SS-u dao punu kontrolu nad sistemom nacističkih koncentracionih logora, ukazuje The Guardian.

Taj koncetracioni logor je trebalo da bude model i kamp za obuku mreže logora koju su nacisti izgradili širom Nemačke, Austrije i okupiranih teritorija.

Više od 200.000 ljudi bilo je tamo zatvoreno između 1936. i 1945. Desetine hiljada zatvorenika umrlo je od gladi, bolesti, prisilnog rada i drugih uzroka, kao i medicinskih eksperimenta i sistematskim operacijama SS za ubijanje streljanjem, vešanjem i gasom.

Tačan broj ubijenih u Zahsenhauzenu nije poznat i istraživači sugerišu između 40.000 do 50.000 ljudi, mada, postoje procene da je u tom koncentracionom logoru pogubljeno i do 100.000 zatvorenika.

U prvim godinama, većina zatvorenika bili su ili politički zatvorenici ili kriminalci, mada su među njima bili i Jehovini svedoci i homoseksualci. Prva velika grupa jevrejskih zatvorenika dovedena je 1938. godine posle antisemitskog pogroma u Kristalnoj noći.

Tokom rata, Zahsenhauzen je proširen za zatvaranje sovjetskih ratnih zarobljenika, od kojih su hiljade streljani. Kao i u drugim logorima, jevrejski zatvorenici su bili izloženi posebno okrutnom tretmanu i većina koji su preživeli do 1942. poslati su u logor smrti Aušvic.

Izvor za tekst i fotografiju: Autonomija.info


Izložba Od prstena do slike u Muzeju naivnih umetnosti u Šidu

Muzej naivne umetnosti Ilijanum Šid povodom dana evropske baštine priređuje izložbu Od prstena do slike: Jevrejska zajednica u &Scaro...

DETALJNIJE
Interni poziv za stipendiranje studenata iz jevrejske zajednice Srbije u školskoj 2022/2023 godini

Savez jevrejskih opština Srbije raspisuje interni poziv za stipendiranje studenata iz jevrejske zajednice Srbije za školsku 2022/2023...

DETALJNIJE
Novi Sad: Spomen- obeležje u znak sećanja na novosadske Jevreje

U znak sećanja na novosadske Jevreje, učesnike Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP), hrabre sugrađane koji su dali svoje živote u antifašisti...

DETALJNIJE
Obeležena 81 godina od stradanja Jevreja na Ledinama

U nedelju 17. septembra, na stratištu na Ledinama, obeleženo je 81 godina od masovnog streljanja 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, g...

DETALJNIJE