Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd

Vesti iz sveta i Izraela

Ministarska deklaracija IHRA za 2020.: „Mnogo ozbiljnija obaveza"

Atmosfera  u velikoj dvorani rezidencijalne palate u Briselu 19. januara bila je napeta od uzbuđenja, ali i srdačna. Oko dugog stola, sedeli su ministri i predstavnici 35 zemalja i međunarodnih organizacija. Iza njih, bez ograničenja socijalne distance, sada tako uobičajenih, pomoćnici i savetnici zauzeli su sve do poslednje stolice u prostoriji.
Za ovakvo uzbuđenje, postojao je dobar razlog  Za stolom se okupilo  35 vlada pod pokroviteljstvom delegacije Luksemburga kao predsedavajuće zemlje članice, koju je predvodio ambasador Žorž Santer. Oni su se sastali sa izričitom namerom da usvoje dokument kojim će se,  u godinama koje predstoje, rukovoditi uz svom  radu na sećanju, obrazovanju i istraživanju Holokausta, a protiv antisemitizma, antigipsizma i drugih oblika diskriminacije. Na ovom skupu, usvojena je Ministarska deklaracija  IHRA za 2020.( 2020 IHRA Ministerial Declaration.)

Da vlade polažu račune

Od 2000. godine, u svom radu, IHRA se rukovodi obavezama koje su prvobitno utvrđene Štokholmskom deklaracijom (Stockholm Declaration). Ovaj dokument koji se smatra osnivačkim aktom IHRA, usvojen je na Međunarodnom forumu o Holokaustu koji je održan u Štokholmu i  koji je okupio šefove država i ostale predstavnike iz 46 zemalja.
Ali, budući da su se sve zemlje članice IHRA već obavezale da će podržati obaveze iz Štokholmske deklaracije, zašto je bila potrebna nova deklaracija? Naravno, 2020. je važna godina sećanja kao  75. godišnjica oslobađanja logora i kraja Drugog svetskog rata. Međutim, profesor Jehuda Bauer, počasni predsednik IHRA, koji je bio prisutan prilikom usvajanja obe deklaracije, objašnjava:

„Štokholmska deklaracija postala je politička izjava uglavnom zbog toga što je bila prvi važan korak u rešavanju problema koji je zaokupljao pažnju mnogih. Ministarska deklaracija IHRA  za 2020. godinu  bila je zamišljena, od samog početka rada na njoj kao politička izjava, koja će pružiti međuvladin okvir za napore u sferi obrazovanja, sećanja i istraživanja."
U svom dobro poznatom, direktnom i iskrenom maniru, počasni predsednik IHRA naglašava važnost ažurirane i detaljnije utvrđene obaveze koja je zacrtana Ministarskom deklaracijom IHRA za  2020. godinu: „Godine 2000., obaveza vlada  u pogledu implementacije principa utvrđenih  Štokholmskom deklaracijom bila je nedovoljno jasno definisana", kaže profesor Bauer. „Nova deklaracija koju su usvojile sve vlade stvorila je mnogo ozbiljniju obavezu.”

Suočavanje sa rastućim pretnjama 

Sada, dve decenije nakon  usvajanja Štokholmske deklaracije, uloga IHRA postaje još važnija. Deo razloga za to je upravo prolazak vremena i vrlo jasna posledica koju sve veća vremenska distanca  ima u pogledu sećanja na Holokaust.
 U vreme usvajanja Štokholmske deklaracije, 2000. godine, oko 800.000 preživelih Holokausta još je bilo živo i u  stanju da svedoči i širi svoju priču. To se reflektovalo u Štokholmskoj deklaraciji gde stoji da je Holokaust „događaj koji se zbio u dovoljno bliskoj prošlosti da preživeli još uvek mogu da svedoče o užasima koji su pogodili jevrejski narod“. Danas, prema procenama Stalnog međunarodnog partnera IHRA, - Konferencije za odštetne zahteve, među nama je još samo polovina od tog broja preživelih, činjenica koja je jasno istaknuta u uvodnim rečenicama Ministarske deklaracije IHRA.
Profesor Bauer, koji je 1939. godine i sam bio prisiljen da napusti Čehoslovačku, ukazuje na dva druga događaja koja su se poslednjih 20 godina pokazala kao sve veća pretnja sećanju, obrzovanju u istraživanju Holokausta,.
„[Štokholmska deklaracija] bila je vezana za situaciju kakva je bila tada, a u međuvremenu su nastale bar dve pojave koje su zahtevale novu, ozbiljnu diplomatsku intervenciju: prvo, širenje  distorzije  Holokausta, u okviru oživljavanja antisemitizma, i drugo, poteškoće koje su nastale u sferi obrazovanja, u školama, kao i  na univerzitetima“, kaže profesor Bauer.
Dok su u određena rešenja za izazove sa kojima su suočeni vaspitači i nastavnici predstavljena još u  „Preporukama IHRA za 2019. godinu za nastavu i učenje o  Holokaustu“ (Recommendations for Teaching and Learning about the Holocaust,) rastuća opasnost od distorzije Holokausta i dalje je jedan od najhitnijih problema koje tek treba rešiti. U tu svrhu,  formirana Radna grupa za borbu protiv negiranja i distorzije Holokausta Task Force Against Holocaust Denial and Distortion radi borbe protiv ovog zabrinjavajućeg trenda.

Za počasnog predsednika IHRA, svi ovi napori predstavljaju prirodan sledeći korak za IHRA i  zemlje članice Alijanse. Po njegovom mišljenju, nova deklaracija je od ključnog značaja za dalji rad.
„Tokom proteklih 20 godina, IHRA je razvila niz alata, kontakata i principa koji su utkani u brojne definicije koje predstavljaju potpunu promenu u odnosu na ono što je ranije učinjeno“ Kroz ove aktivnosti, objašnjava profesor Bauer, „IHRA je postala ozbiljan akter na međunarodnoj sceni, sa 34 zemlje članice koje su se obavezale na obrazovanje, sećanje i istraživanje Holokausta, a to je moralo biti ugrađeno u novu Ministarsku deklaraciju IHRA za 2020. godinu, koja nije zamenila onu iz 2000. godine, već je dalje razvila njene najvažnije pravce delovanja“.  
 


Parašat Noah: Obraćanje rabina (VIDEO)

Poslušajte ovonedeljno obraćanje rabina na temu Parašat Noah. Obraćanje možete pogledati na linku...

DETALJNIJE
Važno obaveštenje: Hardšip fond

Kao rezultat pregovora Klems Konferensa i nemacke vlade, odobrena je dodatna isplata iskljucivo korisnicima koji su u proslosti primili jednokratnu...

DETALJNIJE
O radu Saveza Jevrejskih opština prvih dana po oslobođenju Beograda

Dana 20. oktobra, 1944 godine, oslobođen je Beograd od nemačkog okupatora. Samo dva dana nakon oslobođenja Beograda, tačnije 22. oktobra 1944. godi...

DETALJNIJE
Predstavnici ambasade SAD u poseti Savezu jevrejskih opština Srbije

U sredu, 14. oktobra, 2020 godine, Savez jevrejskih opština je ugostio predstavnike ambasade SAD u Beogradu. U posetu Savezu došli su...

DETALJNIJE