Jevrejska zajednica Crne Gore u saradnji sa Skupštinom Crne Gore obeležila je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta – 27. januar.

Navodeći da je 27. januar, dan kada za trenutak zastaje čitav svet i priseća se najvećeg zločina u istoriji čovečanstva, predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović je podsetila da je u ovoj nezapamćenoj tragediji život izgubilo šest miliona pripadnika jevrejskog naroda, od čega čak milion i po nevine dece.

„Ovom prilikom želim da odam počast svim nevino stradalim žrtvama Holokausta i da nakon 78 godina od oslobođenja Aušvica, jednog od najvećih i najbrutalnijih stratišta u istoriji, izrazim najdublje ljudsko saosećanje sa patnjama svih naroda koji su stradali u ovom neviđenom zločinu”, kazala je Đurović.

Ona je istakla da je Holokaust postao „simbol posrnuća čitave civilizacije i trajna opomena budućim generacijama da moraju dati sve od sebe da se ovakve zamisli i tragedije više nikada i nigde ne smeju ponoviti”.

Naglasivši da je upravo Crna Gora jedna od retkih evropskih država u kojoj je bilo više Jevreja nakon, nego na početku Drugog svetskog rata, Đurović je istakla da je povezanost jevrejskog i našeg naroda naročito došla do izražaja „upravo tokom ovog rata kada smo, u vremenu stradanja, zajedno živeli i ginuli, boreći se protiv fašističkog agresora“.

„Sigurna sam da naš narod koji se uvek, bezrezervno borio za slobodu, i danas kao i svih prethodnih decenija deli tugu za svim žrtvama Holokausta, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, etničku ili bilo koju drugu pripadnost. Upravo sloboda je bila jedina želja onih kojih su preživljavali pakao koncentracionih logora i zato naš narod koji, kako je Njegoš davno rekao, nikada nije ljubio lance, dobro razume njihovu tragičnu sudbinu“, kazala je predsednica Skupštine.

Đurović je poručila da danas, nakon 78 godina od oslobođenja Aušvica, svi moramo doprineti suzbijanju ideologija, programa i predrasuda koji bi doveli do stradanja ovakvih razmera, a zadatak svake zajednice mora biti da radi na eliminaciji bilo koje vrste diskriminacije, isključivosti i netolerancije. U tom procesu, ocenila je Đurović, glavnu ulogu ima i imaće obrazovanje mladih naraštaja, jer samo znanje i svest o brutalnostima koje su promenile tok istorije kakva je, bez sumnje, Holokaust, može uticati na buduće generacije da streme međusobnom razumevanju, toleranciji i poštovanju različitosti.

„Mračne politike koje su dovele do nasilja i razaranja neviđenih razmera moraju ostati u prošlosti, a posebna pažnja se mora posvetiti kulturi sećanja i širenju svesti o događajima koji su ugrožavali pravo na život, mir i multietnički i multiverski sklad. Umesto nazadnih i nacionalističkih ideja koje se najlakše primaju u vremenima kriza, savremena Evropa se mora temeljiti na poštovanju univerzalnih ljudskih prava i vrednosti“, kazala je Đurović, napomenuvši da će Crna Gora, kao članica NATO-a i buduća članica Evropske unije, i njeni građani uvijek biti sigurna brana bilo kakvoj pojavi antisemitizma.

„Progoni jevrejskog naroda traju hiljadama godina, ali su njegovi pripadnici uvijek nalazili snage, hrabrosti i mudrosti da opstanu i da sačuvaju svoje temeljne vrijednosti i principe. U tom smislu, ni Holokaust nije mogao slomiti duh jevrejskog naroda. Zahvaljujući tom duhu, i dalje ste tu, postojite, borite se i napredujete. Vaša spremnost da oprostite služi kao primer i uzor narodima širom sveta koji su svjesni vrednosti ljudskog života i dostojanstva“, navela je predsednica Skupštine.

Ona je poručila da su Jevrejska zajednica i njeni predstavnici uvijek činili neodvojiv dio našeg društva i kamen temeljac u mozaiku različitosti, multietničnosti i multikonfesionalnosti Crne Gore.

Đurović je naglasila da će, kao predsednica Skupštine Crne Gore, uvek i na svakom mestu pozivati na dijalog, poštovanje, razumevanje, toleranciju i solidarnost kao temeljne vrednosti na kojima ćemo graditi razvijeno i prosperitetno društvo.

Uz ocenu da smo i danas svedoci porasta antisemitizma u Evropi i šire, ali i svesti o činjenici da se Crna Gora oduvek odupirala tom zlu, predsednica Jevrejske zajednice Crne Gore Nina Ofner Bokan je podsetila na neke od zapisa koji svedoče o tragičnom i zastrašujućem stradanju Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Ona je u tom kontekstu poručila „da je suštinski važno iz dana u dan jačati društva koja će se snažno suprotstavljati svakom obliku diskriminacije, isključivosti i netolerancije“.

„Sećanje na Holokaust naša je zajednička odgovornost. Ključnu ulogu u tome mora imati obrazovanje naših mladih, jer samo preneseno znanje i svest o istorijskim strahotama uči buduće generacije poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Moramo se sećati svih zločina, isto tako moramo i oprostiti, kako bi sadašnje i buduće generacije nastavile da žive u miru i grade zajedničku budućnost bez podela“, kazala je Ofner Bokan.

Otvaranju programa prethodio je sastanak predsednice Đurović sa predsednicom Ofner Bokan, tokom koga su razmijenjena mišljenja o položaju Jevreja u Crnoj Gori, izazovima sa kojima se suočava Jevrejska zajednica Crne Gore, kao i planovima za njen budući rad. 

U okviru programa, Crnogorski orkestar mladih izveo je trodelnu kompoziciju „Različiti vozovi“ (Different trains) iz 1988. godine, koja se bazira na poluautobiografskoj priči Stiva Rajha o Holokaustu. Kompoziciju je pratio film na istu temu.

Događaju su prisustvovali poslanici, predstavnici diplomatskog kora, kao i članovi i prijatelji Jevrejske zajednice Crne Gore.

Zgrada Skupštine osvijetljena natpisom #weremember

Zgrada Skupštine Crne Gore osvetljena je natpisom #WeRemember povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Na ovaj način, crnogorski parlament je podržao kampanju koju je pokrenuo Svetski jevrejski kongres povodom ovog važnog datuma.