Rezime ključnih nalaza
• „Ovaj izveštaj odražava važnost koju Američka vlada pridaje pronalaženju prave mere pravde za žrtve Holokausta, preživele i njihove naslednike i namera mu je da podstakne razmišljanje o najboljim praksama koje bi mogle da se primene za ispunjenje obaveza koje su zemlje preuzele na sebe potpisivanjem Terezinske deklaracije..“
• „Godine 2009., Terezinska deklaracija prepoznala je hitnost pružanja pomoći preživelima Holokausta kojima je pomoć bila potrebna. Deset godina kasnije, imperativ da se preživelima omogući da dostojanstveno požive svoje poslednje dane je važniji nego ikad“
Privatna imovina
• „ U izveštaju se napominje da nekolicina zemalja koje su podržale Terezinsku deklaraciju tek treba da donesu zakone kojima se olakšava vraćanje nepokretne imovine. U zemljama koje su usvojile takvo zakonodavstvo, preveliki broj podnosilaca zahteva se suočava sa diskriminacijom po osnovu državljanstva i prebivališta ili na drugi način nije u mogućnosti da ostvari korist zbog previše komplikovanih administrativnih prepreka“
• „Birokratska inercija je odgodila rešavanje preveliki broj zahteva za restituciju; u nekim zemljama ova inercija se nastavlja decenijama nakon podnošenja tih zahteva.”
Zajednička imovina (imovina zajednice)
• „Jevrejske zajednice širom Evrope i dalje se suočavaju sa izazovima u vraćanju ili dobijanju naknade za imovinu zajednice i verske objekte oduzete, uništene ili nacionalizovane u periodu Holokausta ili vladavine komunista.”
• „Tokom posljednjih 75 godina, nemogućnost mnogih jevrejskih zajednica da povrate vlasništvo nad sinagogama, školama i kulturnim centrima koji su nekada bili stubovi verskog i svetovnog života u zajednici imala je dalekosežne, negativne efekte, što je verovatno dovelo do smanjenja jevrejskih zajednica u nekim evropskim zemljama u godinama nakon pustoši koju je izazvao Holokaust.”
Imovina bez naslednika
• „U jednom od ključnih nalaza Terezinske deklaracije, prepoznaje se je da je velika većina žrtava Holokausta umrla bez naslednika jer su čitave porodice bile zbrisane, i ističe se potencijal da imovina iz doba Holokausta bude osnova za rešavanje materijalnih potreba preživeli žrtava i da osigura kontinuiranu edukaciju o uzrocima i posledicama Holokausta.”
• „Zemlje učesnice Praške konferencije 2009. godine smatrale su da bi, s obzirom na jedinstvene okolnosti Holokausta, bilo neprikladno da se imovina koja je ostala bez naslednika istrebljenjem Jevreja vrati državi.”
• „Nažalost, restitucija ili kompenzacija za nepokretnu privatnu imovinu bez živih naslednika kretala se sporije nego bilo koji drugi aspekt restitucije iz perioda Holokausta u poslednjih 10 godina.”
Umetnička i kulturna dobra
• „Ostalo je mnogo toga da se uradi da se identifikuju opljačkana umetnička dela i omogući pošteno rešenje za njihov povratak zakonitim vlasnicima ili njihovim naslednicima.”
• “U većini evropskih zemalja, previše javnih i privatnih umetničkih muzeja i dalje ne sprovodi istraživanja porekla svojih umetničkih zbirki, istraživanja koja su od suštinskog značaja za pribavljanje informacija o potencijalnim zahtevima za povraćaj umetničkih dela koja su zaplenili nacisti.”
Srbija
Istorijat:U Srbiji je pre Holokausta živelo35,000 Jevreja – od kojih je 85% ubijeno. Procenjuje se da u ovoj zemlji danas živi između 600 i 3000 Jevreja.
Potrebne akcije:Srbija bi trebalo da nastavi sa primenom zakona kojim je omogućena restitucija ili kompenzacija za jevrejsku imovinu bez naslednika otetu tokom Holokausta.
Ključni nalazi iz izveštaja:Imovina bez naslednika
• “„U februaru 2016. godine, Srbija je postala prva zemlja posle donošenja Terezinske deklaracije iz 2009. godine koja je donela zakon čiji je cilj povratak jevrejske imovine bez naslednika i potražilaca uzete tokom Holokausta i/ili naknadno nacionalizovane tokom komunističke vladavine.“ „Većina zainteresovanih strana u jevrejskoj zajednici izveštava o opštem zadovoljstvu zbog reakcije vlade i olakšane obrade zahteva po ovom zakonu.“
Zajednička imovina (imovina zajednice)
• „Zakon iz 2006. godine reguliše povratak zajedničke verske imovine crkvama i drugim verskim zajednicama u zemlji koja je oduzeta posle marta 1945. godine, čime se isključuje imovina uzeta tokom Drugog svetskog rata.”
Privatna imovina
• „Zakon iz 2011. godine omogućio je povratak privatne imovine, sa dvogodišnjim rokom za podnošenje zahteva.“ Međutim, WJRO primećuje „da je dvogodišnji rok za podnošenje zahteva bio nedovoljan, jer nije uzeo u obzir teškoće starijih žrtava Holokausta ili njihovih potomaka, kako u Srbiji, tako i širom sveta, da saznaju za mogućnost da podnesu zahteve, da pribavite sva potrebna dokumenta i obezbedite potrebnu pomoć za podnošenje zahteva."
Severna Makedonija
Istorijat:Otprilike 8.000 Jevreja živelo je u Severnoj Makedoniji pre Holokausta - manje od 10 procenata je preživelo. U zemlji danas živi samo oko 200 Jevreja. Zakon o denacionalizaciji Severne Makedonije iz 2000. godine odnosi se na privatnu, zajedničku i imovinu bez naslednika, ali isključuje ljude koji su sada državljani drugih zemalja.
Potrebne akcije: Severna Makedonija bi trebalo da se pozabavi problemom isključenosti stranih državljana iz procesa restitucije privatne svojine.
Ključni nalazi iz izveštaja:
• „Jevrejska zajednica nije prijavila da postoje nerešeni zahtevi za nepokretnom imovinom u Severnoj Makedoniji, mada u zajednici dodaju da strani državljani i dalje mogu da traže odštetu u parničnom postupku“.
Međutim, WJRO je „izrazio zabrinutost što je Zakon o denacionalizaciji iz 2000. isključio podnosioce zahteva i naslednike koji više nisu državljani, uključujući preživele žrtve Holokausta i njihove porodice koje sada žive u Sjedinjenim Državama ili drugim zemljama“. „WJRO je nakon toga procenio da postoji otprilike 100 nerešenih zahteva“.
Bosna i Hercegovina
Istorijat:Pre Holokausta, u Bosni i Hercegovini je živelo otprilike 14.000 Jevreja, uključujući 12.000 u Sarajevu. Nakon Drugog svetskog rata, oko 2000 se vratilo, a danas u zemlji živi oko 1.000 Jevreja.
Potrebne akcije: Bosna bi trebalo da donese propise o restituciji ili nadoknadi za nepokretnu zajedničku ili privatnu imovinu, kao i za imovinu bez naslednika, nezakonito oduzetu tokom perioda Holokausta.
Ključni nalazi iz izveštaja:
• „ Na nivou države, ne postoji politička volja da se donese zakon o restituciji.”
Zajednička imovina
• „Još ne postoji zakon o restituciji na nacionalnom nivou. Zbog nedostatka takvog pravnog okvira za restituciju imovine, Jevrejska zajednica BiH nema zakonski mehanizam da bi mogla formalno zatražiti povratak svoje imovine. Nadalje, vlade dva entiteta BiH - Federacije i Republike Srpske (RS) - nisu preduzele nikakve smislene korake da to pitanje reše. "
• „Lokalni političari često dele oduzetu imovinu kao nagradu za političku podršku, pre svega etničkoj ili verskoj većinskoj populaciji u oblastima svog uticaja.“
• „Zbog malobrojnosti jevrejskog življa i nedostatka političkog uticaja, ad hoc utvrđeni sistem ograničene, restitucije „u naturi“ lične i/ili zajedničke imovine isključio je jevrejsku zajednicu
Privatna imovina
• „Pojedinačni zahtevi za restituciju nekretnina čekaju na uspostavljanje zakonskih okvira pre donošenja odluke o tome kako da se tim zahtevima postupa.”
Hrvatska
Istorijat:Od više od 25.000 Jevreja koji su živeli na teritoriji današnje Hrvatske pre drugog svetskog rata, samo je njih oko 6.000 preživelo Holokaust. Trenutno u Hrvatskoj živi oko 2.000 Jevreja.
Potrebne akcije:Hrvatska bi trebalo da donese propise kojima će se regulisati sveobuhvatna restitucija privatne imovine, uključujući i stranim državljanima hrvatskog porekla. Hrvatska bi trebalo da obezbedi restituciju za preostalu imovinu jevrejske zajednice. Hrvatska bi trebalo da formira opšti fond ili fondaciju za restituciju kako bi podržala potrebe sve starijih preživelih Holokausta i druge opšte potrebe zajednice.
Ključni nalazi iz izveštaja:
• „Hrvatska nema odgovarajuće pravne mehanizme za restituciju imovine iz vremena Holokausta a vlada uglavnom nije pokazala političku volju da vrati imovinu oduzetu od Jevreja tokom Holokausta i posle Drugog svetskog rata.“
• „Američka vlada se već dugo zalaže kod hrvatske vlade za restituciju jevrejske pojedinačne i zajedničke imovine i za to da Hrvatska izradi mehanizam za rešavanje pitanja koja se odnose na jevrejsku imovinu koja je ostala bez naslednika kao rezultat Holokausta“
Privatna imovina
• „Većina preživelih Holokausta i njihovih naslednika nisu uspeli da podnesu zahteve za restituciju privatne imovine prema hrvatskom zakonu o restituciji zbog ograničenja u pogledu državljanstva i drugih proceduralnih prepreka, a generalno, nedostaje politička volja da se to pitanje reši.“
• „Vlada je procenila da ima 345 rešenih ili otvorenih zahtjeva za restitucije jevrejske privatne imovine. Međutim: „WJRO navodi svoje istraživanje koje pokazuje da vladine brojke predstavljaju samo vrlo mali procenat imovine oduzete tokom perioda Holokausta; istraživanje ove organizacije otkrilo je da je samo u Zagrebu zaplenjeno 2.161 privatnih nekretnina. "
Zajednička imovina (imovina zajednice)
• „Jevrejske zajednice širom Evrope i dalje se suočavaju sa izazovima u vraćanju ili dobijanju naknade za imovinu zajednice i verske objekte oduzete, uništene ili nacionalizovane u periodu Holokausta ili vladavine komunista. Na primer, u Hrvatskoj napori na restituciji takve imovine komplikuju se činjenicom da su se mnoge zgrade koristile za potrebe zajednice, a ne u verske svrhe ili su bile u vlasništvu pravnog lica koje je bilo odvojeno od zvanične jevrejske zajednice. "
• „U izvještaju za 2019. godinu, dostavljenom Evropskom parlamentu, Jevrejska zajednica u Zagrebu procenila je da Hrvatska nije vratila više od 2 posto vrednosti jevrejske zajedničke i privatne imovine oduzete tokom Holokausta.“
Imovina bez naslednika
• Mnogi privatni posedi oduzeti u Hrvatskoj tokom perioda Holokausta nemaju naslednike i Hrvatska nema mehanizam za rešavanje problema imovine bez naslednika. U aprilu 2019. godine, američka vlada i WJRO predložili su da Hrvatska osnuje fondaciju za podršku preživelima Holokausta, koja će se delom finansirati iz prihoda od prodaje ovih nekretnina. Međutim, do oktobra 2019. godine. Hrvatska formalno nije odgovorila na ovaj predlog.”
Umetnička i kulturna dobra
• „Hrvatska je preduzela neke pozitivne korake u istraživanju porekla, mada ne i u pogledu restitucije opljačkanih umetničkih dela.“
• „Prema Konferenciji o jevrejskim materijalnim zahtevima od Nemačke (Konferencija o zahtevima) i lokalnim izvorima, značajan broj umetničkih dela koja se čuvaju u muzejima u državnom vlasništvu - i neodređeni broj dela u privatnom posedu - je nepoznatog porekla, a moguće je da su ih ustaše ili nacisti oduzeli Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.“
Slovenija
Istorijat: Pre Holokausta u Sloveniji je živjelo otprilike 1300 Jevreja - u toj zemlji trenutno živi oko 130 Jevreja.
Potrebne akcije: Slovenija bi trebalo da se pozabavi problemom izuzeća stranih državljana i zaplena iz perioda Holokausta iz nacionalnog zakona o denacionalizaciji, uključujući izuzeće slovenačkih Jevreja koji su pobegli od nacista ili koji su se posle rata odselili u Izrael. Slovenija bi trebalo da obezbedi restituciju ili nadoknadu za jevrejsku imovinu koja nije predmet potraživanja ili je bez naslednika
Ključni nalazi iz izveštaja Privatna imovina
• „Odredbama o restituciji privatne imovine sadržane u Zakonu o denacionalizaciji iz 1991. g
zahteva se da podnosioci zahteva mogu da budu samo lica koja su imala jugoslovensko državljanstvo u vreme oduzimanja imovine i, uz neke izuzetke, uglavnom isključuju imovinu oduzetu pre 1945. "
• „Slovenci koji su emigrirali u Izrael između 1948. i 1950. god., bili su tada pod pritiskom su da se odreknu jugoslovenskog državljanstva i imovine u korist države kao preduslov za napuštanje zemlje.“
• „Kao rezultat toga, preživjeli slovenački Jevreji, žrtve Holokausta i potomci pobijenih uglavnom nisu bili u mogućnosti da iskoriste postupke vraćanja imovine.“
• „Nevladine organizacije i grupe za zaštitu prava izveštavaju da vlada nije postigla dovoljan napredak u rešavanju zahteva vezanih zaperiod Holokausta. Ovi izveštaji dolaze od bivših slovenačkih državljana koji su se morali odreći jugoslovenskog državljanstva kao uslov za emigraciju i preživelih Holokausta iz Jugoslavije, i njihovih naslednika koji se nisu vratili i nisu nikada imali jugoslovensko državljanstvo“
Imovina bez naslednika
• „Većina imovinskih zahteva u vezi Holokausta u zemlji odnosi se na imovinu koja je kategorisana kao imovina bez naslednika za koju u zakonu ne postoji odredba o restituciji ili obeštećenju.“
• „Svetska jevrejska organizacija za restituciju (WJRO) i Ministarstvo pravde dogovorili su se, 2018. godine, da pokrenu zajednički istraživački projekat kako bi se utvrdio obim i vrednost imovine bez naslednika u zemlji. Očekivalo se da istraživački timovi završe studiju do kraja 2019. god. “
Sedište
