U svetu je 27. januara obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kao uspomena na oslobođenje zloglasnog koncentracionog logora Aušvic, u Poljskoj.
Tokom Drugog svetskog rata, od 1940. do 1945. godine, 1,1 milion ljudi, skoro u celini Jevreja, ubijeno je na masovan, industrijski način – gasom i drugim sredstvima, i spaljeno u logoru Aušvic-Birkenau koji su nacisti otvorili na jugu okupirane Poljske. Logor Aušvic je 27. januara 1945. godine oslobodila sovjetska vojska.
U Jerusalimu je prošle nedelje, takođe, obeležena godišnjica na kojoj su prisustvovali svetski lideri među kojima Vladimir Putin, Emanuel Makron, Majk Pens, princ Čarls...
Komemoraciju u Poljskoj je predvodio predsednik Andžej Duda i predsednik Svetskog jevrejskog kongresa Ronald Lauder. Među brojnim zvanicama iz sveta, u Aušvicu je boravio i beogradski rabin, Isak Asiel, koji je za Srbiju Danas, preneo utiske sa komemoracije i govorio o pitanju Holokausta i kulture sećanja.
Boravili ste u Poljskoj, povodom 75. godišnjice oslobođenja zloglasnog koncentracionog logora Aušvic. Kakve utiske nosite sa komemoracije?
- Bio je lep sunčan i veoma hladan dan. Oko 3.000 ljudi se nalazilo u jednom velikom šatoru koji se grejao. Koračali smo podijumom koji je bio podignut nad zemljom, a pred samim ulazom u nekadašnju fabriku smrti jedan deo podijuma je bio providan tako da su se videle šine kojima su vagoni s ljudima dovoženi u logor. Ulaz u logor je bio okupan sunčevom svetlošću. Oko stotinjak preživelih nekadašnjih logoraša je sedelo u prvim redovima. Komemoraciju je otvorio predsednik Poljske, a onda su za govornicu stali preživeli svedoci nepojamnog užasa dana onih, a vremena našeg. Dok su se njihova bolna svedočanstva nizala jedno za drugim, dan se polako gasio i kroz ulaz u logor se videla noć. Svetlost se preselila u reči koje su nekadašnji logoraši sada izgovarali. Jedanaesta Božja zapovesti glasi: "Ne budite ravnodušni", njihova je poruka svetu danas.
Da li smatrate da je svet izvukao pouke i shvatio lekcije Drugog svetskog rata, pogotovo u svetlu jačanja krajnje desnice u Evropi i sve izraženije revizije istorije u postsocijalističkim zemljama?
- Pred ispitom smo. Ukoliko se odupremo ponovnom oživljavanju ondašnjeg ubilačkog narativa mržnje i reviziji istorije onda smo savladali lekciju. Ukoliko ponovo ne budemo ravnodušni kako su nam poručili živi svedoci tog vremena užasa, Jovova pravedna braća po nevinom stradanju.
Šta za Vas lično predstavlja Holokaust i da li mislite da je moguće da se opet ponovi?
- Najveću jevrejsku tragediju od vremena razrušenja Drugog hrama 70. godine nove ere i 2.000 godina progonstva, koje su usledile nakon toga. Nažalost vrlo je moguće da se opet ponovi u nekom drugom obliku. Antisemitizam je bio najdublje ukorenjena i najtrajnija predrasuda zapadne civilizacije. Stoga on može najlakše da se aktivira radi demoralizacije svakog društva. Svet koji je imun na antisemitizam biće svet moralnog integriteta.
Kako Vi i jevrejska zajednica gledate na Nemačku danas? Nemački predsednik, Frank Valter Štajnmajer, izjavio je prošle nedelje u Jerusalimu da bi voleo da kaže da su Nemci naučili iz istorije jednom zauvek, ali da to ipak ne može reći.
- Jevrejska zajednica nema zvaničan stav po tom pitanju. Sreo sam mnogo mladih Nemaca koji su se veoma temeljno suočili sa nacističkom prošlošću Nemačke i to mi uliva veliku nadu. Nisu ovde u pitanju samo Nemci. Čitavo čovečanstvo je pred pitanjem kako prepoznati zlo na vreme i ne dopustiti mu da zavlada. Stoga bi trebalo negovati kulturu sećanja i uvek iznova se suočavati sa avetima nacizma, zbog nas samih, zbog danas i zbog sutra. Svakog dana iznova. Rabi Izrael Špira iz Blužova je rekao da "postoje događaji tako ogromne veličine, da čovek ne treba stalno da ih drži u sećanju, ali ne sme ni da zaboravi na njih. Holokaust je takav događaj".
Da li smatrate da je istinski oproštaj zaista moguć nakon tako nepojmljivih zločina?
- Bio bi moguć kada bismo mogli da zasnujemo naša društva na pravdi, istini i miru. U tome bi ležao oproštaj koji isključivo pripada Bogu. Oproštaj može da nam pruži samo onaj prema kome smo sagrešili, a pošto žrtve Holokausta to više ne mogu oproštaj za zlo Holokausta se više ne može tražiti niti od ljudi niti među ljudima. Pravo da se oprosti nije više u našim rukama. Oproštaj za Holokaust leži u Božjoj milosti.
Eli Vizel je svojevremeno svedočio da je u Aušvicu organizovano suđenje Bogu. Da li je vera uzdrmana nakon nacističkih zločina?
- Aušvic predstavlja krizu vere za mnoge. Suočen sa Aušvicom, čovek je suočen s vrhunskim zlom, ali i s vrhunskim dobrom. Tamo gde je čovekov najdublji pad nalazimo i veliki uzlet. Gubitak vere je bio savim ljudska reakcija u okolnostima logora, ali bilo je i onih koji su dostizali vrhunac ljubavi prema Bogu u mračnom času kada ih je Bog napustio. Pitanje je da li se potvrđivanje vere može učiniti smislenim bez obzira na ćutnju Boga tokom Holokausta. Jedna od preživelih iz Aušvic-Birkenaua je završila svoje sećanje rečima: "Verujem da će ipak mali glas Izraela ostati i nastaviti da objavljuje zakon istine i pravde. Ja sam preživela i sada znam da vatra ne može da ugasi ljudsko srce, a da gas ne može da zaustavi Božji dah".
Sedište
