Popularna društvena mreža „Fejsbuk” zabraniće negiranje Holokausta, što predstavlja veliki zaokret u odnosu na dosadašnji stav kompanije Marka Zakerberga da brani slobodu govora čak i onih koji izvrću činjenice o pogromu Jevreja.
Do kraja godine mreža će usmeravati korisnike koji traže informacije o toj temi na pouzane izvore izvan „Fejsbuka”. Zabrana se ne odnosi na druge genocide (na primer u Ruandi ili nad Jermenima) i neće doneti promene u zemljama poput Francuske, Nemačke i ostalih u kojima se već primenjuje zbog lokalnih zakona. U SAD negiranje Holokausta nije krivično delo.
Zakerberg, osnivač i direktor kalifornijske kompanije koja upravlja mrežom sa 2,4 milijarde korisnika, rekao je pre dve godine u jednom intervjuu da mu je kao Jevrejinu i lično uvredljivo negiranje Holokausta, ali da ne smatra da „Fejsbuk” treba da briše takav sadržaj (osim kada prelazi u govor mržnje), jer ljudi koji ga dele možda nisu zlonamerni, već samo neznalice. Međutim, prekjuče je na svom nalogu napisao da je dugo bio razapet između borbe za slobodu izražavanja i štete koju može da izazove umanjivanje užasa Holokausta. Kaže da je njegov stav o tome „evoluirao” dok je gledao podatke o porastu antisemitskog nasilja, a da evoluira i politika kuće.
„Fejsbuk” je ove godine posebno često menjao pravila o dezinformisanju, prvo zbog pandemije koja je prerasla u infodemiju, nekontrolisano širenje dezinformacija o virusu korona. Paralelno s tim rastao je i pritisak da u izbornoj godini u SAD uklanja govor mržnje i ekstremistički sadržaj. U julu su organizacije boraca za ljudska prava organizovale veliku kampanju bojkota oglašavanja na toj mreži kako bi se sprečilo „profitiranje na mržnji”. U avgustu je mreža zabranila neke antisemitske stereotipe i teorije zavere, a početkom meseca desničarski pokret „Kjuanon”, ali tek pošto je zahvaljujući društvenim mrežama stekao veliku podršku.
U saopštenju o zabrani negiranja Holokausta pominje se novije istraživanje, prema kojem skoro četvrtina odraslih Amerikanaca uzrasta od 18 do 39 godina veruje da je Holokaust mit, govori da su podaci prenaduvani ili da nisu sigurni šta se tačno desilo. „Fejsbuk” se nije izjasnio da li smatra da je i sam doveo do te neupućenosti time što je godinama dozvoljavao da negatori Holokausta šire svoje ideje i da se pojedinci identifikuju kao mrzitelji Jevreja. Pre tri godine se naročito osramotio kada se otkrilo da su korisnike u čijim se nalozima pominju izrazi „mrzitelj Jevreja”, „kako spaliti Jevreje” i „zašto Jevreji vladaju svetom” njegovi algoritmi automatski klasifikovali – ali samo zato da bi olakšali ciljano plasiranje oglasa. Te kategorije su posle otkrića sajta „Pro publika” odmah ukinute.
Novo pooštravanje politike pozdravili su Svetski kongres Jevreja i Američki jevrejski komitet, ali se pitaju zašto je „Fejsbuku” trebalo deset godina da uvaži njihove molbe. Direktoru američke organizacije ADL (Liga protiv klevete) Džonatanu Grinblatu nesvahtljivo je da je „Fejsbuk”, i pored neporecive pretnje od rastućeg antisemitizma i antisemitskog nasilja širom sveta, tvrdoglavo branio slobodu govora negatora Holokausta, iako je u međuvremenu na pozitivan način menjao politiku prema drugim opasnostima. Udruženja Jevreja godinama skupljaju dokaze da negiranje ubistva šest miliona Jevreja i miliona drugih naroda u Drugom svetskom ratu predstavlja deo šire antisemitske strategije.
Kritičari ocenjuju da je novi zaokret potvrdio da Zakerbergova kompanija kasno reaguje na kritiku, da nije učinila dovoljno da spreči širenje mržnje i da je trebalo mnogo vremena da uoči vezu između obmanjujućih informacija na društvenim mrežama, namernog strateškog dezinformisanja i nasilja u stvarnom životu.
„Jutjub” je prošle godine zabranio snimke u kojima se negira Holokaust, svrstavajući ih u govor mržnje. „Fejsbuk” je 2018. zabranio termin „nadmoć belaca” i neonacističke grupe, ali su pokreti koji propagiraju rasnu mržnju procvetali pod drugim imenima. „Beli nacionalizam” i „beli separatizam” su zabranjeni 2019, a „alternativna desnica” je i dalje dozvoljena.
Istraživanje britanskog Centra za analizu radikalne desnice pokazalo je da je ta društvena mreža postala glavna arena za prenošenje ekstremističkih ideja sa margina u glavne tokove.
Izvor: Politika
Sedište
