Deklaracija Međunarodnog foruma o Holokaustu iz Štokholma (ili „Štokholmska deklaracija“) je osnivački dokument Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) kao trajna potvrda posvećenosti zajedničkim principima svih zemalja članica ove Alijanse.
Deklaracija je nastala kao zaključak Međunarodnog foruma o Holokaustu koji je održan u Štokholmu od 27. do 29. januara 2000. godine na inicijativu bivšeg švedskog premijera Gorana Persona. Forumu su prisustvovali predstavnici 46 vlada, uključujući 23 šefa država ili vlada i 14 potpredsednika vlada ili ministara.
Njihova vizija je ostala ista, nepromenjena tokom svih godina koje su usledile, što potvrđuje da je vrednost ove deklaracije univerzalna i trajna.
Članice Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust posvećene su Štokholmskoj deklaraciji Međunarodnog foruma o Holokaustu koja glasi:
1. Holokaust (Shoah) je iz temelja potresao osnove civilizacije. Karakteristike Holokausta kao jedinstvene pojave uvijek će imati univerzalno značenje. Pola veka kasnije, to je i dalje događaj koji nam je vremenski dovoljno blizu da preživeli mogu da svedoče o strahotama koje su pogodile jevrejski narod. I užasne patnje miliona drugih žrtava nacizma takođe su ostavile neizbrisiv ožiljak širom Evrope.
2. Ogromne razmere Holokausta, kojeg su isplanirali i sproveli nacisti, moraju se zauvijek urezati u naše kolektivno pamćenje. Nesebična požrtvovanost onih koji su se suprotstavili nacistima te ponekad dali vlastiti život da zaštite ili spasu žrtve Holokausta, takođe nam mora ostati zapisana u srcima. Razmere te strahote i uzvišenost njihovog herojstva mogu nam poslužiti kao merilo da shvatimo ljudski potencijal za činjenje zla i dobra.
3. Čovečanstvo i dalje nosi ožiljke genocida, etničkog čišćenja, rasizma, antisemitizma i ksenofobije i međunarodna zajednica ima veliku odgovornost u sprečavanju tih zala. Zajedno moramo braniti strašnu istinu o Holokaustu pred onima koji je negiraju. Moramo ojačati moralnu obavezu naših naroda i političku obavezu naših vlada da budućim generacijama pruže mogućnost da shvate uzroke Holokausta i duboko razmišljaju o njegovim posledicama.
4. Dajemo reč da ćemo pojačati napore na promovisanju obrazovanja, sećanja i istraživanja o Holokaustu, kako u zemljama koje su već učinile mnogo, tako i u onima koje se odluče da se pridruže našim naporima.
5. Zajednički se obavezujemo da ćemo podsticati proučavanje Holokausta u svim njegovim dimenzijama. Promovisaćemo obrazovanje o Holokaustu u našim školama, na univerzitetima i u zajednicama i podsticati ga i u drugim institucijama.
6. Zajednički se obavezujemo da ćemo održavati komemoracije žrtvama Holokausta i odavati počast onima koji su mu se suprotstavili. Podržavaćemo u svojim zemljama primerene načine sećanja na Holokaust, uključujući obeležavanje Dana sjećanja na žrtve Holokausta.
7. Zajednički se obavezujemo da ćemo rasvetliti još uvek skrivene tajne Holokausta. Preduzimaćemo sve potrebne korake da se omogući otvaranje arhiva, tako da svi dokumenti koji se odnose na Holokaust budu dostupni istraživačima.
8. Potrebno je da ova, prva velika međunarodna konferencija u novom milenijumu, objavi svoju posvećenost tome da posadi seme bolje budućnosti u zemljište gorke prošlosti. Saosećamo sa patnjama žrtava i nalazimo nadahnuće u njihovoj borbi. Naša obveza mora biti sećanje na preminule žrtve, poštovanje preživelih koji su još uvijek među nama, i potvrđivanje zajedničkih težnji čovečanstva za međusobnim razumevanjem i pravdom.
Sedište
