U noći između 12. i 13. marta 1943. godine bugarski fašistički okupator na silu i najbrutalniji način izveo je iz kuća i uhapsio 178 Jevreja Piroćanaca, i transportovao u logor smrti, odakle se niko nije vratio. Grad Pirot neguje sećanje na veliki progron svojih sugrađana Jevreja, i svake godine na prigodan način obeležava taj dan. Predstavnici Uprave grada, Pirotskog upravnog okruga, Jevrejske opštine Niš, Gradskog odbora SUBNOR-a, Društva za negovanje oslobodilačkih ratova do 1920. godine, Centra Ministarstva odbrane Republike Srbije Pirot, Policijske uprave Pirot i pojedinih političkih stranaka u gradu minutom ćutanja i polaganjem cveća odali su počast nevinim žrtvama.

U ime Uprave grada Pirota prisutne je pozdravio zemenik gradonačelnika, Miloš Colić, ukazavši, pored ostalog, na značaj sećanja na žrtve jedne iskrivljene ideologije i negovanja kulta različitosti između država i naroda.

“Jedino na taj način možemo da stvorimo imunitet protiv iskrivljenih ideologija, ideoloških inženjeringa koji su odveli Evropu i pola sveta u Drugi svetski rat, a kojih nažalost i dalje ima. U ime Uprave grada smatram da treba svake godine da obeležavamo ovaj dan kako bi podsećali da se ovakve stvari ne bi dešavale. U svoje lično ime izražavam zadovoljstvo što ceo svoj život živim u Jevrejskoj ulici i sa ponosom saopštavam svoju adresu, i nadam se da će i moja deca i deca ostalih građana iz ove Ulice to činiti. Opet ću reći, jedini način da se ne ponavljaju ovakvi zločini jeste da ih stalno pominjemo i ne zaboravljamo”.

Javni čas iz istorije održao je istoričar, profesor pirotske Gimnazije, Davor Lazarević. On je podsetio na okupaciju fašističke Bugarske i kaže da je ovaj događaj nešto posebno, naziva se imenom holokaust i obeležio je istoriju Evrope od 1935. do 1945. godine.

“Ovo slobodno možemo nazvati pirotskom kristalnom noći. To je trenutak kada je bugarska okupaciona vlast, podređena nacističkim ideologijama i nacističkoj zamisli o konačnom rešenju jevrejskog pitanja, donela odluku o deportaciji i izručivanju stravičnoj mašineriji nacističkog pakla 158 pirotskih Jevreja i dvadesetak Jevreja koji su živeli ovde, a doseljeni su iz Sofije. Po ugledu na naciste, progon Jevreja u Pirotu počeo je mnogo pre 12. marta. Počeo je još 1941. godine donošenjem prvih diskriminišućih zakona o zaštiti države u Bugarskoj koji su podrazumevali oduzimanje osnovnih građanskih prava jevrejskoj populaciji, a 1942. godine počinje njihov progon tako što su etiketirani i prinuđeni da nose žute trake. Kulminacija svega toga desila se te kobne noći kada su pohapšeni i odvedeni u Sokolanu pirotske Gimnazije, gde su proveli nedelju dana, a onda su 19. marta deportovani najpre do Sofije, zatim bugarske luke Lom na Dunavu, brodom do Beča i poslednje stanice zloglasnog logora Treblinka, odakle se niko živ nije vratio”.

Te tragične noći 1943. spašeno je samo nekoliko jevrejske dece zahvaljujući požrtvovanim Piroćancima koji su ih skrivali i pomogli da prežive. Sećanje na pirotske Jevreje je ostalo kao jedan kolektivni pečat u svesti Piroćanaca, jer je u pitanju zajednica koja je vekovima bila prisutna u Pirotu, gradila, sudelovala u svim segmentima društva i ostavila iz sebe bogato kulturno, istorijsko i svako drugo nasleđe, tako da je dužnost da se kultura sećanja neguje i prenosi mlađima, dodao je Lazarević.

Predsednica Jevrejske opštine Niš, Jasna Ćirić, u ime Saveza jevrejskih opština Srbije i svoje opština zahvalila je gradu Pirotu koji jedini, južno i istočno od Beograda, neguje sećanje na svoje sugrađane Jevreje, i da će doživotno biti zahvalna gradu Pirotu na tome.

Izvor za tekst i fotografiju: Pirot.rs