Kneginje Ljubice 14, 11000 Beograd

Centralna kula na Starom sajmištu biće obnovljena do kraja 2023. godine
15.8.2022.

Centralna kula koja se nalazi u okviru Memorijalnog centra „Staro sajmište” u Beogradu biće u potpunosti rekonstruisana do kraja naredne godine, najavljeno je na konferenciji za novinare održanoj na ovom istorijskom lokalitetu. Zbog armature i betona koji se nalaze u izuzetno lošem stanju ona će morati da bude uklonjena, objasnila je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Olivera Vučković.

– Ali koristeći mere konzervacije, restauracije, sanacije i adaptacije toranj ćemo vratiti u potpunosti prema originalnom projektu. Kada za nekoliko dana tornja ne bude bilo, znajte da mi ne uništavamo kulturno nasleđe, već da radimo prema projektu onako kako nalažu pravila struke. Takođe, Centralna kula će imati i panoramski lift koji neće narušiti prvobitni izgled – rekla je okupljenim novinarima Olivera Vučković, predstavljajući prvu fazu rekonstrukcije simbola Starog sajmišta, mesta na kojem su se sudarali život i smrt.

Nakon Centralne kule na red za obnovu dolaze Italijanski paviljon i Paviljon Nikole Spasića, a plan je da budu rekonstruisane sve zgrade nekadašnjeg Sajma. Kompleks koji je izgrađen tridesetih godina prošlog veka kao ekonomska slika mlade države Kraljevine Jugoslavije, po izbijanju Drugog svetskog rata je postao logor u kojem je Gestapo zatočio oko 39.000 zatvorenika, a likvidirao oko 17.000.

– U vreme Gestapo logora kula je bila slika užasa koji se ovde događao. Sada će ona biti centralna figura sećanja na to vreme. Tu će biti centralni izložbeni prostor u okviru memorijalnog centra i neće biti zaboravljene ni druge istorijske namene ovog mesta: od sajma, preko logora, do umetničkih ateljea u kojima su stvarali brojni značajni umetnici – kazala je Krinka Vidaković Perov, v. d. direktorke memorijalnog centra.

Iako je Staro sajmište još 1987. proglašeno za spomenik kulture, u stvarnosti ovaj kompleks je bio potpuno zapušten. Bespravna useljenja, problemi s nelegalnim korišćenjem struje do aljkavosti administracije – tako je u katastru Centralna kula bila upisana kao prizemna zgrada. Usvajanjem Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište” 2020. godine imovina je preneta na državu.

– Budući da u ovom kompleksu i dalje žive neke porodice, što legalno, što bespravno, imovinsko pitanje će biti pravno rešeno. Zakon omogućava eksproprijaciju, ali još se ne zna da li će to pravo biti iskorišćeno. Grad ne može da onima koji tu žive bespravno obezbedi smeštaj – nabrojala je Krinka Vidaković Perov probleme s kojima se još suočavaju.

Pre nego što je postalo mesto stradanja Srba, Jevreja i Roma, 1937. godine srpski industrijalci, trgovci i beogradska opština podigli su Prvi beogradski sajam. Ova izgradnja bila je prvi iskorak Beograda na drugu obalu Save i smatra se otvaranjem puta budućim graditeljima Novog Beograda. Kako podseća Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda u svojoj publikaciji „Staro sajmište – logor Gestapoa”, u okviru kompleksa državne paviljone izgradili su Italija, Čehoslovačka, Rumunija, Mađarska, Turska i Nemačka, kao i holandska firma „Filips”, Zadužbina Nikole Spasića, Upravna zgrada sajma i niz drugih privatnih paviljona. Prvi sajam otvoren je 11. septembra 1937. godine, a sve do 1941. organizovani su prolećni i jesenji sajmovi svih grana privrede, ali i izložbe automobila, vazduhoplovstva, zanatstva, sajmovi knjiga, sportske manifestacije, izložbe, koncerti, kongresi… Baš tu emitovan je i prvi televizijski program na Balkanu.

Po izbijanju Drugog svetskog rata ogledalo napretka i boljeg života postalo je mesto stravičnog stradanja. U kompleksu Sajma decembra 1941. godine Gestapo je formirao koncentracioni logor – Jevrejski logor Zemun, koji je teritorijalno pripadao Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH). Tako je sajamski kompleks pretvoren u smeštaj logoraša, paviljon za mučenje i vešanje, mrtvačnicu, upravu logora, a ceo kompleks je ograđen bodljikavom žicom. Za svega pet meseci, koliko je logor postojao, stradalo je preko 6.000 Jevreja, nakon čega je Srbija proglašena za „očišćenu od Jevreja”, a kamion poznat pod nazivom dušegupka vraćen u Berlin.

Nakon pogubljenja Jevreja od maja 1942. do jula 1944. logor na Sajmištu je postao stratište zarobljenih partizanskih i četničkih boraca, kao i civila uhvaćenih na području ratnih dejstava. Kroz Prihvatni logor Zemun, kako je glasio nov naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno je oko 11.000. Logor je teško stradao u bombardovanju 1944, kada su porušeni mnogi paviljoni, nakon čega je rasformiran. Zvanično je zatvoren u drugoj polovini 1944, a zatočenici su transportovani u manji logor u Vinkovcima.

Po oslobođenju Beograda doneta je odluka o podizanju Novog Beograda, pa su očuvani paviljoni postali smeštaj omladinskih radnih brigada. Njihovim odlaskom u Centralnu kulu, Italijanski i Čehoslovački paviljon naselili su umetnici Udruženja likovnih umetnika Srbije. Tako je ovo mesto smrti ponovo postalo mesto života u kojem su rođene mnoge avangardne ideje i stvorena značajna dela savremene srpske i jugoslovenske umetnosti.

Izvor: Politika


Tagovi

Rezultati 66. nagradnog konkursa Saveza za 2022. godinu

Žiri 66. nagradnog konkursa Saveza JO Srbije za 2022. godinu, koji su činili istoričar prof. dr Milan Ristović, književnik Filip David i književni ...

DETALJNIJE
Obeležen Dan primirja: Polaganje venaca kraj Spomenika poginulim jevrejskim ratnicima

Povodom Dana primirja, 11. novembra na Jevrejskom groblju u Beogradu održana je Ceremonija polaganja venaca kraj Spomenika poginulim jevrejskim rat...

DETALJNIJE
VAJERA 5783: Obraćanje rabina (VIDEO)

Poslušajte ovonedeljno obraćanje rabina na temu VAJERA. Obraćanje možete pogledati u sledećem videu. ...

DETALJNIJE
Obeležen Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma

Povodom obеlеžavanja Mеđunarodnog dana borbе protiv fašizma i antisеmitizma, na Mеmorijalnom koncеrtu u Narodnom pozorištu, ministar ...

DETALJNIJE