Vera i tradicija

Davanje imena jevrejskom detetu je najdublji duhovni trenutak. Mudraci kažu da je davanje imena bebi trasiranje njenog karaktera, njene osobitosti i životnog puta. Jer na početku života dajemo ime, a na kraju života „dobro ime“ je sve što nosimo sa sobom. (videti Talmud - Brachot 7b; Arizal - Sha'ar HaGilgulim 24b)
Dalje, Talmud nam kaže da roditelji dobijaju jednu šezdesetinu proročanstva kada biraju ime. Anđeo dolazi roditeljima i šapne im jevrejsko ime koje će nova beba otelotvoriti.
Ipak, izgleda da ovo još uvek ne pomaže roditeljima da se ne muče oko toga koje ime će odabrati!
Pa kako da odaberemo ime? I zašto se očevo ime tradicionalno ne daje sinu - npr. Jacob Cohen Jr., Isaac Levi III? Da li dečak može dobiti ime  po ženskom rođaku? Može li se ime objaviti pre Brisa (sklapanja saveza sa Bogom  - obrezivanja)

Jevrejski običaji  
Davanje imena jevrejskoj bebi nije samo izraz onoga što se nadamo da će ona biti, već i toga odakle ona potiče. Jevreji Aškenazi imaju običaj da imenuju dete po rođaku koji je preminuo. Ovo se radi da bi se održali u životu  ime i  sećanje na tu osobu  i da bi se na metafizički način stvorila veza između duše bebe i preminulog rođaka. To je velika čast za pokojnika, jer njegova duša može postići uzvišenje i na osnovu dobrih dela svog mladog imenjaka. Istovremeno, dete može biti inspirisano dobrim osobinama pokojnika - i uspostaviti duboku vezu sa prošlošću. (Noam Elimelech - Bamidbar). Ime stvara metafizičku vezu između bebe i preminulog rođaka.
A šta ako biste želeli da detetu date  ime rođaka koji je preminuo, ali jedan drugi, živi rođak već nosi to ime? U tom slučaju, ako je živi rođak usko povezan sa bebom - roditelj, baka, deka ili brat/sestra - onda ne bi trebalo da koristite to ime. U svim drugim slučajevima to ime bi i dalje bilo prihvatljivo..Jevreji Sefardi takođe daju imena deci po rođacima koji su još uvek živi. Ovaj običaj  potiče iz Talmuda, koji beleži  da je dete nazvano po rabinu Natanu dok je on još bio živ. (Šabat 134a).
Neki po običaju biraju ime na osnovu jevrejskog praznika koji se podudara sa rođenjem. Na primer, beba rođena u vreme Purima mogla bi se zvati Ester ili Mordekaj. Devojčica rođena na Šavuot mogla bi se zvati Rut, a dete rođeno na Tiša Beav, jevrejski dan žalosti, moglo bi da dobije ime Menahem ili Nehama.
Slično tome, imena se ponekad biraju iz dela Tore koji odgovara nedelji rođenja. Mnoga imena i događaji pominju se u svakom delu Tore, nudeći duhovnu vezu između bebe i određenog biblijskog lika.

Dublje značenje
Na hebrejskom, ime nije samo podesan skup slova. Umesto toga, ime otkriva svoje suštinske karakteristike. Midraš (Postanje Raba 17: 4) kaže nam da je prvi čovek Adam proučio suštinu svakog stvorenja i imenovao ga u skladu s tim. Magarca, na primer, karakteriše nošenje teških fizičkih tereta. Dakle, na hebrejskom je magarac nazvan chamor - od istog korena kao chomer, što znači materijalizam. (Uporedite ovo sa engleskim jezikom, gde reč „magarac“ ne otkriva mnogo o suštini magarca!)
Ista ideja primenjuje  se i na imena ljudi. Na primer, Lea je svog četvrtog sina nazvala Juda (na hebrejskom Jehuda). Ova reč potiče od istog korena kao i reč „hvala“. Ta slova se takođe mogu preurediti tako da se njima ispiše sveto ime Božije. Značaj je u tome što je Lea želela da izrazi posebnu „zahvalnost Bogu“. (Postanje 29:35)
Izaberite ime koje će imati pozitivan efekat, jer se osoba koja ga nosi neprestano podseća na njegovo značenje.
Važno je odabrati ime koje će imati pozitivan efekat, jer se svaki put kada se koristi, osoba koja ga nosi se  podseća na njegovo značenje (Midrash Tanchuma - Ha'Azinu 7). Osobu koja se zove Juda ovo ime neprestano se podseća na to koliko zahvalnosti trebamo imati prema Bogu! Ester, junakinja purimske priče, ime je koje potiče od reči „skriven“. Za Ester se znalo da je veoma lepa žena (izabrana je da bude  kraljica), ali ma koliko bila lepa spolja, njene skrivene unutrašnje osobine bile su još lepše.
Još jedan primer je popularno ime „Ari“, hebrejski za lava. U jevrejskoj literaturi, lav je simbol za sposobnog čoveka, nekoga ko uvek nađe priliku da učini micvu i sa žarom se tome posveti (vidi Kodeks jevrejskog zakona O.C. 1)
Naravno, ima i loših imena. Nećete želeti da odaberete ime „Nimrod“, jer samo ime znači „pobuna“. A u biblijska vremena, vladar Nimrod bacio je Avrama u vrelu peć kao čin pobune protiv Boga. Ako želite da muškom detetu date  ime po nekoj ženi, pokušajte da sačuvate što više slova njenog imena. Na primer, Dina može biti postati  Dan, a Braha,  Baruh.

Još smernica
Dobra je ideja dati detetu hebrejsko ime koje postoji i  na engleskom jeziku - npr. Miriam, David, Sarah, Noah, Rachel. Na ovaj način vaše dete ne samo da će imati hebrejsko ime, već će ga i koristiti! Ovo može biti važna prepreka protiv asimilacije; Midraš (Bamidbar Raba 20:21) kaže da je jevrejski narod spašen iz Egipta delimično zbog zasluge što je zadržao svoja jevrejska imena. Kao dete, imao sam jednog ujaka koji me uvek zvao mojim jevrejskim imenom („Shraga“ što znači sveća), kao stalni podsetnik da održavam svoj jevrejski identitet.

Jevrejski narod  je spašen iz Egipta delimično zbog zasluge koju je stekao time što je zadržao svoja jevrejska imena.
Postoji nedoumica oko toga da li koristiti ime osobe koja je umrla u mladosti ili koja je umrla neprirodnom smrću. Ovo kolebanje potiče iz straha da se nesreća, duhovno, ne prenese na novog nosioca imena. Iako je „rano umiranje" relativan pojam, Rabin Moše Fajnštajn nudi neke smernice:
Ako je osoba umrla prirodnom smrću i ostavila decu, to se ne smatra „lošom srećom“ što bi sprečilo upotrebu njenog imena. I prorok Šemuel i kralj Solomon umrli su  „mladi“ sa 52 godine, ali njihova imena Jevreji po tradiciji koriste još od davnina. Međutim, ako je osoba umrla neprirodnom smrću, onda Rabi Fajnštajn predlaže da se to ime promeni. Možda baš iz tog razloga, mnogi Jevreji kada daju ime svojoj deci po proroku Isaiji - koji je ubijen - izostavljaju poslednje slovo njegovog imena (na hebrejskom, Ješaja (Yeshaya) umesto Ješijahu (Yeshiyahu). (Yam Shel Shlomo - Gittin 4:30)
Rabin Jakov Kamenecki (Yaakov Kamenetzky) smatrao je 60. godinu linijom razdvajanja  između mladosti  i starosti. Talmud (Moed Katan 28a) navodi da je rabin Josif  priredio zabavu kada je navršio 60 godina, slaveći početak svoje dugovečnosti.
Suprotno opštem verovanju, nije zabranjeno objaviti ime bebe pre njegovog Brisa. U metafizičkom smislu, međutim, dete zapravo ne „prima“ svoje ime sve do samog Brisa. Ovo se zasniva na činjenici da je Bog promenio Avramovo ime tek kad se ovaj podvrgao Brisu - u 99. godini (Postanje 17:15). Takođe, dečak tek sa Brisom prima  punu meru svoje duše, a osoba ne može biti istinski „imenovana“ dok ne postigne tu celovitost (videti: Zohar - Lech Lecha 93a, Ta'amei Minhagim 929).

Svaka zvezda je jedno ime

Kao što su Rabi Baruh i Mikal Finkelštajn (Baruch & Michal Finkelstein) opisali u knjizi „Devet divnih meseci - B'Sha'ah Tovah“ (izdavač: Feldheim Publishers): Kralj David je u Psalmima (147: 4) napisao: „On broji  zvezde; i svakoj daje ime“. Od početka vremena, zvezde zaokupljaju maštu čovečanstva. One čuvaju tajne stvaranja i budućnosti. One su putokaz za navigatora, izazov za astronoma i simbol potrage za istraživača.
Te svetlucave  svetiljke u beskrajnoj tami izgledaju tako sitno, ali mi znamo da nisu. Njihov broj dostiže beskonačnost, ali su sve posebne za Boga i „On svakoj daje ime“. Svaka ima svoju jedinstvenu svrhu, i ne postoje dve potpuno iste zvezde.
Tora često upoređuje jevrejski narod sa zvezdama (Postanje 15: 5). Jer kao što zvezde uklanjaju noćnu tamu, tako i jevrejski narod osvetljava tamu sveta istinom Tore. Baš kao što zvezde vode putnike na njihovom putu, jevrejski narod daje moralni i etički smer čovečanstvu. Dok zvezde čuvaju tajne budućnosti, svetska istorija se vrti oko jevrejskog naroda, vodeći neumitno do konačnog iskupljenja.
Baš kao što se masivne zvezde čine majušnim, tako i jevrejski narod deluje beznačajno u poređenju sa svetskom populacijom koja se broji na milijarde. Ipak, postoji temeljno razumevanje snage i ogromnog potencijala jevrejskog naroda.
Svaki Jevrejin ima svoju jedinstvenu ulogu. Svaki Jevrejin sija drugačijom svetlošću. Bog daje imena svim zvezdama, jer su mu one drage, a On učestvuje i u davanju imena svakom Jevrejinu. Poput zvezda, ni dve jevrejske duše nisu potpuno iste. Svaki Jevrejin ima svoju jedinstvenu ulogu i posebnu micvu u kojoj se ističe. Svaki Jevrejin sija drugačijom svetlošću.
U danima iskupljenja, ljubav Božja prema Njegovoj deci biće sve jasnija. Kao što čitamo u haftari svake godine posle Tiša Beav: „Podignite gore oči svoje i zapitajte se. Ko je to stvorio [zvezde]? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svakog po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moći ni jedan neće nedostajati“(Isaija 40:26). Pri konačnom iskupljenju, svaki Jevrejin će se vratiti u Jerusalim - „i ni jedan neće nedostajati“. Svaki će se ponovo izbrojati i svakom će Bog dati ime.