Hayim Leiter, mohel iz Izraela koji je nedavno posetio Beograd zbog Brit mila, u svom blogu objavljenom na sajtu Jerusalem post podelio je utiske o putovanju, situaciji u zajednici kao i o upoznavanju sa rabinom Isakom Asielom. Blog prenosimo u celosti:
Moja priča o putovanju u Beograd počela je pre nekoliko nedelja kada sam tokom svog boravka u Filadelfiji primetio propušten poziv na telefonu. Odmah sam pozvao broj, javila se žena koja mi je objasnila da zove iz Srbije i da me je kontaktirao njen suprug, Vrhovni Rabin Srbije, Isak Asiel u vezi sa održavanjem Brit mila u Beogradu. Bio sam zbunjen jer mi se na telefonu prikazivao pozivni broj iz Filadelfije. Tokom razgovora, objasnila mi je da imaju namensku liniju kao i da je ona iz mog rodnog grada. Nakon prijatnog razgovora dogovorili smo se da se Brit mila održi u nedelju.
Kum malog Davida Aron Albahari i Hayim Leiter, mohel iz Izraela
Putovanje je počelo sa aerodroma Ben Gurion odakle sam leteo avionom aviokompanije “Pegasus airlines” sa konekcijom preko Istanbula - jednog od mesta koje trenutno nije na vrhu moje liste.
Čitavo putovanje sam proveo noseći bejzbolsku kapu iz straha od nevolja koje bih mogao imati ako bih svoju versku pripadnost pokazao javno. Dok sam čekao sledeći let, gospodin koji je sedeo pored mene zatražio je pomoć pri spajanju njegovog tableta na internet. Delovao je kao drag čovek. Otvorivši aktovku, učinilo mi se da gospodin ima predmete koji se koriste za obrezivanje. Da li bi on mogao biti mohel koji isto putuje u drugu zemlju da izvrši obrezivanje po obredu njihove vere? Pitao sam ga.
Ispostavilo se da Mansour, moj novi prijatelj, nije bio mohel, ali je naš razgovor svakako bio veoma zanimljiv.
Rođen je u Iranu pre 70 godina, a jedno vreme pre nego što je emigrirao u Beč je proveo u zatvoru. Nikad nisam saznao šta je po profesiji ali mi je rekao da putuje u Iran kako bi učestvovao u biciklističkoj vožnji dugoj 2000 kilometara. U šali me je pitao da li želim da mu se pridružim. Ljubazno sam mu se zahvalio i rekao mu kako putujem iz Tel Aviva.
U sledećih nekoliko minuta razgovarali smo o religiji i filozofiji na njegovom lošem engleskom i mom nepostojećem nemačkom jeziku.
Rekao mi je da u Iranu nema više toliko različitih religija i da je to dobra stvar. Rekao je "Vi ste Jevrejin, u svetu ima hrišćana i muslimana, i svi vi ste jednaki”. Nisam mogao da poverujem da je to izgovorio ali sam se u potpunosti složio.
Vreme koje sam proveo u Beogradu bilo je otrežnjujuće. Brit mila je održana u jedinoj sinagogi koja je u Beogradu opstala posle rata. Rabin iz zajednice rođen je u Srbiji i rukopoložen je za rabina u Yeshivat Har Etzion in Israel, koji je od mesta gde sam ja rukopoložen bio udaljen samo ulicu.
Rabin Asiel je šohet i obredni pisar svetih spisa što me podstaklo da mu kažem da smo nas dvojica posebni u jevrejskoj tradiciji. Tri veštine koje odlikuju učenu osobu su šehita, sofrut i milah tako da ako kombinujete nas dvojicu, zajedno se prilično visoko kotiramo na listi.
Ali stvari u Srbiji nisu tako jednostavne. Postoji velika napetost, kako unutar tako i izvan jevrejske zajednice. Budućnost je neizvesna. Na rabina Isaela su jednom pucali, a ako uzmemo u obzir njegovu vodeću ulogu u zajednici, mogućnost da se ovako nešto ponovo desi je velika.
Kum malog Davida Aron Albahari i Hayim Leiter, mohel iz Izraela
Moj kratak boravak u Beogradu me je podsetio na nekoliko stvari koje sam oduvek znao – prvo da je pravi judaizam u Galutu (van Izraela). Uzmimo primer kašruta, znate li koliko je teško da tokom posete Jerusalimu izaberete u koji ćete od 50 restorana otići. Najveći izazov je kada zbog kašruta ne možete otići ni u jedan restoran.
U Beogradu, porodica Asiel obezbeđuje sve za svoju zajednicu, pored ritualnih potreba, oni obezbeđuju i posluženje iz svoje kuhinje za sve događaje. Može se reći da su oni “pravi jevrejski centar” sa punom uslugom. Bio sam zaprepašćen. Rabin Asiel i njegova porodica zaista "održavaju temelje tvrđave" za sve Jevreje u Srbiji.
Koliko god se osećali ugroženim u Izraelu od naših komšija, vreme koje sam proveo u Beogradu me je podsetilo da za Jevrejina ne postoji bezbedno mesto. Molim se da grešim.
Kum malog Davida Aron Albahari i Hayim Leiter, mohel iz Izraela
Kada sam se nakon 24-časovnog putovanja vratio na aerodrom Ben Gurion, činilo mi se kao da sam mesecima bio odsutan, a to nije bilo samo zbog dugog putovanja. Osećajući se kao kod kuće, siguran u zemlji koja dozvoljava svim vernicima bez izuzetaka da se slobodno izražavaju, učinio sam ono što sam uradio prvi put kad sam posetio Izrael. Iskoračio sam iz aviona i poljubio sveto tlo naše domovine.
Čak i ako ne možemo svi da budemo ovde, nadam se da Izrael daje snagu porodicama kao što je Asiel da nastave da rade svoje svete poslove na četiri ugla zemlje. Neka ih Bog brzo vrati kući još za naših života.
Sedište
