Šavuot je jedan od najstarijih i najzanimljivijih praznika koji doslovno znači sedmice, praznik sedmica koji se slavi po isteku sedme nedelje nakon Pesaha.
Ove godine počinje u subotu uveče 4. juna i praznuje se do ponedeljka uveče 6. juna.
Na ovaj dan, šestoga dana meseca Sivana, pre više od 3.300 godina, 600.000 punoletnih muškaraca Jevreja prisustvovalo je davanju Tore na Sinaju, zbog čega se ovaj praznik naziva još i “zman matan Toratenu” (“vreme davanja naše Tore”).
Kako upravo u ovo doba godine pada i žetva ovaj praznik naziva se i praznikom žetve (Hag (h)a-kacir). U Izraelu Šavout se slavi jedan dan - a u dijaspori dva.
Kako slavimo Šavout?
U davna vremena na Šavuot bi se prinosile u Sveti hram dve štruce pšeničnog hleba, a ljudi bi takođe donosili i bikurim, njihove prve i najkvalitetnije plodove.
U današnje vreme, praznik počinje paljenjem sveća - devojke i žene pale sveće na početku prve i druge večeri praznika a takođe je običaj prvu noć provesti budan izučavajući Toru.
Svi muškarci i žene prvog dana praznika odlaze u sinagogu kako bi slušali čitanje Deset zapovesti. Na Šavout se jedu mlečni obroci (jer se Tora u „Pesmi nad pesmama“ poredi sa medom i mlekom) pa se na stolu neretko mogu naći palačinke, pite i druga slična jela pravljena sa mlekom i sirom. Drugog dana Šavuota čita se molitva sećanja Yizkor. U mnogim zajednicama se tokom jutarnje službe čita knjiga o Rut i ukrašavaju se domovi i sinagoge cvećem i biljkama. Šavuot je praznik tokom kojeg se između ostalog ne koriste elektronski uređaji i tokom kojeg se ne piše.
Hag Šavuot Sameah!
Sedište
