Postoje razni specifični običaji kada je proslava Hanuke u pitanju. Svi oni doprinose da se adekvatno obeleži ovaj važan praznik slobode i svetlosti.
Kuba
Prilikom kuvanja Kubanci koriste plantein – vrstu banane. Upotrebljavaju je na sličan način kao što druge kulture tritiraju krompir, dakle kuvaju, peku i prže. Zato nije iznenađenje da kubanski Jevreji koriste prženi plantein u jelima koje spremaju za Hanuku.
Sirija
Jevreji iz Alepa bili su potomci Sefarda proteranih iz Španije 1492. Kada su konačno pronašli sigurno utočište u Siriji, zakleli su se da će u znak zahvalnosti zapaliti dodatni šamaš (pomoćna sveća) na Hanuku. Današnja Sirija je mnogo drugačija zemlja. Ove Hanuke razmislite o usvajanju sirijske jevrejske tradicije paljenja dodatnog shamash-a u znak solidarnosti sa izbeglicama koje su pobegle iz Sirije u potrazi za skloništem i mirom.
Francuska
U Avinjonu na jugu Francuske, regiji poznatoj po proizvodnji vina, običaj je da se na Šabat, koji pada za vreme Hanuke, otvori nova flaša ili bačva vina. Nakon Havdale (obred vezan za Šabat), Jevreji bi posećivali komšiluk, degustirali vina i nazdravljali prazniku. Ovo je odličan način da se izgradi zajednica i da se praznik proslavi sa porodicom i prijateljima.
Meksiko
Na španskom jeziku Hanuka se naziva Januca ili Lucenarias – gozba svetlosti. Deca u Meskiku tada praktikuju igru toma toda. U pitanju je čigra koja ima šest strana, a ne četiri kao što to obično biva. Ponekad se pojavi i pinjata u obliku čigre za pravu multikulturalnu proslavu.
Italija
Prilikom obeležavanja Tiša Beava, u Italiji se sačuva sveća nakon čitanja, a onda se ta ista sveća koristi tokom Hanuke. Na taj način, uz pomoć svetla, tužan Tiša Beav povezuje se sa radosnom Hanukom.
Kurdistan
Kurdski Jevreji nekada su poštovali dva specifična običaja za Hanuku. Prvi se vezivao za ritual u kom se deca zatvore u sobu, a roditelji im moraju dati novčiće kako bi ih motivisali da izađu. Drugi se odnosi na hanukiju. Naime, pošto su mogi bili siromašni da bi sebi mogli priuštiti ovaj svećnjak, svećice su palili tako što bi u ljusku od jajeta stavili fitilj i usuli ulje.
Maroko
Jevreji u Maroku slavlje sa osmog dana prenose i na deveti. Tada deca idu od kuće do kuće i sakupljaju preostale sveće od Hanuke. Od njih zatim zapale jednu veću vatricu, a preskakanje iste donosi sreću. Veruje se da će tim preskakanjem, na primer, usamljene žene naći partnera, a udate zatrudneti.
Izrael
Hanuka je praznik koji ne postavlja ograničenja za razliku od nekih drugih. Tako se bez problema ide u kupovinu i koristi javni prevoz. Svi su vidno veseli, i to ne samo zbog sufganijot (praznična krofna), već zato što svaki grad slavi u velikoj solidarnosti i veselju.
Tunis
Sedmi dan Hanuke u Tunisu je postao praznik za sebe. U pitanju je Chag haBenot kada se slave žene i devojčice, u znak sećanja na znamenite ženske ličnosti koje su uticale na istoriju Jevreja. Tog dana žene ne moraju da rade, posećuju jedna drugu, i uživaju u poslasticama kao što su krofne i medeni kolači.
Sedište
