Kultura

Tila Dirije (1880-1971), berlinska pozorišna zvezda, često se pominje kao "ključarka izgubljenog arhiva Dijane Budisavljević". Ova glumica, provela je ratne godine 1941-45. u Zagrebu, tačnije u Jurjevskoj 27. Na toj adresi, kao i na Jurjevskom groblju u blizini, zakopavala je poruke u boci, po koje su dolazili kuriri i odnosili „u šumu", partizanima. Takođe, poznato je da je pored poruka slala i hranu, odeću, lekove. U priručnim posudama se veruje da je sačuvala i kopiju arhiva Dijane Budisavljević, sa imenima srpske i jevrejske dece spasene iz ustaških logora.

Kao što je poznato, komunisti su 1945. zaplenili Dijaninu arhivu, zajedno sa kopijom, jedinom za koju su znali. Navodno je postojala još jedna, za svaki slučaj kopirana arhiva, i taj backup Tila je zakopala oko Jurjevske 27. Da li je još tamo? I ako jeste, da li je to onaj izgubljen Dijanin arhiv? Po zagrebačkim izvorima, istoričarki Nataši Mataušić najverovatnije da jeste. U istoriji su poznate zakopane poruke u boci ali se i dalje ne može zasigurno tvrditi da je među zakopanim bocama bio i arhiv. 

U knjizi o Dijani Budisavljević, Nataša Mataušić na više mesta spominje Tilu. Veza između njih je bila Jana Koh, bliska saradnica Dijane Budisavljević, i Kamila Breslera. Jana je takođe živela u zgradi u Jurjevskoj 27 kod Zlate.

"U toj se kući zaista okupilo neobično društvo. Pored Zlate, Tile i Jane, u njoj su se kao podstanari menjali nemački oficiri. Svi vlasnici gradskih palata u severnim rezidencijalnim kvartovima su po ustaškim uredbama morali da primaju na stan oficirski kadar. Zlata i Tila su uzimale samo Nemce. Ne iz sklonosti, samo su birale manje od dva zla, što govori jako mnogo o karakteru NDH. Samo prisustvo nemačkih stanara ih je štitilo od racija ustaške policije. I inače je čitav kraj oko Jurjevske vrvio od nemačkog i ustaškog oficirskog kadra. Paradoksalno, bila je to dobra kamuflaža za ilegalni rad tri žene.  Jana Koh je sve beležila na papiriće, stavljala u metalne kutije što su ih pod grm na Jurjevskom groblju zakopavale Tila Dirije i Zlata Lubienski. Tila Dirije u Zagrebu nije nastavila tek svoj privatni, nemački konflikt s nacistima. Sakrivajući metalne kutije 1942. godine, na primer, ona se umešala u dramatično poglavlje hrvatske nacionalne istorije - i u nju, izgleda, zauvek upisala. Stotine, možda hiljade usvojene dece kao odrasli ljudi bez te emigrantice nikad ne bi bilo saznalo kako im se zovu roditelji, odakle su zapravo, ko su oni tačno. Jedna takozvana strankinja neposredno i doslovno doprinela je katarzičnoj potrazi za identitetom jedne druge nacije." navodi Matušićeva u knjizi.

Boce, tegle, metalne kutije - svako kaže drugačije. Činjenica međutim ostaje da je jedan prepis Dijanine originalne arhive bio privremeno zakopan ili još uvek jeste negde između stare Štrosmajerove kuće i Jurjevskog groblja.