Ulica Lomina 32-34, IV sprat, 11000 Beograd

Kultura

Poseta katakombama muzeja u Pančevu

„Zvao sam se Johan Fišer. Živeo sam u Pančevu. Imao sam ženu i dvoje dece. Tek što sam napunio 42 godine. Krenuo sam po hleb i mleko kad su me Nemci uhapsili zato što sam Jevrejin. Odveden sam u istražni zatvor Gestapoa, gde sam danima brutalno mučen. Nas 20 spavalo je na podu uske, memljive prostorije. Sutra me vode na vešanje. Odnesite mojoj porodici hleb i mleko, ako su živi. Tata se neće vratiti.“

Da je imao list papira, Johan Fišer bi verovatno iza sebe ostavio ovakvo pismo. Ipak, imao je samo izlomljenu grafitnu olovku, koju je jedan od zatvorenika iz njegove ćelije sakrio u džepu svog sakoa. Na memljivom zidu ispisao je svoje ime, kao trag da je bio zatočen u jednom od najstrašnijih pritvora Gestapoa tokom Drugog svetskog rata. Njegov potpis i danas je vidljiv, zajedno sa stotinama drugih.

Ovi zidovi, koji predstavljaju dnevnik stradanja građana Pančeva od strane nacista, nalaze se u katakombama Narodnog muzeja ovog grada i podsetnik su na užasne zločine koji su se ovde odvijali. Redakcija portala Telegraf.rs posetila je pritvor Gradskog magistrata u Pančevu koji datira iz prve polovine 19. veka. i sa višim kustosom muzeja, istoričarem Srđanom Božovićem porazgovarala o strahotama koje su se ovde dešavale tokom Drugog svetskog rata.

Foto: Milena Đorđević

- Tokom Drugog svetskog rata ovde su dovođeni Jevreji, komunisti, odnosno Skojevci, članovi Pokreta otpora. Neki od njih su, baš u ovim prostorijama i brutalno mučeni pre izvođenja na vešanje. Potpisi po zidovima su tragovi koje su zatočenici želeli da ostave iza sebe pre sudnjeg dana. Iako je većina potpisa sačuvana, mnogi su, nažalost, u godinama nakon Drugog svetskog rata, izbrisani ili oskrnavljeni od strane onih koji su upadali u prostorije nekadašnjeg zatvora – priča Božović.

Sudeći po njegovim rečima, ali i samom ambijentu, izgled zatvora ostao je autentičan kao tada, pre skoro 80 godina. Ista je i hladnića, koja vam se uvlači pod kosti, posle samo nekoliko minuta provedenih u ovim podrumskim prostorijama, Zatvor ima četiri ćelije. Svaka je ne mnogo veća od tri mrtvačka sanduka, kad se spoje jedan do drugog. U svakoj od ćelija, u uslovima nedostojnim čoveka, poslednje dane provodilo je od 20 do 50 zatvorenika.

Foto: Milena Đorđević

- Ovde nisu dovođeni ljudi da bi skončali, već da bi se iz njih ili izvukla neka informacija, ili da bi, prosto, negde boravili do pogubljenja. Svakako, uslovi su bili toliko loši da teško da bi neko izdržao da poživi duže od 10 dana. Zarobljenici su ležali na slami koja je bila posuta po podu, kreveta nije bilo. Vršili su nuždu u uglovima ćelija, a hranu su dobijali veoma retko. Bili su svakodnevno mučeni na najbrutalnije načine koje možete da zamislite, a zatvor je pravljen tako da niko spolja ne može da čuje njihove vriske. Postoje sumnje da je u ovom zatvoru boravila i čuvena učiteljica Mara Mandić, koja je toliko svirepo maltretirana, da je na dan pogubljenja rođeni otac nije prepoznao – kaže Božović.

Sličnu sudbinu doživeli su skoro svi zatvorenici zloglasnog Gestapovog zatvora. Malobrojni građani Pančeva pušteni su na slobodu, uz naredbu da se redovno javljaju. Komuniste i one za koje su znali da su članovi Pokreta otpora su poslali u druge logore. Jevreje su iz pritvora slali u beogradske logore, gde je većina ubijena.

Foto: Milena Đorđević

Članovi Jevrejske opštine Pančevo, česti su posetioci zatvora u katakombama. Dolaze da bi odali počast svojim precima.

- Tokom Drugog svetskog rata u Pančevu je ubijeno od 92 do 98 odsto Jevreja. Ovaj zatvor jedan je od najvećih spomenika zločina koje su pretrpeli nedužni građani, samo zbog svoje nacionalnosti. Osim njega postoji nekadašnji sabirni logor, zgrada stare svilare, kao i Stratište na Jabuci. Mi imamo spiskove članova Jevrejske opštine i imamo spiskove ljudi koji su se vratili posle Holokausta. Ali su Nemci ubijali sve do četvrtog kolena. I masa njih koji su mislili da su se sakrili pod nekim drugim prezimenom ili sa falsifikovanim dokumentima, ako su uhvaćeni takođe su bili streljani. Svaki put kad siđem u prostorije ovog zatvora osetim istu jezu – izjavljuje David Montijas, predsednik Jevrejske opštine Pančevo, šetajući memljivim ćelijama.

(Telegraf.rs / Foto: Milena Đorđević)


SJOS saopštenje povodom događanja u sinagogi

Savez jevrejskih opština Srbije objavljuje saopštenje za javnost povodom događanja od 25. oktobra, 2019. u beogradskoj sinagogi Sukat...

DETALJNIJE
Otkrivanje spomen obeležja u Kniću

GO SUBNOR Šumadije i Kragujevca pozivaju sve zainteresovane da u petak 25.10.2019. od 12 časova prisustvuju otkrivanju spomen obeležja u Kni...

DETALJNIJE
Jesenji festival u Subotici - od 23. do 31. oktobra

Jevrejska opština Subotica poziva sve zaintersovane na Jesenji festival jevrejske kulture koji će biti održan u Subotici od 23. do 31. oktob...

DETALJNIJE
Premijerka i Dačić čestitali Roš hašanu predsedniku SJOS 

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić čestitala je praznik Roš hašana predsedniku Saveza jevrejskih opština u Srbiji Robertu Sa...

DETALJNIJE