U prepunoj svečanoj sali Jevrejske opštine Beograd, u nedelju 26. januara sa početkom u 11 časova, održana je beogradska premijera kratkometražno dokumentarnog filma "Porajmos".
Radnja filma se bavi sudbinama zaljubljenog para (Jevrejke i Nemca) i romskog violiniste. Ljudska i emotivna priča koja obesmišljava ratne sukobe, patološke ideje i bezumlje koje se dešavalo za vreme rata.
Pre početka filma, okupljene su pozdravili Aleksandar Jinker, predsednik Jevrejske opštine Beograd, kao i Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor koja je podsetila da se o Holokaustu (Porajmosu) mora govoriti jer samo takvim delovanjem pokušavamo da nam se taj strašni deo naše istorije nikad više ne ponovi.
"U godini kada obeležavamo 75 godina od oslobađanja koncetracionog logora Aušvica za vreme Drugog Svetskog rata, grad Sombor, zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, Savezom Jevrejskih opština Srbije, Fondacijom za otvoreno društvo i Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, podržao je snimanje filma ” Porajmos". Danas kada mnogi pokušavaju da revidiraju istoriju i žrtve Holokausta, kada se brojevi žrtava umanjuju i kada se pokušavaju negirati zločini počinjeni u Drugom svetskom ratu, snimljen je kratkometražni igrani film koji pokazuje svu ludost rata i kroz život običnih ljudi priča priču o nevinosti ljudi, kojima je poreklo odredilo sudbinu u tom nesrećnom vremenu.
Grad Sombor je u predhodnoj godini podržao Narodno pozorište Sombor da na pozorišne daske postavi roman Đorđa Lebovića Semper Idem, somborskog Jevrejina koji je preživeo strahote Aušvica i time na neki način odao počast Somborcu koji je voleo Sombor. Mi ,kao Jevrejska zajednica u Somboru i Srbiji, možemo da kažemo da živimo u državi koja je jedina u Evropi donela Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Ovaj film je deo nastojanja da se pokaže da se o Holokaustu ili, kako Romi kažu, Porajmosu, mora govoriti jer samo takvim delovanjem pokušavamo da nam se taj strašni deo naše istorije nikad više ne ponovi. Nevine žrtve moraju uvek da se spominju jer onog trenutka kad njihovo ime nestane nestaće i cela jedna ulica, jedan grad. Brojka od šest miliona stradalih Jevreja, brojka od hiljadu Jevreja iz Sombora kojih više nema je strašna, strašne su priče preživelih koji sa tugom pričaju o nekima kojih više nema. Na nama je da ih se sećamo jer su oni istim ovim ulicama koračali, na istim igralištima se igrali i bili jednostavno somborci.
Hvala Gorčinu Stojanoviću i Dušanu Joviću koji su imali volje i hrabrosti da ovu pripovetku ekranizuju i pokažu svu nesreću rata, naročito u višenacionalnim sredinama kakav je i naš grad." rekla je Papo Fišer.
Beogradskoj premijeri je prisustvovao i Dušan Savić, pisac prema čijem romanu je film sniman
Sedište
