Više od 200 preživelih logoraša iz Aušvica 27. januara 2020. sastalo se ispred kapije smrti u bivšem logoru Aušvic Birkenau u znak obeležavanja 75 godina od oslobođenja ovog nemačkog nacističkog koncentracionog logora. Uz pratnju zvaničnika i prijatelja i porodica, 75 godina kasnije zajedno sa predsednikom Poljske Andžejom Dudom ušli su u logor kroz kapiju na kojoj je čuveni natpis na nemačkom „Rad oslobađa" (Arbeit Macht Frei). Preživeli Holokausta su položili vence na zid smrti, koji su nacisti koristili za streljanje, sve vreme noseći plavo bele kape i marame koje su u doba Drugog svetskog rata bila obeležja logoraša.
„Želimo da naredna generacija zna šta smo preživeli, kako se to nikada više ne bi ponovilo", rekao je preživeli logoraš David Marks koji ima 91 godinu. Dodao je da je 35 članova njegove porodice ubijeno u tom logoru.
Marks je upozorio da diktatori ne dolaze na vlast „preko noći“, već preduzimaju postepene korake.
„Ako ne obraćate pažnju, jednog dana ćete ustati i ustanoviti da je previše kasno", rekao je on.
Među preživelima je bila i devedesetosmogodišnja Borbala Igumanović koja je u Poljsku doputovala s premijerkom Srbije Anom Brnabić.
Tokom Drugog svetskog rata, od 1940. do 1945. godine, 1,1 milion ljudi, većinom Jevreja, ubijeno je na masovan, industrijski način – gasom i drugim sredstvima, i spaljeno u logoru Aušvic-Birkenau koji su nacisti otvorili na jugu okupirane Poljske.
Zvanično nazvan „Koncentracionii logor Aušvic“ (Konzentrationslager Auschwitz) bio je kompleks od više od 40 logora za zatvaranje i istrebljenje. Sastojao se od „Aušvica 1“ – glavnog logora (Stammlager) u Osvjenćimu, „Aušvica 2 – Birkenau“ – koncentracionog i logora za istrebljenje u Bžežinki, udaljenoj tri kilometra, „Aušvica 3 – Monovica“ – radni logor u Monovicama, za rad u fabrici sintetičke gume firme „IG Farben“, i nekoliko desetina drugih logora.
Tokom komemorativnih događaja, okupljenima su se obratili bivši logoraši: Batzeva Dagan, Elsa Bejker, Marian Turski kao i Stanislav Zalevski.
Batzeva Dagan, rođena 1925. kao Izabela Rubinštajn rekla je "stojim ovde, 75 godina kasnije i ne znam da li je ovo stvarnost ili nije. Nakon toliko godina patnje ja sam ponovo ovde" rekla je Daganova i dodala da je njen logoraški broj bio 45554.
"Oni koji su ubijeni i oni koji su preživeli logore se nikada ne smeju zaboraviti. Nadam se da će ovo memorijalno mesto i muzej ovde ostati dugi niz godina kao upozorenje da se nikada više ne dozvoli da lude ideologije ponovo steknu vlast" rekla je romkinja Elsa Bejker koja je u Aušvic deportovana kada je imala 8 godina.
Sedište
