U znak sećanja, povodom 80 godina od stradanja somborskih Jevreja, na nekadašnjoj zgradi Svilare na Trgu Koste Trifkovića, prvi put je otkrivena spomen-ploča u obliku kofera, rad somborskog vajara Igora Šetera.
Spomen-ploču su otkrili i prisutnima se obratili Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine u Somboru, Isak Asiel, rabin Jevrejske zajednice u Srbiji, Jahel Vilan, izraelski ambasador u Srbiji, i Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora.
“Tog aprila 1944. godine je stiglo naređenje da se svi Jevreji moraju spakovati u jedan kofer maksimum 50 kilograma težine i da se nađu baš na ovom mestu, nekadašnjoj Svilari odakle će dalje biti raspoređeni. Znali su da je to put sa kog se možda nikad više neće vratiti i neće više videti ovaj grad” rekla je Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opština Sombor i objasnila simboliku spomen-ploče.
“Igor Šeter, vajar i autor ove spomen-ploče, napravio je kofer koji simbolizuje nas Jevreje, jer mi se stalno negde selimo, tako da je i ovaj kofer simbolika tih 50 kilograma težine koje je svako poneo i to ne samo u stvarima, već je i simbolika težine svega što su ostavili. Gospođa Drilih je na primer ponela svoju kašiku i nije dopustila da se bilo ko prema njoj ophodi bez poštovanja.
Put Jevreja od Svilare je najbolje opisao Đorđe Lebović, poznati Somborac koji je napisao jedno neverovatno delo Semper idem, koje je somborsko pozorište ekranizovalo i za to dobilo Sterijinu nagradu.
Lebović je opisao njihov put, krenuli od Svilare kroz Vojvođansku ulicu, bio je mrkli mrak, međutim samo su srpske kuće u Vojvođanskoj ulici imale otvorene kapije. Zašto? Jer su se nadali da će neko da pobegne iz tog reda i da se sakrije i spasi od sudbine koja ih je čekala.
Od oko 1200 deportovanih, kraj rata je nažalost dočekalo samo oko 150 članova zajednice koji su se vratili iz logora. Zatekli su ono što niko ne bi hteo da ga zatekne, ostali su bez svojih najbližih i bez svoje imovine. Odmah po uspostavljanju mira u Somboru, Jevrejska opština je počela da radi i na taj način je probala da okupi preostale Jevreje i pruži im podršku kakvu takvu da bi mogli da krenu dalje.
Mama moje svekrve je odavde deportovana sa 19 godina u logor Terezin i taj put je doživela dosta teško, nikada nije htela puno da govori o tome ali stalno se osećao taj teret u glasu kad god bi trebalo da kaže da ide vozom.
Ono što je strašno je to što u današnje vreme mnogi počinju da negiraju Holokaust, idite da vidite Aušvic, Dahau… da vidite šta su strahote koje je neko u ime nečega uradio jednom narodu. Dosta ljudi koji su se ovde vratili ostavili su u amanet nama i budućim generacijama da moramo da čuvamo svoju tradiciju, jevrejsku istoriju i da pokušamo da objasnimo drugima da se mi ništa ne razlikujemo od ostalih. Odatle i ideja za Somborske duhovne večeri, koje smo pokrenuli prošle godine i kojima samo želeli da pokažemo koliko smo različiti a koliko smo u suštini isti. Na ovaj način mi se sećamo svih naših da bi se i naše generacije i generacije koje dolaze sećale i da se ovo više nikada ne ponovi “ zaključila je Papo Fišer.
Otkrivanju spomen ploče prisustvovali su građani, somborski Jevreji, delegacije jevrejskih opština u Srbiji, kao i predstavnici grada Sombora i sveštenstva.
U izjavi za medije, rabin Isak Asiel je istakao da je “nama potrebna vojska dobrih učitelja koji će moći da nauče našu omladinu da postave dobra pitanja, da prepoznaju dobro i zlo”
Ambasador Izraela u Srbiji, Jahel Vilan zahvalio se gradu i Jevrejskoj opštini Sombor na obeležavanju 80 godina od stradanja somborskih Jevreja.
Prema podacima Jevrejske opština Sombor, danas u Somboru živi oko 50 Jevreja koji čuvaju sećanja na stradale pretke u Drugom svetskom ratu.
Sedište
