Komemoracije

“Današnji dan, 16. jun 1944. godine, crnim slovima upisan je u istoriju našeg grada. Da ga nikad ne zaboravimo i da se nikad nigde više ne ponovi. Tog dana u Aušvic i druge nacističke koncetracione logore deportovano je više od četiri hiljade subotičkih Jevreja.”

U spomen na sve koji su izgubili živote u tim strašnim vremenima, položeni su venci na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, a potom je u Sinagogi održan komemorativni skup i u dvorištu položeni venci na spomenik žrtvama Holokausta. Komemoracija, po rečima Roberta Sabadoša, predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije, šalje važnu poruku za budućnost – da se nikad ne ponovi.

“Svedoci smo da je u poslednje vreme izuzetno povećanje antisemitskih izjava, znakova koji na neki način alarmiraju javnost. Ovom prilikom to i pokušavam, ako se nešto dešava na društvenim mrežama to ne znači da nije vidljivo, ostaje u ljudima, u njihovoj psihi i utiče na ponašanje ljudi koji to uzimaju zdravo za gotovo” - poručio je Sabadoš. “Zato pozitivnim primerima moramo da pokažemo da ono što je bilo može da se ponovi ukoliko nismo do kraja oprezni sa dešavanjima koja su oko nas. Zabrinjavajuće povezivanje Jevreja sa kovidom, pojavili su se plakati sa kukastim krstom i sramnim natpisima. Jevrejska zajednica u Srbiji je veoma zabrinuta zbog toga i tražili smo reakciju državnih organa.”

Obraćajući se na komemorativnom skupu, gradonačelnik Stevan Bakić podsetio je da je Jevrejska zajednica dala nemerljiv doprinos razvoju grada od druge polovine 18. veka.

“Njena tragedija je istorijska, ljudska, ali i tragedija duha jedne urbane sredine koja je osiromašena i lišena doprinosa onih koji se nikada nisu vratili sa stradalnog puta, na koji su ih poslale sluge fašizma i nacizma” - poručio je gradonačelnik. “Ove godine obeležavamo i osam decenija od početka najgoreg perioda u istoriji Subotice, okupacije koja je za samo tri godine nanela teške rane svim zajednicama u ovom gradu, kako onima koji su bili meta progona, tako i onima u čije ime je okupator činio zlodela. Zato nikada ne smemo da zaboravimo ni 12. april 1941. godine, koji je nagovestio sve užase šovinizma koji je zavladao i stradanja koja su za jevrejsku zajednicu kulminirala na današnji datum, 1944. godine. Zato ćemo uvek slaviti 10. oktobar te godine, dan kada je Subotica oslobođenja najvećeg zla koje je ikada morala da trpi.”

Od nekada veoma brojne zajednice, samo nešto više od hiljadu Jevreja je preživelo okupaciju, a stalnim opadanjem naroda, posle rata propadao je i biser jevrejske kulture i vere – subotička Sinagoga.

“Ona je rat takođe preživela, za razliku od jednog od njenih tvoraca, arhitekte Marcela Komora, koga su nacisti ubili novembra 1944. godine. Ovaj hram bio je decenijama posle tih tragičnih godina poput siročeta. Neshvatljivo je dozvoljeno njegovo potpuno propadanje” - podsetio je Bakić. “Sve se to promenilo 2018. godine, zajedničkim trudom Srbije i Mađarske, predsednika Vučića i premijera Orbana. Obnovom subotičke Sinagoge obe zemlje su pokazale, konkretno ali i simbolički, koliko vrednuju jevrejsku zajednicu i kulturu i koliko poštuju žrtvu jevrejskog naroda. Sada smo u novom periodu u kome Jevreji Subotice imaju dobru osnovu za obnovu i jačanje svoje zajednice koja je veliki potencijal za razvoj ovog grada, kao most ka jevrejskom svetu u kojem uvek mogu ponosno da istaknu da su iz mesta u kojem stoji velelepna, druga po veličini, a možda i prva po lepoti Sinagoga u Evropi.”

Izvor za tekst i fotografiju: Subotica.com