Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je državnom ceremonijom polaganja venaca i odavanja počasti kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, a u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Centralnu državnu ceremoniju predvodio je izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, a prisustvovali su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić, predstavnici diplomatskog kora među kojima ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko i ambasador SAD Kristofer Hil, predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, potomci žrtava. Ispred Saveza jevrejskih opština Srbije vence su položili predsednik SJOS Aleksandar Albahari i Jozef Baruhović.

Brane Popović, čitao je molitvu El male rahamim (molitvu za duše umrlih) nakon koje su okupljeni predstavnici Saveza i JO Beograd uputili do spomenika na Topovskim šupama gde su takođe položili venac  i održali molitvu.

Podsetimo, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je prvog novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u znak sećanja na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije oslobodili Aušvic.

Opredeljujući se za dan oslobođenja Aušvica, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Žigmanov: Obaveza svih nas da se zločini ne zaborave

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, 27. januara, da sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, „treba da bude opomena i obaveza svih nas da se svakodnevno borimo da se ovakvi zločini nikada ne zaborave, da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja“.

Žigmanov je u pisanoj izjavi podsetio da je čovečanstvo, suočeno s genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima tokom Drugog svetskog rata, „odgovorilo odlučnim zahtevom da se ponovo potvrdi dostojanstvo, sloboda i ravnopravnost čoveka kao najviše vrednosti u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima“, koja je usvojena pre 75 godina.

On je naveo da je Vlada Srbije, u cilju borbe protiv govora mržnje, početkom 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Кomitet za antisemitizam i poricanje Holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA).

Žigmanov je istakao da se, u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika, Savezu jevrejskih opština, „počev od januara 2017. do 2042. godine, opredeljuju sredstva u iznosu od 950.000 evra na godišnjem nivou“, kao i da „preživeli potomci žrtava Holokausta koji sada žive u Srbiji i Izraelu godinama ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju“.

Janković: Opasna pojava neofašizma u Srbiji

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozorila je danas na sposobnost neofašizma da se suptilno i kroz različite oblike društvene mimikrije integriše u društvene tokove i pozvala na oprez da kako najšire društvo ne bi zavarali ti novi sofisticirani oblici fašizma, antisemitizma i rasizma.
Svet je pred ogromnim izazovima, a upravo nas Holokaust opominje da jačanje antisemitizma, radikalne desnice i govora mržnje vodi ka raspirivanju rasne, nacionalne i verske mržnje što može imati nesagledive posledice“, navela je u saopštenju Janković povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Holokaust.

Ona je poručila da „posebnu pažnju treba posvetiti sve učestalijoj relativizaciji Holokausta, što kroz negaciju, što kroz korišćenje neprikladnih poređenja sa različitim društvenim procesima i pojavama“.

Poverenica je naglasila da „zabrinjava učestalo ispisivanje nacističkih simbola, ali i napada na građane koji se deklarišu kao antifašisti“.

„Takvi pojedinačni incidenti moraju biti ozbiljno tretirani, a ne okarakterisani kao nasilničko ponašanje ili remećenje javnog reda i mira, kao što se dešavalo u našoj pravnoj praksi“, ističe Janković.

Foto: Aron Albahari