Ulica Lomina 32-34, IV sprat, 11000 Beograd

Komemoracije

Održan javni čas o logoru Topovske šupe

U nedelju 31. marta 2019., na prostoru nekadašnjeg logora Topovske šupe održan je ''javni čas'' u okviru projekta Mapiranje Holokausta - logor Topovske šupe. Nosilac i realizator ovog događaja bio je ''Centar za primenjenu istoriju'' (CPI) iz Beograda, a ceo projekat je finansijski podržan od strane Saveza jevrejskih opština Srbije, po osnovu sredstava koja su dobijena od Republike Srbije na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. 

Ovaj informativan i edukativan dvosatni javni čas vodio je istoričar dr Milovan Pisarri, koji je pred oko 70 zainteresovanih građana i članova zajednice govorio o ovom prvom logoru za Jevreje i Rome u okupiranoj Evropi.

Logor Topovske šupe bio je jedan od prvih logora za Jevreje i Rome u okupiranoj Evropi, koji se u Beogradu nalazio u naseljenom delu grada i koji se dešavao pred očima javnosti. Prvi logoraši su bili muškarci, Jevreji iz Banata, koje su sa njihovim porodicama, lokalni Nemci (Folksdojčeri) proterali u Beograd. Nakon njih su internirani Jevreji muškarci iz Beograda, i na kraju muškarci Romi, takođe iz Beograda. Skoro svi oni su u jesen 1941. u više navrata odvođeni i streljani na više lokaliteta oko grada: na stratištu u Jabuci kod Pančeva, na Ledinama, kod crkve u Rakovici. Po proceni, kroz logor je prošlo 5000 Jevreja i 1500 Roma. Danas, lokaciji nekadašnjeg logora preti uništenje zbog najavljene izgradnje tržnog centra kao i magistralnog prstena.

Govoreći o istoriji ovog logora, dr Pisarri je objasnio okupljenima zašto je ovaj logor o kojem se tako malo zna uopšte i formiran.

“ Iako je ovo jedan od prvih logora u Evropi za Jevreje i Rome, ono što je paradoksalno u celoj priči je to što je ovo jedan od logora o kojem najmanje znamo. O Topovskim šupama ne postoji čak nijedna monografija, knjiga i slično kao što na primer postoji za Sajmište i za druge logore.

Logor je uspostavljen sredinom avgusta i to prvenstveno za muškarce Jevreje iz Banata. Zašto baš za njih? Upravo u tom periodu Folksdojceri iz Banata koji su uspostavili vlast odlučili su verovatno u dogovoru  sa nemačkim vlastima u Beogradu da proteraju celokupno jevrejsko stanovnistvo iz Banata. U tom smislu, može se reći da je Banat verovatno jedan od prvih krajeva u Evropi gde od avgusta 1941. godine više nisu živeli Jevreji. Oni su prvo internirani u privremene logore da bi tokom avgusta i septembra 1941. bili prebačeni ovde u Beograd.” objasnio je Pisarri.

Po dolasku u Beograd, lokalnoj jevrejskoj zajednici sa kojima su vlasti komunicirale je naređeno da ljudi iz Banata budu privremeno smešteni u stanove i u sinagogu. Međutim, ubrzo nakon ove naredbe, nemačke vlasti su odlučile da muškarce Jevreje iz Banata i Beograda prebace u logor Topovske šupe.

Zašto samo muškarce? Iako ne postoje precizne informacije, postoje razna nagađanja. Jedno od njih je da su vlasti strahovale od moguće pobune zbog čega su želeli da sve muškarce drže pod kontrolom, na jednom mestu.  U početku, prema mnogim svedočenjima, muškarcima koji su ovde bili zatočeni žene su donosile hranu što je bio samo jedan od načina da se sazna u kakvim su uslovima zatočenici boravili. O uslovima postoje pisma koja se danas čuvaju u Jevrejskom istorijskom muzeju.

Iako su uslovi života bili veoma teški, od hiljade zatočenih nekolicina je ipak uspela da preživi. Prema rečima dr Pisarrija, oni koji su usled narušenog zdravlja bili prebačeni u jevrejku bolnicu sticajem okolnosti su uspeli da prežive.

Logor Topovske šupe prvobitno nije bio formiran kao logor smrti, međutim od septembra 1941. godine on ubrzo to postaje.

“U septembru 1941. Hitler i Viljelm Kajtel donose naredbu da  za svaki ustanak treba izvršiti odmazdu, odnosno da za jednog ubijenog nemačkog oficira treba ubiti 100 talaca a za jednog ranjenog njih 50. Istovremeno, u Srbiju stiže i general Beme koji donosi odluku da u Srbiji treba streljati komuniste i Jevreje. Zašto baš njih? Postoje mnogi razlozi za ovu odluku, međutim jedan je navodno bio taj da komunisti i Jevreji nisu Srbi, stoga se narod u Srbiji neće toliko buniti ” naveo je Pisarri.

Međutim, već u oktobru odluka o streljanju samo komunista i Jevreja je promenjena, o čemu svedoče i masovna streljanja Srba u Kraljevu, Kragujevcu, selu Draginac itd. Ipak, komunisti i Jevreji ostaju glavne mete odmazde, a logor ubrzo postaje glavni izvor talaca. Prvo veliko smaknuće dogodilo se početkom oktobra kada su partizani u Topoli ubili 21 nemačkog vojnika. Tada Beme naređuje streljanje 2100 talaca od kojih je najveći broj bio upravo iz logora Topovske šupe.

Istorija logora Topovske šupe se završava u decembru 1941. kada poslednja grupa logoraša, njih 300, uglavnom zanatlija biva prebačena na Sajmište.

“Glavni zadatak zanatlija koji su prebačeni na Samište je bio sređivanje zgrada u kojima će biti internirane žene i deca koja su u logor dovedena u periodu između 8. i 12. decembra. Određeni broj njih stradao je usled strašnih uslova u logoru dok je najveći broj u periodu između marta i aprila 1942. ubijeno u zloglasnom kamionu dušegupki” zaključio je Pisarri.

Tekst i fotografije: Isidora Danić


U Zrenjaninu obeleženo 78 godina od deportacije Jevreja

Jevrejska opština Zrenjanin u petak 16.8.2019. obeležila je 78 godina od deportacije zrenjaninskih i banatskih Jevreja. Komemoraciji na Pe&s...

DETALJNIJE
Odobreni projekti za finansiranje prema pozivu Saveza jevrejskih opština Srbije za 2019. godinu

1. Finansiranje naučno-istraživačkih projekata i izdavanje publikacija u vezi sa Holokaustom i drugim zločinima nacista i njihovih saradnika u 2018...

DETALJNIJE
Predstavljen film Dnevnik Diane Budisavljević (VIDEO)

U zagrebačkom Muzeju prekinutih veza prošle nedelje je predstavljen film rediteljke Dane Budisavljević Dnevnik Diane Budisavljević”, k...

DETALJNIJE
63. nagradni konkurs za 2019. godinu

Savez jevrejskih opština Srbije raspisuje 63. nagradni konkurs za radove sa jevrejskom tematikom iz oblasti:1) KNJIŽEVNOST (roman, pripovetk...

DETALJNIJE