Polaganjem venaca na spomenik Porodica, na Keju žrtava racije u Novom Sadu obeležena je 83. godišnjica Pogroma u Novosadskoj raciji. Sećanje na dan kada su januara 1942. godine mađarski okupatori izvršili masakr, masovni zločin, u Južnoj Bačkoj, u Novom Sadu, Šajkaškoj, Bečeju obeležen je polaganjem venaca na spomenik žrtvama i tradicionalnim spuštanjem venaca sa Rečne flotile u Dunav. Vence na spomenik su položili: delegacija Jevrejske opštine Pančevo i predsednik David Montijas, delegacija Jevrejske opštine Novi Sad i predsednik Ladislav Trajer, delegacija Jevrejske opštine Zrenjanin i predsednica Ljiljana Popov, delegacija Jevrejske opštine Beograd i predsednik Aron Fuks, kao i delegacija Jevrejske opštine Subotica.
Ispred Saveza jevrejskih opština Srbije venac na spomenik Porodica položili su rabin Isak Asiel, generalni sekretar SJOS Danijela Danon i advokat Ilija Džaković.
Pomen je održao vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel, čiji govor prenosimo u celosti:
"Zahvaljujući snazi svoje vere jevrejski narod je preživeo vekove progona u rasejanju, podjarmljen, ponižen, mučen i istrebljivan, a da uprkos tome nikada nije posumnjao u Tvorca i u svoje poslanje. Pokornost jevrejskog naroda i prihvatanje teške sudbine koja ga je zadesila bez roptanja pružalo je privid ropskog mentaliteta. Ali to je bio samo privid, inače bi jevrejski narod nestao sa lica zemlje još pre 2000 godina. Njegovi tlačitelji su, nebrojeno puta tokom dva milenijuma, egzodusima, getoizacijom, pogromima, Holokaustom i mnogo čime drugim, nastojali da ga slome, da mu ubiju svaku nadu kako bi se odrekao svog Stvoritelja, kako bi odustao i prestao da se nada. Ali jevrejski narod se nije slomio. Božja Tora je bila ta koja mu je davala unutrašnju snagu. Kada su nacisti upali u dom rabina Mendela Altera iz Pabjanjica u Poljskoj počeli su da ga tuku i iživljavaju se nad njim. Ubrzo im je pažnju privukao svitak Tore u rabinovoj sobi. Ostavili su rabina i okomili se na Toru sa obesnom okrutnošću i ubilačkom strašću.
Gazili su je čizmama, cepali je fanatičnom mržnjom i probadali bajonetom kao da su osećali da u slovima svitka teče životodavna krv jevrejskog naroda. Reb Mendel se priseća tog trenutka na sledeći način: „Prizor preda mnom je učinio da se odmah priberem od bolova i shvatim značenje stiha iz Psalama: „Učinio si me mudrim kroz neprijatelje moje. Neprijatelju nije važno moje telo. Kad se bori protiv izvora svetosti, on ubija nas, decu Izraela, a kad želi da uništi snagu Jevrejina, on gazi po svicima Tore.“
Kada su rabina Šaloma Eliezera Halberštama poveli na pogubljenje, prišao mu je SS oficir i rekao: „Vidim da se tvoje usne mole. Da li još veruješ da će ti tvoj Bog pomoći? Zar ne shvataš situaciju u kojoj se Jevreji nalaze? Oni će biti pobijeni i nema nikoga da im pomogne. Da li još veruješ u Božije Proviđenje?“ Na to je rabin odgovorio: „Svim svojim srcem i dušom svojom verujem u Stvoritelja i u Božije Proviđenje.“ Dovoljno je samo jedno suočavanje naciste sa pobožnim Jevrejinom, a bilo ih je bezbroj, da bi se otvorilo pitanje postoji li zaista Božje prisustvo kroz istoriju? Ako postoji Božje Proviđenje u istoriji onda su nacisti osuđeni na poraz. Ako preživi narod kojeg je Bog izdvojio da svedoči o Njegovoj prisutnosti, onda je nacistička Nemačka osuđena na prokletstvo. U trenutku pred smrt, 82-godišnji rabin je imao više samopouzdanja i vere u sebe i snagu Tore, nego nacistički oficir, iza kojeg je stajala svemoćna nacistička mašinerija. Činjenica da je jevrejski narod preživeo Holokaust, predstavlja nepobitno svedočanstvo Božjeg prisustva kroz istoriju. Unutrašnja snaga koja je Jevreje održala tokom 210 godina robovanja u Egiptu je ta ista unutrašnja snaga koja je omogućila jevrejskom narodu da preživi Holokaust. Prorok Isaija (43:12) govoreći u ime Boga kaže za Izrael sledeće: „Vi ste mi svedoci, veli Gospod i Ja sam Bog.“ Sudbina Božje prisutnosti kroz istoriju neodvojiva je i u potpunosti se naslanja na istoriju jevrejskog naroda. Jedan mali narod, čije središte postojanja napadaju moćne istorijske sile preživljava uprkos svemu i utiče na istoriju sveta na neobjašnjiv, doslovno metafizički način, izvan srazmera svoje brojnosti i svoje materijalne snage. Protivno svakoj istorijskoj zakonitosti on preživljava da bi svedočio o Božjem prisustvu u istoriji jer je za tu svrhu naposletku i izabran. Kao što je u Tori (Pnz., 28:10) rečeno: „I videće svi narodi na zemlji da se Ime Gospodnje priziva na tebe.“ AM JISRAEL HAJ!" rekao je rabin.
Okupljenima se obratio gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić koji je poručio da kultura sećanja igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta jednog grada i države.
"Od 4. do 30. januara 1942. godine, crna senka smrti promarširala je kroz Žabalj, Čurug, Gospođince, Šajkaš, Lok, Mošorin, Vilovo, Gardinovce, Titel, Srbobran, Stari Bečej i naš Novi Sad. U te hladne januarske dane, Šajkaška i Novi Sad postali su poprište jednog od najgorih masovnih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Bio je to pokolj, masovno ubijanje nedužnih žena, dece, odraslih lica i starijih ljudi sa ciljem izmene etničke strukture stanovništva i dodvoravanja nacističkoj antisemitskoj politici. Kultura sećanja igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta jednog grada i države. Bez nje, ne možemo imati pravi odnos prema prošlosti i događajima koji su ustrojili našu sadašnjicu" rekao je Đurić.
Predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Ladislav Trajer naglasio je da je veoma važno negovati kulturu sećanja, a posebno u opasnim vremenima u kojima živimo.
Obeležavanju je prisustvovala i ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan koja je tim povodom na društvenoj mreži X napisala:
"Stojeći ovde u Novom Sadu, nosim u sebi sećanje na sopstvenu porodicu, srpske Jevreje koji su bežali od strahota rata. Novosadska racija bila je tragedija koja je odnela na hiljade nevinih života. Tada su srpski i jevrejski narod delili istu sudbinu i bol. Danas, ponovo stojimo zajedno, rame uz rame, sećamo se, tugujemo i zaklinjemo se" napisala je Bar-Ilan.
Pomen Srpske pravoslavne crkve održao je Mitropolit bački gospodin Irinej, uz sasluženje Episkopa mohačkog gospodina Damaskina i novosadskog sveštenstva.
"Podsetiću i vas i sebe na smisao sećanja na nevine žrtve prošlosti. Prva i najvažnija je da se za njihove duše molimo na dan sećanja, znači da to sećanje ne negujemo samo kao mentalno stanje nego ih predajemo ljubavi božijoj što je jedino večno sećanje. Druga dimenzija tiče se nas samih. Nemamo pravo na zaborav, s jedne strane iz pijeteta a sa druge iz opreza prema onome što se može desiti u budućnosti kako bi se eventualni zločini sprečili, rekao je Mitropolit.
Kako je rekao, tužno je što se danas u raznim delovima sveta svakodnevno dešava neka vrsta novosadskog pogroma. Na nama je, kaže, da se trudimo da uvek budemo ljudi i u neljudskim uslovima da opstanemo kao ljudi, da činimo "sve što do nas stoji", govorio je patrijarh Pavle.
Mađarski okupatori su januara 1942. izvršili masakr, masovni zločin, u Južnoj Bačkoj, u Novom Sadu, Šajkaškoj, Bečeju. Navodno je cilj bio obračun sa ustanicima, a u stvari sistematski su uništavani ugledniji Srbi i Jevreji. Ubijeno je, koliko se zna, 3.809 ljudi, a među njima 1.068 žrtava su bili Jevreji, kao i Romi. Činjenica da su među ubijenima 477 njih bila deca, a 927 osobe ženskog pola dokazuje da je cilj zločina bilo uništenje istaknutih Srba i Jevreja, a najmanje nekakvih ustanika.
Racija je započela 4. januara, prvih dana u selima Šajkaške, Čurugu, Gospođincima, Đurđevu, Šajkašu, Titelu, Mošorinu, Vilovu, Gardinovcima, Žablju, Loku, a potom je nastavljena u Novom Sadu. Tragično su stradali takođe, Srbi i Jevreji u Srbobranu, Temerinu, Bečeju. Akcija je okončana 29. januara. Ubijanja je bilo na nekoliko lokacija, a savremenicima je posebno ostalo sećanje na masovno ubijanje novosađana na obali Dunava i potom guranje žrtva pod led koji je tada okovao reku.
Povodom obeležavanja 83 godine od Pogroma, sa broda Rečne flotile venac u Dunav spustila je predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić, venac u ime Pokrajinske vlade položila je predsednica Maja Gojković, zatim gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas, ambasadori Izraela i Mađarske, predstavnici Vojske Srbije, gradova i opština u Republici Srbiji, Romske zajednice kao i potomci žrtava.
U programu obeležavanja Novosadske racije na platou ispred spomenika "Porodica" učestvovao je hor Jevrejske opštine "Hašira" i hor Saborne crkve "Sveti Georgije", a članice Kola srpskih sestara poslužile su prisutne koljivom i pogačom.
Sedište
