U utorak 23. januara, na novosadskom Keju žrtava Racije obeležena je osamdeset i druga godišnjica Novosadske racije - zločina u kom su mađarski fašisti, od 21. do 23. januara 1942. godine, ubili 1.300 Jevreja, Srba, Roma i drugih građana Novog Sada.
Program obeležavanja počeo je u podne, kod spomenika "Porodica", minutom ćutanja za nastradale.
Prisutnima se obratio gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić koji je, između ostalog, rekao da je završen projekat budućeg memorijalnog centra i da će njegova lokacija biti kod Štranda.
"Da je ovo zločin nad ljudskim rodom svedoči podatak da je među žrtvama, bilo gotovo 50 odsto žena! Pod ovom ledenom vodom leži čitav jedan grad ljudi koji će biti živi sve dok traje sećanje. Zauvek ćemo se sećati nevinih žrtava. Danas ne sklanjamo glavu nad tim gorkim vremenima, zato ćemo i u aprilu obeležiti godišnjicu proterivanja 15.000 Srba", rekao je gradonačelnik Milan Đurić.
Obeležavanju godišnjice, prisustvovali su predstavnici gradske, pokrajinske i republičke vlasti, predstavnici jevrejske i romske zajednice, te crkveni velikodostojnici i strane delegacije. Komemorativni obred ispred jevrejske zajednice, pomen i besedu držao je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel.
"Jedan od najtragičnijih aspekata evropske razgradnje u vreme nacizma leži u činjenici da je on poprimio ogromne razmere uglavnom zbog tolerancije i „razumevanja“ koje je svetska zajednica naroda godinama ispoljavala u odnosu na mržnju mnogih naroda prema jevrejskom narodu. Iskoristivši povoljnu međunarodnu klimu, nacifikovana Nemačka je stvorila jednu od najmoćnijih ratnih mašina u celokupnoj istoriji, otrovala mozgove ogromnih delova svetske populacije i korumpirala vlade i javne službenike u mnogim zemljama.
Uz pomoć antisemitskog nasleđa Zapada i ciničnih kalkulacija svetske politike sila, nacistička Nemačka je uspela da đavolskom efikasnošću i brzinom dovede do moralnog raspada mnogih naroda i pojedinaca. Nemačka je trebalo da postane branik Zapada prema pretnji koja je dolazila od ruskog komunizma, stoga su mnogi bili spremni da zažmure pred nemačko-nacističkim izazovom elementarnoj pravdi i ljudskosti. Najsmrtonosniji otrov nemačkog nacizma bio je upravljen i rezervisan isključivo za Jevreje. Jevreji su preživeli najsuroviju od svih degradacija ljudske rase i premda osakaćeni, ne samo da su opstali nego su, podižući se iz svog najstrašnijeg poraza, povratili dostojanstvo i istorijsku potvrdu kroz državu Izrael" rekao je rabin.
"Jevreji su vekovima znali da će doći do uspostavljanja države Izrael. Na to su čekali i to ih je održavalo tokom njihovih lutanja kroz bespuća dugih i crnih vekova u kojima je svaki dan bio obeležen smrću njihovih sunarodnika. Malo je bilo racionalne osnove za veru u eventualni povratak u zemlju praotaca, ali ona time nije bila ništa manje snažna. Jevreji su znali da će jednog dana njihova vera biti pretočena u istorijsku stvarnost i sa tom verom su živeli i umirali, u čvrstom ubeđenju u božansko obećanje i staranje.
Za Jevrejina, za koga jevrejska istorija niti počinje niti se završava Aušvicom, opstanak Jevreja kroz vekove i sakupljanje izgnanika u zemlji praotaca, objavljuje Sveto Božije Prisustvo. U tome smo prepoznali ruku božanskog proviđenja pošto je upravo to, nakon Holokausta, bilo ono što je jevrejskom narodu bilo potrebno da bi preživeo. Slomljeni i razbijeni duhovno, čak više nego fizički, ne bismo mogli da nastavimo da se krećemo našim jevrejskim putem kroz istoriju, da nam osnivanjem Izraela nije pružena jasna fizička potvrda Božije zaštite, od početka istorije našeg naroda otelotvorena u biblijskom stihu „Čuvar Izraela niti drema niti spava“.
Država Izrael se pojavila u istorijskom trenutku kada ništa drugo ne bi moglo da spase Jevreje od beznađa i iščeznuća. Ona je naša linija života ka budućnosti. Tokom devetnaest vekova Jevreje obeležava svojstvo prognanika među narodima. Kroz svakodnevne molitve za povratak i neprekidan plač za Cionom i Jerusalimom, nikada nismo odustali od prava koje polažemo na zemlju svojih otaca. Ko god da je imao vlast nad Erec Jisraelom morao je biti svestan tog prava zapisanog u Svetoj Knjizi, temelju evropske civilizacije" rekao je Asiel.
On je dodao da ono što se događalo za vreme nacista može da se dogodi i danas jer je svet postao još veštiji u varvarizmu.
"Kroz vekove izgnanstva naroda Izraela, kad god su Jevreji bili proganjani, kad god su bili izloženi diskriminaciji, tretirani kao građani drugog reda, proganjani, razapinjani, klani, spaljivani, streljani, živi zakopavani, svet je čuo njihov zahtev za povratkom u drevnu domovinu. Poruka koju su dobijali od skoro svih naroda iz čijih su država bili etnički čišćeni i proterivani glasila je: „Vi niste naši, ne pripadate ovde. Idite kući!“ Liga naroda je 1920. godine priznala pravo jevrejskom narodu na sopstvenu državu unutar istorijskih granica drevnog Izraela, državu koja je 1948. godine, na znatno manjoj teritoriji od one nekadašnje, nastala na osnovu odluke međunarodnih vlasti i Ujedinjenih nacija. Međutim, mi smo i dalje u istom svetu i u istoj dimenziji u kojoj se odigrao Holokaust i devetnaest vekova naših stradanja i poniženja. Ono što se dogodilo tada može da se dogodi i sada, bilo gde i bilo kad. Verovatnoća novog genocida Jevreja nije ništa manja nego što je bila tridesetih godina u Nemačkoj. Naprotiv! Svet je u međuvremenu postao još neosetljiviji na ispoljavanja nehumanosti i varvarizma, još veštiji u skrivanju pravih namera, istinskih motiva i budućih planova. Jevrejski odgovor mora biti onakav kakav su Jevreji Izraela dali tokom Šestodnevnog rata: Nikada više! Ako treba umreti, bolje je umreti s puškom, u odbrani, nego u koncentracionom logoru ili u gasnoj komori. „Nikad više!“ Am Jisrael haj! rekao je rabin Isak Asiel.
U ime Srpske pravoslavne crkve molitveni pomen održao je njegovo preosveštenstvo episkop bački gospodin Irinej.
"Svaki rat u ljudskom rodu je tragedija. Može se nekako razumeti pravedni i odbrambeni rat, ali zločin protiv jednog čoveka ili miliona ljudi je zločin. Prvi zločin u istoriji roda ljudskog je bratoubistvo. Molimo se Bogu i trudimo se da budemo što bolji ljudi i na taj način doprinećemo iskorenjivanju iskonskog zla", rekao je episkop bački Irinej.
Vence ispred spomenika "Porodica" položili su predstavnici Grada, Pokrajine, ambasade Izraela i Mađarske u Srbiji, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, gradova i opština iz cele Srbije.
Sa broda Vojske Srbije, venac je spušten u Dunav, uz prisustvo ministra odbrane Miloša Vučevića.
Fotografije: 021.rs
U utorak 23. januara, na novosadskom Keju žrtava Racije obeležena je osamdeset i druga godišnjica Novosadske racije - zločina u kom su mađarski fašisti, od 21. do 23. januara 1942. godine, ubili 1.300 Jevreja, Srba, Roma i drugih građana Novog Sada.
Program obeležavanja počeo je u podne, kod spomenika "Porodica", minutom ćutanja za nastradale.
Prisutnima se obratio gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić koji je, između ostalog, rekao da je završen projekat budućeg memorijalnog centra i da će njegova lokacija biti kod Štranda.
"Da je ovo zločin nad ljudskim rodom svedoči podatak da je među žrtvama, bilo gotovo 50 odsto žena! Pod ovom ledenom vodom leži čitav jedan grad ljudi koji će biti živi sve dok traje sećanje. Zauvek ćemo se sećati nevinih žrtava. Danas ne sklanjamo glavu nad tim gorkim vremenima, zato ćemo i u aprilu obeležiti godišnjicu proterivanja 15.000 Srba", rekao je gradonačelnik Milan Đurić.
Obeležavanju godišnjice, prisustvovali su predstavnici gradske, pokrajinske i republičke vlasti, predstavnici jevrejske i romske zajednice, te crkveni velikodostojnici i strane delegacije. Komemorativni obred ispred jevrejske zajednice, pomen i besedu držao je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel.
"Jedan od najtragičnijih aspekata evropske razgradnje u vreme nacizma leži u činjenici da je on poprimio ogromne razmere uglavnom zbog tolerancije i „razumevanja“ koje je svetska zajednica naroda godinama ispoljavala u odnosu na mržnju mnogih naroda prema jevrejskom narodu. Iskoristivši povoljnu međunarodnu klimu, nacifikovana Nemačka je stvorila jednu od najmoćnijih ratnih mašina u celokupnoj istoriji, otrovala mozgove ogromnih delova svetske populacije i korumpirala vlade i javne službenike u mnogim zemljama.
Uz pomoć antisemitskog nasleđa Zapada i ciničnih kalkulacija svetske politike sila, nacistička Nemačka je uspela da đavolskom efikasnošću i brzinom dovede do moralnog raspada mnogih naroda i pojedinaca. Nemačka je trebalo da postane branik Zapada prema pretnji koja je dolazila od ruskog komunizma, stoga su mnogi bili spremni da zažmure pred nemačko-nacističkim izazovom elementarnoj pravdi i ljudskosti. Najsmrtonosniji otrov nemačkog nacizma bio je upravljen i rezervisan isključivo za Jevreje. Jevreji su preživeli najsuroviju od svih degradacija ljudske rase i premda osakaćeni, ne samo da su opstali nego su, podižući se iz svog najstrašnijeg poraza, povratili dostojanstvo i istorijsku potvrdu kroz državu Izrael" rekao je rabin.
"Jevreji su vekovima znali da će doći do uspostavljanja države Izrael. Na to su čekali i to ih je održavalo tokom njihovih lutanja kroz bespuća dugih i crnih vekova u kojima je svaki dan bio obeležen smrću njihovih sunarodnika. Malo je bilo racionalne osnove za veru u eventualni povratak u zemlju praotaca, ali ona time nije bila ništa manje snažna. Jevreji su znali da će jednog dana njihova vera biti pretočena u istorijsku stvarnost i sa tom verom su živeli i umirali, u čvrstom ubeđenju u božansko obećanje i staranje.
Za Jevrejina, za koga jevrejska istorija niti počinje niti se završava Aušvicom, opstanak Jevreja kroz vekove i sakupljanje izgnanika u zemlji praotaca, objavljuje Sveto Božije Prisustvo. U tome smo prepoznali ruku božanskog proviđenja pošto je upravo to, nakon Holokausta, bilo ono što je jevrejskom narodu bilo potrebno da bi preživeo. Slomljeni i razbijeni duhovno, čak više nego fizički, ne bismo mogli da nastavimo da se krećemo našim jevrejskim putem kroz istoriju, da nam osnivanjem Izraela nije pružena jasna fizička potvrda Božije zaštite, od početka istorije našeg naroda otelotvorena u biblijskom stihu „Čuvar Izraela niti drema niti spava“.
Država Izrael se pojavila u istorijskom trenutku kada ništa drugo ne bi moglo da spase Jevreje od beznađa i iščeznuća. Ona je naša linija života ka budućnosti. Tokom devetnaest vekova Jevreje obeležava svojstvo prognanika među narodima. Kroz svakodnevne molitve za povratak i neprekidan plač za Cionom i Jerusalimom, nikada nismo odustali od prava koje polažemo na zemlju svojih otaca. Ko god da je imao vlast nad Erec Jisraelom morao je biti svestan tog prava zapisanog u Svetoj Knjizi, temelju evropske civilizacije" rekao je Asiel.
On je dodao da ono što se događalo za vreme nacista može da se dogodi i danas jer je svet postao još veštiji u varvarizmu.
"Kroz vekove izgnanstva naroda Izraela, kad god su Jevreji bili proganjani, kad god su bili izloženi diskriminaciji, tretirani kao građani drugog reda, proganjani, razapinjani, klani, spaljivani, streljani, živi zakopavani, svet je čuo njihov zahtev za povratkom u drevnu domovinu. Poruka koju su dobijali od skoro svih naroda iz čijih su država bili etnički čišćeni i proterivani glasila je: „Vi niste naši, ne pripadate ovde. Idite kući!“ Liga naroda je 1920. godine priznala pravo jevrejskom narodu na sopstvenu državu unutar istorijskih granica drevnog Izraela, državu koja je 1948. godine, na znatno manjoj teritoriji od one nekadašnje, nastala na osnovu odluke međunarodnih vlasti i Ujedinjenih nacija. Međutim, mi smo i dalje u istom svetu i u istoj dimenziji u kojoj se odigrao Holokaust i devetnaest vekova naših stradanja i poniženja. Ono što se dogodilo tada može da se dogodi i sada, bilo gde i bilo kad. Verovatnoća novog genocida Jevreja nije ništa manja nego što je bila tridesetih godina u Nemačkoj. Naprotiv! Svet je u međuvremenu postao još neosetljiviji na ispoljavanja nehumanosti i varvarizma, još veštiji u skrivanju pravih namera, istinskih motiva i budućih planova. Jevrejski odgovor mora biti onakav kakav su Jevreji Izraela dali tokom Šestodnevnog rata: Nikada više! Ako treba umreti, bolje je umreti s puškom, u odbrani, nego u koncentracionom logoru ili u gasnoj komori. „Nikad više!“ Am Jisrael haj! rekao je rabin Isak Asiel.
U ime Srpske pravoslavne crkve molitveni pomen održao je njegovo preosveštenstvo episkop bački gospodin Irinej.
"Svaki rat u ljudskom rodu je tragedija. Može se nekako razumeti pravedni i odbrambeni rat, ali zločin protiv jednog čoveka ili miliona ljudi je zločin. Prvi zločin u istoriji roda ljudskog je bratoubistvo. Molimo se Bogu i trudimo se da budemo što bolji ljudi i na taj način doprinećemo iskorenjivanju iskonskog zla", rekao je episkop bački Irinej.
Vence ispred spomenika "Porodica" položili su predstavnici Grada, Pokrajine, ambasade Izraela i Mađarske u Srbiji, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, gradova i opština iz cele Srbije.
Sa broda Vojske Srbije, venac je spušten u Dunav, uz prisustvo ministra odbrane Miloša Vučevića.
Fotografije: 021.rs
U utorak 23. januara, na novosadskom Keju žrtava Racije obeležena je osamdeset i druga godišnjica Novosadske racije - zločina u kom su mađarski fašisti, od 21. do 23. januara 1942. godine, ubili 1.300 Jevreja, Srba, Roma i drugih građana Novog Sada.
Program obeležavanja počeo je u podne, kod spomenika "Porodica", minutom ćutanja za nastradale.
Prisutnima se obratio gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić koji je, između ostalog, rekao da je završen projekat budućeg memorijalnog centra i da će njegova lokacija biti kod Štranda.
"Da je ovo zločin nad ljudskim rodom svedoči podatak da je među žrtvama, bilo gotovo 50 odsto žena! Pod ovom ledenom vodom leži čitav jedan grad ljudi koji će biti živi sve dok traje sećanje. Zauvek ćemo se sećati nevinih žrtava. Danas ne sklanjamo glavu nad tim gorkim vremenima, zato ćemo i u aprilu obeležiti godišnjicu proterivanja 15.000 Srba", rekao je gradonačelnik Milan Đurić.
Obeležavanju godišnjice, prisustvovali su predstavnici gradske, pokrajinske i republičke vlasti, predstavnici jevrejske i romske zajednice, te crkveni velikodostojnici i strane delegacije. Komemorativni obred ispred jevrejske zajednice, pomen i besedu držao je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel.
"Jedan od najtragičnijih aspekata evropske razgradnje u vreme nacizma leži u činjenici da je on poprimio ogromne razmere uglavnom zbog tolerancije i „razumevanja“ koje je svetska zajednica naroda godinama ispoljavala u odnosu na mržnju mnogih naroda prema jevrejskom narodu. Iskoristivši povoljnu međunarodnu klimu, nacifikovana Nemačka je stvorila jednu od najmoćnijih ratnih mašina u celokupnoj istoriji, otrovala mozgove ogromnih delova svetske populacije i korumpirala vlade i javne službenike u mnogim zemljama.
Uz pomoć antisemitskog nasleđa Zapada i ciničnih kalkulacija svetske politike sila, nacistička Nemačka je uspela da đavolskom efikasnošću i brzinom dovede do moralnog raspada mnogih naroda i pojedinaca. Nemačka je trebalo da postane branik Zapada prema pretnji koja je dolazila od ruskog komunizma, stoga su mnogi bili spremni da zažmure pred nemačko-nacističkim izazovom elementarnoj pravdi i ljudskosti. Najsmrtonosniji otrov nemačkog nacizma bio je upravljen i rezervisan isključivo za Jevreje. Jevreji su preživeli najsuroviju od svih degradacija ljudske rase i premda osakaćeni, ne samo da su opstali nego su, podižući se iz svog najstrašnijeg poraza, povratili dostojanstvo i istorijsku potvrdu kroz državu Izrael" rekao je rabin.
"Jevreji su vekovima znali da će doći do uspostavljanja države Izrael. Na to su čekali i to ih je održavalo tokom njihovih lutanja kroz bespuća dugih i crnih vekova u kojima je svaki dan bio obeležen smrću njihovih sunarodnika. Malo je bilo racionalne osnove za veru u eventualni povratak u zemlju praotaca, ali ona time nije bila ništa manje snažna. Jevreji su znali da će jednog dana njihova vera biti pretočena u istorijsku stvarnost i sa tom verom su živeli i umirali, u čvrstom ubeđenju u božansko obećanje i staranje.
Za Jevrejina, za koga jevrejska istorija niti počinje niti se završava Aušvicom, opstanak Jevreja kroz vekove i sakupljanje izgnanika u zemlji praotaca, objavljuje Sveto Božije Prisustvo. U tome smo prepoznali ruku božanskog proviđenja pošto je upravo to, nakon Holokausta, bilo ono što je jevrejskom narodu bilo potrebno da bi preživeo. Slomljeni i razbijeni duhovno, čak više nego fizički, ne bismo mogli da nastavimo da se krećemo našim jevrejskim putem kroz istoriju, da nam osnivanjem Izraela nije pružena jasna fizička potvrda Božije zaštite, od početka istorije našeg naroda otelotvorena u biblijskom stihu „Čuvar Izraela niti drema niti spava“.
Država Izrael se pojavila u istorijskom trenutku kada ništa drugo ne bi moglo da spase Jevreje od beznađa i iščeznuća. Ona je naša linija života ka budućnosti. Tokom devetnaest vekova Jevreje obeležava svojstvo prognanika među narodima. Kroz svakodnevne molitve za povratak i neprekidan plač za Cionom i Jerusalimom, nikada nismo odustali od prava koje polažemo na zemlju svojih otaca. Ko god da je imao vlast nad Erec Jisraelom morao je biti svestan tog prava zapisanog u Svetoj Knjizi, temelju evropske civilizacije" rekao je Asiel.
On je dodao da ono što se događalo za vreme nacista može da se dogodi i danas jer je svet postao još veštiji u varvarizmu.
"Kroz vekove izgnanstva naroda Izraela, kad god su Jevreji bili proganjani, kad god su bili izloženi diskriminaciji, tretirani kao građani drugog reda, proganjani, razapinjani, klani, spaljivani, streljani, živi zakopavani, svet je čuo njihov zahtev za povratkom u drevnu domovinu. Poruka koju su dobijali od skoro svih naroda iz čijih su država bili etnički čišćeni i proterivani glasila je: „Vi niste naši, ne pripadate ovde. Idite kući!“ Liga naroda je 1920. godine priznala pravo jevrejskom narodu na sopstvenu državu unutar istorijskih granica drevnog Izraela, državu koja je 1948. godine, na znatno manjoj teritoriji od one nekadašnje, nastala na osnovu odluke međunarodnih vlasti i Ujedinjenih nacija. Međutim, mi smo i dalje u istom svetu i u istoj dimenziji u kojoj se odigrao Holokaust i devetnaest vekova naših stradanja i poniženja. Ono što se dogodilo tada može da se dogodi i sada, bilo gde i bilo kad. Verovatnoća novog genocida Jevreja nije ništa manja nego što je bila tridesetih godina u Nemačkoj. Naprotiv! Svet je u međuvremenu postao još neosetljiviji na ispoljavanja nehumanosti i varvarizma, još veštiji u skrivanju pravih namera, istinskih motiva i budućih planova. Jevrejski odgovor mora biti onakav kakav su Jevreji Izraela dali tokom Šestodnevnog rata: Nikada više! Ako treba umreti, bolje je umreti s puškom, u odbrani, nego u koncentracionom logoru ili u gasnoj komori. „Nikad više!“ Am Jisrael haj! rekao je rabin Isak Asiel.
U ime Srpske pravoslavne crkve molitveni pomen održao je njegovo preosveštenstvo episkop bački gospodin Irinej.
"Svaki rat u ljudskom rodu je tragedija. Može se nekako razumeti pravedni i odbrambeni rat, ali zločin protiv jednog čoveka ili miliona ljudi je zločin. Prvi zločin u istoriji roda ljudskog je bratoubistvo. Molimo se Bogu i trudimo se da budemo što bolji ljudi i na taj način doprinećemo iskorenjivanju iskonskog zla", rekao je episkop bački Irinej.
Vence ispred spomenika "Porodica" položili su predstavnici Grada, Pokrajine, ambasade Izraela i Mađarske u Srbiji, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, gradova i opština iz cele Srbije.
Sa broda Vojske Srbije, venac je spušten u Dunav, uz prisustvo ministra odbrane Miloša Vučevića.
Fotografije: 021.rs
Sedište
