Antisemitizam

Broj incidenata koji se povezuju sa antisemitizmom širom sveta značajno je uvećan prošle godine, otriveno je istraživanjem koje su sproveli stručnjaci na Univerzitetu u Tel Avivu.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Australiji zabeležen je veliki rast, navodi se u izveštaju.

Radikalni levičarski i desničarski politički pokreti i podstrekivanje preko društvenih mreža doprineli su ovoj pojavi, dodaje se.

Izveštaj je objavljen uoči obeležavanja Dana sećanja na holokaust u Izraelu, koji počinje u sredu uveče. U Izraelu je poznat kao Jom Hašoa i na taj način odaje se počast za šest miliona Jevreja, koje su ubili nacisti širom Evrope u Drugom svetskom ratu.
Svetski izveštaj o antisemitizmu za 2021. godinu, koju je izradio Centar za studije kontemporarnog evropskog jevrejstva na Fakultetu humanizma Univerziteta u Tel Avivu, zasnovan je na analizi više studija iz sveta, kao i informacija policije, medija i jevrejskih organizacija.

Prošle godine uočeno je "značajno povećanje različitih vrsta antisemitističkih incidenata u većini zemalja sa brojnom jevrejskom zajednicom", navodi se u izveštaju.

Zaključeno je da:

• U Americi, gde živi najviše Jevreja ne računajući Izrael, broj zločina iz mržnje prema Jevrejuma u Njujorku i Los Anđelesu se gotovo udvostručio u odnosu na godinu pre
• U Francuskoj je broj incidenata povezanih sa antisemitizmom uvećan za bezmalo 75 odsto u poređenju sa 2020. godinom
• Najveća jevrejska organizacija u Kanadi saopštila je da je u avgustu zabeleženo najviše nasilja nad ovom etničkom grupom na mesečnom nivou u prethodnih 40 godina
• Broj fizičkih napada na Jevreje u Velikoj Britaniji uvećan je za 78 odsto 2021. godine
• Nemačka policija zabeležila je 29 odsto više antisemitističkih incidenata u poređenju sa 2020. godini, a 49 odsto više u odnosu na 2019. godinu
• Rekoran broj ovakvih incidenata zabeležen je tokom maja u Australiji - bilo ih je 88, što je najveći broj na mesečnom nivou u istoriji te zemlje

Razlog zbog kojeg je antisemitizam u porastu je i "veliki domet društvenih mreža u širenju laži i podstrekivanja nasilja", piše u izveštaju.

Društvene mreže imale su "izuzetno uznemirujuću ulogu" u izazivanju antisemitističkih incidenata, dodaje se.

"Podaci dovode do sumnje u korisnost zakona i dogovora postignutih sa društvenim platformama o zabrani širenja antisemitizma", objašnjeno je.

"Najveća briga je dark veb, gde se kriju ekstremisti i gde se slobodno i otvoreno šire antisemitistički sadržaji", upozoravaju istraživači.

Zapazili su i više teorija zavere o pandemiji korona virusa kojima se podstiču zločini iz mržnje prema Jevrejima.

"Na početku pandemije 2020. godine, teorije zavere su se širile po svetu i njima su Jevreji i Izrael označavani kao krivci za širenje virusa", navodi se u studiji.

"Policijski čas, tokom kojeg su ljudi konstantno gledali u ekrane kod kuće, značajno je doprineo da toksični antisemitistički diskurs postane popularan na društvenim mrežama.

"Kada je policijski čas postepeno ukidan u 2021. godini, antisemiti su se vratili na ulice", dodaje se.